Omladina

Страна 2

ОМЛАДИНА

Број 36

шослешка ссравза..

(Осврт на

развој ратне ситуације у Европи)

0 ДЈЕЛОВАЊУ ОДБОРА УЈЕЛИЊЕНОГ САВЕЗА АПТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Пленум Цемтралмог одбора УСАОЈ-а ахо одбори ме змају конкретно де ма

У демашњој ратној ситуацији у Езро- од Ахена прама Мспиу м у Ардениме, ћи ме може се више говорити о одљу- Сазвзници су избацили непријатеље са чујућима биткама, које би ргешаваће пи- великог дијела Сигфомдозе линије м 0тање п' у овом ратном сукобу сигурзли уже мостобраме на десној оњемачке _ агресије и слободољуб између Келма и Кобленце черода. Данашња војничке ситуамија ма _ Ратна се ситуација у овам тренутку европском ратишту, пон сбостра- може обиљежити саако: ни положај м односм сна; аи сај 2) Њемачко командовање нема митосподством уједињених а у ваз- гдје мницијати мо је прмсиљено да дужу м на мору, показују да се седа се у оперативним одлукама, па м тамо ради о сперецијама којима се има У | гаје мјестимице мападе, потчињава #0брзати коначно м потпуно _ уништење љи м анцијама савезничких њојски, мо„пуку слободу дјеловања

= :

китлеризма м завршити рат. Ова завр- је

шне опереције и битка могу да буду евома огормена им упорме, зли хитлеровсим генералштаб ње можа _ даљим отпором да добије ништа осим пригремемог одтагења коначног слома, — уз све веће губитке у људс | све већи хаос у Њемачкој и патљеним земљама.

Нара и најпресудније међу опсрацијама у биткама ове ратна фезе, обзиром ма амгажоване смете, циљеве м резултате биле су ма главном фречту европског ратишта — источном. Дуг је низ воликих побједа м смртоносни: удзрац: је је Црвена грмија у 3зи задела кетлеросаској ратној машини,

метјерлањшм је у опћу дефанзиву и од-

имај 6) Рат је премијет дубоко на њемачу територију ка нејзажнијим секторима Мсточмог и Зепадног фронта. Од ушћа Одре прено Корпатз ма Блатно језеро, преко мешет ратишта на сјеверње педике Апсмиха, од тромеђе швејиврско-француско-њемачке до _ доњег кока Рајне, протеже се гвоздени обруч у којем Југословен.

претставља _ копчу између Фронта Црвене армије им фромта западних савезнике, на оларацисном правцу према Аустрији — песма осјетљивом зе непријатеља.

боком

мастобранима. |то и њемач-|азња одбора УСАОЈ-а, њиховој струк- па да се звимтересује и да међе пачиу|тури м начину рада Полазећи од мис- ма како би најбоље помогво наш

да) У Подунављу и у Ител ко је хомандовење у мемзвјесности, ушземивању догађаја мојм мету да неступе. е) Надмоћност савезмине постаје свежим пемом све считледнмија,. Ову нед. мећнест појачавају и змаци 0 све зеком %

ја. 9) Тежиште раза остаје и даље ма о

ммото се зедржео ме пи

њу дјело-

гобројмих мелостатана, који су се мроз дискусију испољили, а водећи речуна о мизу нових зедзтажа који стоје пред, Угедињемим савезом, плачум је оштво| удерид по омим омладинским рухожол- | ствима им жојм су својом чезитивмошку, крутошћу или ша. бромама жочили огромну нмицијатизу |

мостобрану, а Рајна ка ужим |одржам 2—4 марта у Београду марочи- разраде м претворе у живот у сваком

гоједином мреју. Уједињени савећ мо-

у АРжавму власт у рјешавању свих питања која пред њом стоје, Питање осмовмих м средњих школа и унињверситшта није |свмо питење ДА просвјете ипи професор: итеље. То је у исто |врмјеме и питање УСАО-а који мора својим организацијама да да прецизно одређене пети ла би се створио

Истечном фронту м то у а пошто непријмељ > ма њега што можа самупити м одвојити са остави фронтова,

т) Стејиме пред зевршном фазом рата у Екзопи ми уништење меприј " самој. Њемачкој. Положњј у марсаа за ову последњу фазу пвома је повољан м све се више учвршћује,

и) У ском тремутку, пред почетак 6 ве последње фезе, коју бисмо могла ати и фазом коначног обречуна са њемачким агресорима м поробљиевачи та, Јутосповенска грмија неуморно зрим своју велику дужинсст у опћем ламму сетезнимке стратегије и стратегија нешег остободилечког рата, Спремка п% се укључи у операција завршне фазе раза.

