Omladina
Број 37
ОМЛАДИНА
Страна 3
БОРБА ЗА САОБОДУ УРОДИЛА ЈЕ БРАТСТВОМ и ХЕРОИЗМОМ
ОМЛАДИНЕ ЧИТАВОГ СВЕТА
ДОКУМЕНТИ БОРБЕ И РАДА
Стаљинград ЗАКЛЕТВА ВОЂИ
Кунемо се пред нашим 6-| чевима, коројима од бране Царице ње; пред пуковама другова другик фронто. ва, пред нашим војним заставања, пред чит ском земљом да нећома да помрачи мо ставу руског оружја.
(Из писма бораца, командира м по
је издржао
га само ћ смрт.
Услед тота што је почео двамљести |противкапад Мемаца у току дама, онај |што је држао реферат није дао заувршну реч.
(Из записмина комсомопске сжупштиме Неске чета стаљинградске грмије).
ПИСМА НАЂЕНА НА БОЈИШТУ "Ову цедуљу ће де ти пошељу кеда А будем убијем. На плачи оче, моси
у своме срцу огаћање гордости, поноси се својим сином. Умирућм пљујем
једем узимети у обзир —
амтичних фронта другу Стаљину).
НИ КОРАКА НАТРАГ
Слушаљи су: О томе, како моргју комсомопци да се држе у борби.
Одпучили су: Пра умрети у рову, него отстулити срамно. И не само да не треба да отступиш сам, већ треба да учиниш де сусед остане,
Питање постављено говорнику: Да ли постоје ај разлози з2 мапу
. Одговор: Од секх оправданих разво-
Стаљингр Е ЈЕ ПОГИНУО МОЈ МУЖ Поздравља
у пице. снагом прстију избацујем митраљески рафал на фашмисте. Да живи живот!
Твој Алексеј Черкаштенко«.
На полеђини портрев друга Стељина меписено ја мстрекиденим рукописом писмо — аманет:
»Другоги, браћо, родитељи м цео со «јетскм народе, ја млађи гардиски вод чиж ишао сам у борбу с овим портреом — за Стаљина, за Отаџбину. Тај портре је подизво дук код мене м вољу д пођем против мепријатеље.
Волков Алексеј Ијоповичн,
ад дижемо
Не брини мајко. Мени је овде добро лстина, у почетку је изгледало тешке уасити опеке, песак, мешати малтер —
Имаћу за вас следећу молбу: Молим вас де ми _ помогнете да отпутујем ма рад у град који је бранио ми у коме је погимуо мој муж,
Проклети хатаеровски кзроди лишили су ме блиског друга у животу.
Ап град у кома је погинуо мој муж остао је драг м 6 је сам одлучила да дам с да он буде мисто тамо љел, као што је био им пре догаска фашиста.
Чемам на слговор.
(Писмо Алежсакдре Чунмекове стаљинградском Охому ВЛКСМ).
МИ СЕ НЕ ПЛАШИМО ТЕШКОЋА
Њеје прошло многа времена од оног Авма када сте нас отпраткли ма далеке и тежак пут са Урела, из Сибира, Баш кирсже, Каззхстана и других области.
Када смо одлазили ме сма се заклели пред друтовиња да ћемо храбро мадржати све могуће медаће н дз нећемо престати да градимо дом не обнозима Стељинград. Ту зажлетву у потвумости испуњавамо, Ми тежимо да но Сазки мачим оправдемо ваше позерење. другови
(Из писма младих градитеље Стаљмнграда омладини Совјетског Савеза).
ПИСМО МАЈЦИ Драгв мемице! Јуча сам добила од тебе писмо и сазнаља сам све новости.
„мого теже него радити у берберниц“ 'з0 што је то бипо раније, Сада сем зомоћник зидара Светлане Либи. Ту десојку познају сви у нашој фабрици. Оне њажодневно превазилази норму. Мојим зедом су текођа задовољни, Саопштазам ти де су ме већ меколмко пута на-
матице. желим ти свако
Већ дуже времена чланови Севеза екглеско-совјетског пријатељ ства слали су писма омладинцима у Совјетски Савез на која им је совјетска омладина одговарала. Доносимо писмо једног енглеског
ке руске авмоне, Волим дрему м уче. ствовао сам у школским приредбама. Пријатељице и другерице, ремао сем тм о себи, о својој околини и био бих јеко срећан кад бих знао да у Русији имам другерицу,
ја сам поносан шло се могу дописивати и што имемо пријлеља у Совјетском савезу. Сви другови из мога разреда пишу у Русију,
Школу сам завршно у месецу августу.
