Omladina
Страна 2
ОМЛАДИНА
Број 37
ПРЕД ПРОЉЕТНОМ СЈЕТВОМ
Овог прољећа најважнији За И |и који стоји пред читевим нашим дом јест прољетна сј . крвјевима наше домовине заказала је или подбацила јесења сјетче. О- | Сим тога у великим предјелима није уопће извршено зимсмо орење за про-
љетму сјетву. Мзразит премјер говд маквмм се тешкоћама им задацима напазимо је Војводина. Стање прољетне сје мамесено је 1 марта ме пољопривред“ ној нонференцмији у Новом Саду. Јесење сјетка 1944 мзмосила је Само 1896 од цјелокулче површине ораница, Зимског орење зе прољетну ву није уопћа било. То значи да је у читаво Војводини за обраду и прољетну сјетву астало око 2,300.000 јутара земље. Брз: запрежче стоке смањен је више мего за половину од прадратног. И онако мапи број трактара још није потлуно упослем ради вопижог помањхања нафте н мазмња. А људска радна снага које ће судјеловати у овим прољетним редовима у Војводини за половину је мање од ранијих године. То је теко у Бојводини гдје морамо упријети све своје снаге да обрадимо ми загијемо
у Војгадини
што више можемо, » о томе овиси ине,
овиси пскрама јумачких бораце на нашем фронту. То је битан предуслов за нашу пуну и комачну побједу.
Текњо слично стање је им у Србији,
гдје је ове јесени засијано половину мање него пријашњих година м гдје су такође велике потешкоће у питању з=прежне стоке, пољопривредног алата радне снаге итд.
У многим крајевима наше земље по. сед свима оњих потешноћа постоји још зроблем њеликог помањнања сјемена за сјетву.
Ето, такво је отприлике стање пред звогодишњом прољетном сјетвом, увјетовано страховитом пљачком окупатормин хорда м ратним пустошењам у мешој земљи.
Но све те потешкоће меће уплашити мити пожолебати наш народ, да се свим својим смегаме упусти у борбу за по бједу у обради м прољетној сјетвм. Он ће то учимити, јер је ом током наше
задатке, који су пред њим искрсавали Управо радн тога задаци прољетне
Совјетска омладина поводом светске омладинске недеље
(Наставак са !-ве стране)
је
у упор-
им радом у фабрикама и предузећима, у пољопривреди — заједно са својим
народима постигла то да се мепријатељ нашао на мамци понора. Гурмути ме. васним
пријатеља у тај понор, уништити га и дужност.
Конфе) Панаме Мр иу домене је смесу престах барајгно а Дужност је учешћа у што сморнјем м што
свакога од нес да узме извршењу пресуде. Непријатељ с
ћег
уништити немачку
Није довољно потребно је осигурати ненарушки м трајан мир. Фашнзам је претрпео не само војни, већ м моралнополктичим слом. Потребно га је коначио уништити у свим његовим облицима м
јом мржње пр. ти никанас милости. Објавимо босхомпромисну борбу протма самих покушаја да
а ољ да се бреке Немци, свих
Ффештстима није место у породици мултуримх мују супротно — непријатељи су мира, демократије, злочинаца.
несвесни помагачи хитлеровских Принцип безусловног кажњавања ћеним. кеју је Немачка проу:
проглишнем од стране руповоднљаца трију вепнних смав, мора па буде
закон за све нас, У томе се испољава највиша
ем пут ка стварању нсрмалног живота на земљи, гаранција за безбедност нашег
и свих будућих г
окољења,. Мпади пријатељи! Немојмо дозволнти да нас обузму успављујућа, профа.
шмстичка расподотења. Постимимо да
њиковк помагачи — нздејице народа, сем којм су бацили наше мљадо покољење
у траљи страдања им патње, чија је издојничка мивнона нсвинмх људи. Драги пријатељи! "Нама је добро познато колико је
човечансимх мапора коћмко је огроммнл жртава било потребно датн за постизање победе.
Ми ПН која краљу својом постиже победу, која се бори у првим
— морамо да сав снаге, изко бисмо о. . откпонили последице рата.
Дужни сме да напрегнемо све наше снаге да се у што скоријем року 26. мове, изграде, поново подигну порушени градови м села, домови м клубови, културне установа м миститути, школе, университети, болнице.
Држим смо и у стању смо да остваримо тај задстан од међународног змачаја, користећи широку узајамну помоћ.
Обнављаћемо не само нашу земљу, већ ћемо да помажемо м друге народе, И савета доле који су најзише пострадалм од фашизма.