им) Похазују се. змаци све већих а пера ослебеђен черсда проти мама. Армија спободне Пољске а сте м шаља мове комјингенте на ново бајаште. Фрамцуска показује најбољу жољу де што инше узме учешћа у зе вршетку рата против вјечнтог агресора. Армија отечествене Бугарске се бо-

протна ослобођеној Мађарској у стваргњу је нове мађарска армија за борбу протне хитлеризње.

Пред овактим перспежтивама литлеровско воћство мема могућмости реалмих опергтивник комбинација, У тежњи ва рат продужи што више оно се квета за сламку. Промос: глесови о припремању хитлероваца за одбрену планинском подручју Аустрије, Тирола, Баварске и дијела ~ ок» реди подземинх скеониште и гомилењу метеријела у њима,

Чарстина одлума и воље уједињених марода, а у првом реду снаге и мезадржљива офамзитма моћ Црвене зрмије, сигурно су јемство да ће кезна ба-

МАРА и борбему способност. Други комерес амтифтимстичке омладине Југоспевије поставео је, као јелан ел гтавмих

опгамизациомих и гуварање ши одбора, почевши опо сеогтић пненине снавскоу, 0а

федералних дотадвшњих стња са чежолико Пле- |" је могао ла констатује | РА су орбопи створени широм чијугестатића али се мепмо јасно вепеле па мисм о мемољишћеца све предности жеје темва ствуктува обгамизациће (оумотапства) има у тачо широком м сбглимзевамом опежтету сила што | УСАО!. Готово пепсано. осим мзтасмик о мзучитаил м Богамеме Миа межим о вјеповима о Ховатено МЕАбаљ о поетедати су сама оуубметтио ми ма ћапипу Соми пол семететим — бум УСАбЋ и пл ме су мижити им пјеповати ба ељитљачатићата наиб си. мазљчито у Момој Гопм, Себић, Млелљене и мбети љ се сабори у пумом саставу ометају м питум

једимима, наруното ог |

ва мом.

Раам тога је племум мао пози залљ Ули пужожоћења поставио ла се опблом УСАОЈ-а — чији члачовм безувјетио морају бити млабрами ма пембокоатсин мачим — састају с тремема на вријеме, елм што је могуће редоеимја. Оми ма својим да сва примцигјаћма питања организација у свом креју, маратно уфијек полазећи од амтуелних попнтичких зедатака, а дају општи плам разноврсмих омлљадимских акција итд.

ти у потлумости извршена.

тој фе-| ц) Глагне 2. ње препреке — Оара| 14-1:-45, Сасвим'је резумљиво да за једму тама истоку а Рајна ма западу, сапладане Гоморал-мај широжу, су м то Одра ма једном ширском и дј- в. Па = а

ели још довољно

меши њемачке армије на источне Пруске им на Вислу, а у По-

дружкло се у 1744 години отварање другог фронта м побједа Севезника у Нормендмји, која их је довеле на праемачној од доње Рајне — до швајцерске границе.