Ислуниме своју дужност према Драги пријатељи!
У свету Омпваднна је извојевала себи право на има право да захтева
куптурмог жиаста, одмора, Учпршћујмо једимство, помозимо
јетеље.
би за слободу. Диг' мккоме да посегне
3» потпумо укнштење
се бранм, Он неће презати ни од чега, како би се м после
имво живота, сабим рад, кајповољимје усл' МАРИНА А Де, печени треба арумеуи потућимех А
искушењу, које је пало у део нашем покољењу, изгубити смо много, упознаљн смо наше мспријатеље,
Неше претила Не МИРУ Реп сло знеане правни у бор: висено заставу нашег пријатељства, паше НИ НУ СВиУ.
борбом на у војскама отпора,
учинити га — каша ја света
сјетве покремули су сада све снаге не шег мерода. Широм земље осимвшају се комисија за сјетву м разним бори под контролом органа народне влести. У тим са одборима, осим пре ставмика мародне власти, господерски» и пољопривредних стручњаке, налазе и
НА ФРОНТОВИМА
ГОТОВО СВА ЛЕСНА ОБАЛА РАЈНЕ У САВЕЗНИЧКИМ РУКАМА
жих организација, данле — претставниц: читавог марода, јер ће у овој прољет мој сјетви и судјеловати чизав наш на род.
Каквим послови чекају омладину у о вом великом опћенародном раду! Друг Сретаа Жујовић, мимистар фи намсија, рекао је у свом говору ма се сланку пленума Централног одбор: УСАОЈ-а:
#3а бољу будућност, бољи рад мн но ње резултате, мислимо да не грешиње ко се сигурмо ослонимо м на нашу 0 младину и на елементе које је оне до сада показала: свест, спремност да учи готовост да ударнички радим
Из овог великог признања промстич. м наше велнке обавсзе.
Неа омладинске организације, омладинци им омладичке даће > да заједно са
надокнадића ударним радом мањкање људске радна снаге. Омле амиске сргакизаци овогодишња про.
сијавања одређених куптура ма земљкој» мма за њах наповољчије успове је
стоке за запрегу а и трактора ита ~ 5е у о проблеми у које омлади Сз » су. ању планова исто таке како м у њиховом изаршевању. У свим тим посложиме омпадина ће давати ши реку мницијеиву да озе године о. браде и засију на својим земљама што виша и што боље. наше сељачке м
дочекују радосно а дио наше земље у слободи м наши сељац знају да ће свако зрно које уроди пло дом све године битм наше м да меће остати пљеном грабежљивих њемачки; пљачкаша.
Осим тога омладинске радне једини ме мастојаће де својим _ ударништвом не постигну само великим квантитет У извршеном реду, него и високи жвалиШто више урадити, али у исто врије и што боље — бића осмовма мисво која ће водити омладину у проље:мим радовима,
Из свега овога промзмлазм да ће се омтадима ове године било у обрва“ великих државни наших сељака, пумим смагама ужлопите у овогодишње прољетие радове. У те послове ми ћемо умијети иљш удармики полет м дух, разиити све снаге о» мајшмру иницијативу и помоћи мероа им жвестима да се прољетми радов обање организовало ~ прачскм, јер у доседешње искуство понгзало де су сви
одлучнијем ратну машину:
ој Немачкој, ема човеча -— не може би обзмра м сваког праштања. марода: те Јело слободе,
ратних злочинаца м накнада ароковала м коју она Ме и накнадити, де обавезан
праведност истинског хуманизма. То је пра-
се праведно казне свм ратни злочинци,
политика допринела страшном уништењу
захтевао овај рат,
народнма!
с. фФ бољи жавот у послератном свету. Она
наше владе м народе у решавању сви
алм смо знапи м за при-
нећемо дозволити
сама земаља!
велики радови ммого успјешмије извршеми у омим жрајевима гдје су омлаАммска оргамизације пружиле помоћ нашој мородној власти.
Ри ћемо то учинити, јер желимо показати де смо достојни потерења ко: маша меродма власт у мас полаже, зизмо де с успјелу ових радова овмс» прехрана неше јумачке армије и чита вог мешег народа, јер знамо да је то данас је, од основних тека у изградњи и обнова наше земље.
Мирослав Креачић
ДЕЛ ТЕЦИЈЕ ОМЛАДИНЕ СУСЕДКИХ ЗЕМАЉА СТИГЛЕ СУ У ЈУГОСЛАВАЈ НА ПРССМАЗУ 0 ЕТСНЕ ОМЛАДЕНСКЕ НЕДЕЉЕ
У циљу учершћења _ међународног братства омладмиске анЈе ве једкних федералних Тугосла. вије позвале су омладину осталих федератних једнимца као и сусединх страних држава, да пошању своје делетате у окаиру прославе Светске омлпадинске кедеље.
Од страних делегација стиглм су пре: ставници омладина заједно «а футбалском репрезентацијом _ Тиране, која ће одмграти утакмицу са репрезентацејом омладмне у Мовом _ Саду
На путу за Београд је делегација Бу гарске од 15 чланова н Румуније о
футбалсна релрезента ја Софије такође је на путу за Београд, где ће се 25 о. м. сусрести са "Црвеном звездоми.
У прослави Светске омладмиске не деље у Београду и унутрашњости узење учешћа м претставници — совјетске, енглеске, амсрнчне, чешке, француске омпадине.
У Београд су стигла трм претставниседам трчке н
е омладмне као м пут па Хрватске. за Београд је делегација из
пале кеја броји десет чланова.
Таноће су зенит им две наше дептетеције састављене претстатими» сем: федераплинх на Југославије. м то једна за Бугарску 15 м једна за Апбамију 6 другова. Осим тога су и веједине федералне омладмнске орган зашије пославе своје делегате. Тако на пр. српска за Хрватску, Македонију, Босну и Херцеговнну итд.
У току седам дана Савезици довршевеју своју велику победу за западној обали Рај Савезничке неге искористиле су своју победу над «довољно јеким мепријатељским
„и заладном сектору, Савезним се трупе почеле су гомити непријатеља «ојм се повлачно према Рајни. У тој фе'и савезимчке офанзиве очишћена је гоово читаве територија између Рајне, емачке границе м Мозела, ссим не љечног џела ма сектору Колема,
Америчке трупе искористиле су збуфемост непријатељске одбране м пре. але Рајну код Ремегена и образовале = источној обали смажен мостобран. 'осве упормих борби овај мостобрен је "рошмрен на ажше од 30 км, дож се у дубину протеже око 13 им. На више феста пресечена је важна вутостради узећу Келна м Франкфурта на Мајни Тосле победе у Келмској равници м у ростору севермо од Мозела, Савезни ан су појачали свој притисак ма нема « трупе које су браниле Сарсму облас ' Пфелц. Са мостобрана на Мозелу С: уезници су зеузели Кобленц. гродрли рема |егу до раже Нас, прашли рему а широком Фронту им ушли у Мојнц Друге кољоне продрле су у јужном
|
правцу м заузеле Кајзерслаутери, У ју гожсточном праацу Амермнанци су ка. били на Рејму м заузели гред Ворме. јужна од Ворме: ичке трупе су ушћа у град Лудвмгскафен на Рајни.
Истовремено почела је и савезнича офамзива према јужном сектору Сигредове линије мамеђу Сарбрикеча м Рајне. И је разбијена непријатеље ска одбро Америчке им Фовнцуске трупе счистиле су "читаву тернторију Француске м продрле ка северу. Заузети су важни градови Сарбрчкем, Депон Цвајбрикен) и Нојнкирхен. Западно од града Кајзерслеутерне зничке трупе, «ође су мадирале са југа, спојиле су се са Американцима који су маступапи са севера. Севезничком офамзанвом ма сек тову Сарске облести и Пфапца, очишћече је готово читава запедна обала Рајче асим немачког џепа код Керпсруч м мајица.
Велику подршку савезничким једмми| азма, које оперишу ма запедном Ффронту, пружа авијације која непада објенте • позадини непријатељског Фронта не"рекидна.У овим операцијама брнтањ ско ваздукопловство је почело употовб. љавати бомбе од 10000 ке, Савезничке зезлушме смаге настављеју без прекмда своју ваздушну офамзизу против цнље, ва у Немачкој Мталији м Југославији,
РАЗБИЈЕН ЈЕ НЕМАЧКИ МОСТОБРАН ИСТОЧНО ОД ШТЕТИНА
На Источном Фрокту најжешће борбе "оде се ма крајњем северном. кво и ме
војнике и више од 600 тенкова. После огабијање непријатељске офамзнве је-
уужмом делу фронте. У исто време најдинице Црвене армије преузеле су мни-
осталим сензорима фронта воде се утлавном само локалне борбе. На северном делу фронта трупе И белору-
мејатињу у своје руке. Совјетске јуришна азијација развија велику активност у борби против изо-
ског фромта мастављају борбе за учи-!|лованих непријатељских снага ма север-
штење опкољене непријетељске групе амје у Источној Пруској. После продо ре Црвене армије не Фрише. Хефа пресечења је непријатељска гру пација у два дега. Део мемамних смаг држи у својим рукама Кенигсберг, не зњатну територију југозападно од овог греда, као м јужни део Замласдског по туострва са луком Пилау, која је у ње зи са Фришком прежљаком. Други де: чепријатељсмих смага опкољен је не не знатној територији око града Хајлиген бајла. После заузимања важног
«ог упоришта ма овом сектору, граде Бреунсберга, овај немачки џеп шмро, је и дубок свега око 15 киломстара.