У овој години, од половиме јенугре до денас, опћа се ратна ситуација још миото погоршала за непријатеља. Муњевито изстулање Црвене армија _ од Балтичког мора до јужни падина Картата, по смагама које су употребљене, простору који је ослобођен м по оспе: ретивним резултатима динствен примјер у историји ратне аштине. Уништавајућим ударцима м стретези маневрима сломљен је брзо

систем ј ља пеану Висле и Одре, на који је њемачки генерзлштеб много полатао у њади да ће нолико толико стебилизирати смтувцију најширом примјеном утврђених зона, организованих по н. јим методима савремене фортификеције, добро посједнутим м брањаним, Источна Пруска, симбол м претеча њемачке егресије, имале је ла буде дофанзнвно-офанзивни _ ослонац њемачог стретегиског поретка, Међутим, им она је готово збрисана поред свег сторчемог отпора јожих њемачких групација, Сјеверчи бок и позадима совјет. сжих армија која стоје на Одри

јином м ма лијењој обали Одре у Шлеској, саде су ссигуранм, непријатељу су у прибалтичкој зони остале семо мзоловене остроз отпора код Мемигсберга м Денциге, која се све више сужавају. Пад Кистрина, моћног њемечмог утврђења на десној обали _ Одре према , доказује де смази удараце Црвене грмије ништа кв може да одоли, Баттичко море, којв је до нед=вно престављало плућа њемачког ратмог ја седе је све више угрожена, а Штетин, велике ратна и та азчка пука и велики индустриски центар ка ушћу Одре, стоји ма доману соајетских толова. У плвнинском подруч ју Карпета ослобађа се сва више чежословачке територије, а наступање сочјетских трупа угрожева њемачке снате у долини Дунава, које се очајмимки упиру дз задрже своје позиције м да добију одушк« према десмој обали Ду-

арденским операциским правцем, 18 ким смагама, мије тостигла им један од

постављених стратегисних циљева: њемачке снаге мнсу избиле на Мезу нити су јече угрозила савезмичке бскове и оозадмну. Потисчувшм мопријатеља из љрденсхе избочине сатезчици су већ крејем јамугоа осјетели утјецај велиних устјаже Црвене врмије, јер су Нијемим почели да одаоде зедике масе трупа са Запедног ка Источни фронт. Предузевши офамачене операције прво _ на пнјевој обели доње ., потом ма

1943 године покремуло је Свјетско змвадинско вијеће од 21 до 28 марта пову Свјетску омладинску недељу. Те недеље требало је да омладина чита- | зог свијета појача свој рад н напоре у борби протна фашизма, таврет нисмо 6 дољубиве омледине цијелога сти-

Али мења сва шумама и селима, и пред: елита стионим јурмшиња м ударнич. ким радом испуњавала У ствари ову ику мисао, нако тада још није суделоњаља у Омладниској недељи.

жијеће позвало је омладину де учешћем

прошири "јесу

братству и јединству | постале примјери које слиједе омладим-

јела. Те године још је, готово, читева | ства са

ен бтењала под њемачким јармоњ, | осталих земаља ми ћемо управо у овој теда наша је омладина широм | недељи ојачати м

У 1944 години Светско омладниско“ свестраном раду не подизању и изгра

ПРВА НЕДЕЉА ПРОЉЕЋА – СВЈЕТСКА ОМЛАДИНСКА НЕДЕЉА

у Свјетску омладинску недељу се њећ чврстим везама с орања совјетском омладином, с омладином Енглеска м Америке, Балканских м осталих земаља. Неша ју и јела већ одавно позната у цијелом свијету м ома су

им ммогих земаље, Неше везе и брет-

А код нас у земљи, меш Уј 3 јуш више ће проширити им продубмти братство м једмиство омладине

за омладинске борба за потпуну и коначну побједу, у

њи наше нова федеративне демомра'

4 појечаним радом у Омладинској ме- ске Југославије, М Борим ма бумкерима дељи помогне де та гопчеа Буде г2- м мвади радници у творницаме и одима побједе. И устину 1944 била је го- млединска радње Бригаде по шумама дина великих и одлуччих побједа у 9- м пољима сјетиће се тих дома својих томе рату, кажо ма источном, тако м +а младих вршњака у читавом свијету, Ми запедмом и осталим дјеповима бојишта. ћемо ударнични прегмути у свекам поТа је година бита Фелика м значајна слу, да би наши претставници помијали за сејетски омладински покрет, јер су са ове недеље што обилнијм извјестевним и побједоносним борбама Цр- штај м што свеће _ резултате — на вече зрмије и зрмија заладчих сажез- Свјетсжу омладинску конферанцчју ког нина ослобађене потпужо мћи бар ћа се одржати у августу сае годиче ћиким дјепом све европске замље. у Лондону. Ова недеља Биће прослано су створење широке могућности за вљена широм земље разним културно. разљитак омладинских покрета ослобо- прес спортским и физкултурмим ђемих земеља, и за пољезивање и ује- мамжфеслацијема мешсга раде, У њој дињавање омладине цијелога свијета, за ћемо ми појачати неше удармиштво копреношење искуства и облимг борбе м .. Бе постаје сталам систем у мареда. мо раду.

Домае се у великим данима омподн.| Уна народи родосмо дочекују нов ма читавог свијета припрема праљеће _ Они у њему гладају своје појеченим радом им борбом сжорг м потпуно ослобођење, а наше

Сајетску ће у Свјетској аељу. Спрема се у домима жеда се У недељи м посла ње учинити сва да до непрекидним побједама са сена страма пуног прољећа наших народа што примаше стеже самртим обруч око да је дође,

шистичке јазбине и у вријеме када вом великом рату позезело Кримске мемференција показала ме | но ан сните онеко ке сапомљиво јединство савезника м ТЕКО икада прија. Коначна побједа нед фе смрвита задњу Хиулерољу маду у Ра-. цизмом омогући ће мледом покољењу сијеп савезничког бложа. |цијелога свијета ступање у велику за-

Ма копико били разнолики ратни и једницу удне омладиме самјета. Та радни малори појединих пе «о- заједница биће огромма смега у одржалико обичеји м вању мира жоји ће нама младима омо“ ипаж ће омладина читавог сејета једин- гућитм слободен и срећен живот. ствено м заједнички просла! 9: Уочи сте прољетне Свјетске омладаме. Читажо маше мледо покољење дикска недоље омладина Југославије повезује страшна мржња према фе- шаље срдачно поздраве Сајетском 9шизму м дивљим освајачима м јика младинском вијећу, омладини цијелога љубав према слободи м основним људ- сахјете 8 нарочито братској омладини смим и политичким празиња. Отуда ма- словемсими земаља. ша зеједчимна им чврста воља за борбу _ Мама праж они прољећа буду поче-

бједе, ба бисмо гах мозе ударна офанзиве омладинских

ата читавог свијета, Нека они посзану

Оже голиме омпадина Југоспавмје су- палини прилог проширењу мисли о дјбловаћђе трен пут у Светској смла- бразству м јединству мпедик људи, | дмнској недељи. Ави пеш снажни ми– чању м повезивању Свјетског. омладине.

“ прослави

а предјеља лијеве обале ријеке Рерз —

лиомски омладниски понрит укључује сеског покрета.

текев но. чим руковођења није довољан. Пред УСАОЈ-ем стоје м он је уклопљем у мљкиштво сважодметмих тежућих задатаорганизације УСАОЈ-= денас учествују у сњим подручјима мародног оољадннског живота. Зато је пленум поставио да се мста пажња, која се постећује нормалном функционисевњу широжих одбора, мора посветити м функциомисању секретаријата, којм у сваходмевном треба да проводе у живот све закључке одбора. о задатке “ жовим секретермјатима ма племуму су подвучена дез питања ФА којих ммого зависи развитан организеција Уједињеног савеза. Одбори Уједињеног савеза м њихови секретарчјати не смију се ни у ком случају претворити у тијела која ба бета само способна да технички орга-

повитичи. руководства, која ће бити стособња да омладину политички ва-

спмтењају ма платформи јединственог фронта и де омљадини напрестамо отварају мозе политичке перспективе. Без таквог рада Уједињеми савез мемимозма би се морао оджојити од општих зелетака којм стоје пред нашом држатом ми нашим попитичким о рукоподствжом, смага П зматио би се смањила, а исто тако и учешће омледине у реду Уједињеног савезе.

С друге страме, племум је подгукао да је УСАОЈ био, в м сада је, шковга за младу генерацију Југославије м то школа нарочитог типа. Та је школа да. па мисее омладимске руководиоце који змају ме семо да рјешавају омладинске питања, мего су се школовали тако да им ммједам посао, миједан задаток мије тежак м страм, укратко УСАОЈ је Фаспитавао и веспите омледину не се. мо да жоће да се бори м радм, мего

ска питења — то су дамас свм пробломи, какве год помроде били, који се

остала мепознета ниједна страна друштвеног, политичког или привредног животе наше земље.