Трупе || украјииског фронта под ко мандом маршала Рокосовског настав љеју борбе за уништење Немаца које су опкољени ма сектору Гдиња—Дљици' м не полуострау Хела. На доњој Висл' единицеа Цресне армије #рше смаже» притисаж према Данмцишком заливу + прете де отсеку једину комумикацију Фришку превлажу, коју сада жормсте Мемци за извлачење својих трупе ом" Источне Пруске не данцишим сектор,
Не обали Балтичког мора пихвидмра» је непријатељски гаомизом моји се оду пираб у граду Копбергу, Тиме је очишКема читава обала Источне Помераније са Штетинског зелива па до полуострве Хела.
Ма мисточмој обали Одре трупе мар шала Жукова воде жестока борба зе умиштење немачког местобрана мсточ 'о од Штетима. После упорних борбе Једммице Цовема прмије заузете су тра зове Грајфамхатам м Алтдам м тамо ли чжидирате о мепрмјатаљски _ мостобоам Таћа се маљази у ружама Џожене по сиђе готово читава песма обала Одо“ да Госње Шлезије до Штетимсмог зе тета, осим мостобрана код Фрамкфур за м мод ветика Одожне окуке, северо зјепадмо од Кмстомма,
Ма јужом сектору Фронта једмимце "ровеме врмије маставита су стојв мапре. уоелње у Спотечким ппамимама, очи стипа читвау тезу обалу реже Хрома м заузеле једно од мајсмажимјих упориуте мемачке одбраче ма овом сектору — градом плжим пабиремицу Зебљем.
Ма сектору источно м стверристомно а Бплатмбе јежева трупе маршала Топ Бутима разбипа су мемачку офамзињу демђетита Маи вољена боја до Дума
а би непријатељ је Пи унога преко 20.000
«ом сектору фронта им мапада мепријетељско бродовље у Балтичком мору. ни бомбардери непадају комуникачиоме чворове на јужном сектору фронта.
НИЦЈЕ ТРУПЕ УНИШТАВАЈУ НЕЋРИЈУТЕЉОНА МОСТОБРАН СЕВЕРНО ОД ДРАЗЕ
Уз седејство јединице Црвене арми 3 наше трупе су приступиле уннштавању мепрмјатељског мостобрана на ле. ој обали Драве, северно од Велпова, јасле упорних борби непријетељ је себијен на узан сектор м његов мостоФрам се дање уништака. Пуну подршку офштм трупама пружа чаша јуришна 8зијација, На Сремском Фоомту ратна делатност
амјеција свокодмевно уништава непри„атељске оклопне смаге, моторизецију м
рупе одбијају нападе меприј + покушава да се пробаје к заду.
'Оштре борбе воде се ма сектору Сеовјева. Источно од града наше трупе зробијеју мепријатељска одбране, дом У јужно од града у току успешне одЗрембеме борбе протна _ непрмјатаља. зје покушава да одбаци јединице Јуостовенске армије се јужних прилаза озда.
И ка Иван Седлу одбијени су
сам
зокушаји мепзријатеље де поврати изгубмане попожаје. На сектору БусовачвЈемеца осујећеми су непријатељсни ма-
зуннкација. Оштре босбе водиле су се '8 сектору Бихаћ—Слуњ, ма десној оБали Морене. После тешких Борби стре'вии су непри! а ма леву обалу рече. С мемером де застерети своје једимица на овом сек "ору непријлтељ је оточ таде у југомсточном правцу мз својих упоришта ме сектору Мзпеле.
У Споземачком Приморју маше труле овладала су мчзом непријатељских упоришта ма жомунииацији Толмин а Луција, Осујаћемм су сви помушаји метрмјатеља да псарета магубље из уворивте
| и за о о ње и Клева сиви ара____._0_