љаљи опште зедетке као што то често чиме. Комачно истрермвање м уништење ожупљтора м њесожих слугу, учвршће:

и да зма дз се бори м ради. Омладим- |

Федеративне демократске – Југославије. уМето је тако са питањем _ социјалног |талежаја радничке и сељачке омледиме, са питањем њиховог стручног и мултурног подизања, њиховог учешће у промзводњи, са питањем спорта м "аћих ом мових спортских — организацмја, са питањем оргамизованог у~

| чешћа омладине у свакодневној помо-

ћи НОО-има у разним акцијама сјетве и жетве, подизање тремспорте им сеобоаћаје, подизање маших попаљених м потушемних градоња м села итд. итд.

Ла би секретаријати могти да одговопа овим м читавом мизу лрутми зелатама „пленум је продискутовао о мјепрема кбје они мобау ла пполузму у мачиму свота рада искоомшћавајући ботата мскустао које је пренса већ мзнијела. ЈУ првом реду и олборм м семретаомјати треба да се прошире. Не ради се ту само о босманом проширењу него виша о томе де омпапински Форуми побољшају свој политички састав уводећи у рад активне омладинце и омладимке разних идеолошких схватање. У исто тријеме, према закључцима племума, у олборе м сежретаомјате треба увести претставнике разних, доседе створених оргенмзација мили омих које ће убудуће бити стаорене, разних шкопа, редничме омладине итд. Такав састав одбора и секретаријата омогућио је омим об-

"|гамизацијања, које су га оствариле, де

имају мајтешњи контакт са проблемима омладине размих крајеве, слојева м занимања. Деље је пленум магласмо дв требе љикамдирати са емаржичним _ прилеже-

ДА секретаријат бухњати сње омладинске ми усљов за такав рад јесте да се изврши расподјела рада у секретаријату м то тако да ома може дз обухвати све подручја омладинског минота м активности, од агитације н политичког Ра омладине до средњошкол-

(ик проблема, културног м спортског раже итд. Разумије се да планско румовођење захтјева у позом реду стаам комтахт свих омладммсник форуме | тереном, много чершћу везу измеКу поједимихт боганилаимја УСАОЉе

јеж“ него што је то било досала.

Најзад, подалачећи рђаву појаву де м њихови чланови врло мето покушавају де у организовање размик ежције увлаче широм број омладмиских активиста, којих код мас има, што је дожело до тога да се наш омладински руководећи жадао приличмо истањио, племум је продискутовао о следећој мјери. Избјегавајући севим шеблом мојм 6м био умапријед пропмсам, секретаријати требе да око себе створе помоћне апарате који би им по метали у реду. Тм апарати могу дз буду зрпо различити, почевши од реданција можима м чесописе први вишим одјела по тањима (спорт м предвојкичка маобраз65, средње школе и пионири, радничка смладиња м промзводња мтд.), преко одбора и управа разних удружења м организације које Уједињени – савез» ствара и са којима се повезује (спорт ске, културне, радим батаљони и бон теде итд), па до повгромених одбора који би се састајали поводом мекић карактер (на пр. одбор за сазив коњ титења м имали потпуно привремени феремције металиских маучника).

На та мачин, врло брзо ће се ријешити и једно важно питење наше оре професионализма

камизатори, 6 ма као трчкарела м ослободиће им једем велнкм дио времена кога сни морају да искористе м у другим државним и привредним

У исто вржјема васпитаће се врло ширек круг омладинаца моји ће знати де споја свој рад у емлединској оргенизацији са својом школом, радионицом

помав- | та.

Ето, то су уотштена мсжуства сргамизаимје Уједињених с:

Братства нешил мероде, мзградња на оодне власти, обнова земље — све те! телике рмјечм остале би само Фраза,

ма, укпамити ммогв немормелности у раду одбора УСАОЈ-а им читаве оргамизације. |

| љас. пива“ ровиље. =