Моје породица броји седам ЗАЕЉ: Имам три брате. Један наредник седа је на Средњем Истоку, а други узмјетачар у Канади,
Највише волим да се бавим скупљаем мереке, зетим да мграм могомет 4 проучавам авноне.
У нешој школи разреди су мешовити, Миедно уче и дечеци м девојчице. То је модерма школе, саграђена тек пре три године. До школе путујем возом #32 града Мешама, где станујам-
ја се много имтересујем скупљањем марака. Имам преко две хиљаде страних зен , недам се, драге пријате-
це, да и тебе то интересује. Такође из бавим и проучавањем авиона. Познајем сав типове авиона британског вазду-
Твоја жћер Нађе Белове.
ЖЕЊА УСВАЈ
доза м университета земаља које су мејви. |“ ше кастрадаге у току рата. За
сме лиге нЕурекач ма Аустралије о мава жељу омл.
Ти пишеш да се бричеш — није ли ми тешко да живим овде!
„ТВРЂАВА
јој поклониза ње. ча јумачка деца. Међу осталим И кућу Имита,
кладне као смрт, цеви тошких
љеза иза којих су блистали шлемови. У кући су била три младића, три чла-
на сме и деце Атиче ко-
је су демомоћно мапедале окупатора и
имсу му дањела ниједног часа мира, Одједном се споља чуо подмукли
не виделн су мако се иза угла појевњују, |. митра“
гмас-
— Предае се!
Пред њима су се појављивале бескрајме слике патњи поробљемих марода, који су се борили з» своју слободу. Периз и Осло, мапаћена Варшава м Праг, Београд, партизани Ју је и Тито. Тито, чије су име толико пута, уз опасност по живот, писели по зидовима непокорене Атина. Затим. јеллм малим ма-
савеза да своји један при гред у Југославији, Ево шта он
ИМИТА"
ом одлуч мар м погимулм, елм да фашисти скупо улате њихову смрт. је почела, мучна, немилосрдза. легендарна Немци, бесни због неочекиваног отзора, доводмли су појачања. Али сваки
Ладња понно, дз учини | кораке, кишом метака пао је мртав. Авгермс, Фотопупос, Кмокмендне. Акрополис, Партенон м сви херојски ожоћњи квартовн Атине дознали су летемдарму вест. Стерци, су се на освету. Чланови
цу м закунм се да ћеш се осветити!"
хопповстња.
АМЕРИЧКА ОМЛАДИНСКА УДРУ-
АЈУ ГРАДОВЕ
ПОСТРАДАЛИХ ЗЕМАЉА
мом омлединском неава МЕ тежине урин снљеимн у држи Викто-
за њену омладину, што 6+ гоетставњело део његовог допримсса у заједмичкој борби. Мапимо Вас да питате ју"
ре град и дз нам пошаље информације како би их могли мскористити у нашој штамли. Желели бисмо такође да знамо шта им
„
Најбоље Савтском омладинском пећу за устех у 1945 години
жели искрено Ваш
Атдреј Блек
„За слободу!« — под овом
паролом хиљаде омлединаце и | омледмики положили — су свој живот на оптар народног ослобођења,
Савсма, _ бор-
— Идите, снисан, с се, и опет се вратите! — жена м помавља: МУ лобао че у овај Ни МИ ли моји, мамини дечација
Спушејте узбуђено народно срце. ја ком снагом оно је организовало м шеље све ма заљад, из фронт. Погледајте. семо омај ред омладинаца, уа сво из
за добро Чујте шта
сам 17 година, ме смета што сам тако мал.
= И мени недостаје меколико месецм, зли ја нећу назад да се еретим.
— Чим желимо, узеће нас!
— Младићи, испричајте нам са сте, шта сте радили до сада, одпазите ма фронт!
фр... дна булнакн
Кенстес Атинњос
Добровољци
— ј5 сам из среза веримског. Зими мдем у гимназију, а лети радим на дру- |с та војника. _Борићу
а одговор Миого те омладинке: Џозеф Бејли. Боже арте лие Желим дес» Моснве. каблогромом дописујем с то-| Дреги Џозефе, Прочитала сам твоје писмо " Пиомрској правди. _ Моје другарице — су
зш сед отишле скупљају ста„о гвожђе, а сам остала де ти одговорим. Пре свега рећи ћу та тешто о себи да би знао ко сам, Зовем се Каћа Чокманова, Имам три чаест година м већ шест година идем # школу. По ресту мретку плаву косу. ја сем ружоводипо. штебе неше пионирске бригаде. Моје породице Живи у Москви, у пространом стему згреде редника фа и|брике кугличних лежеја. У новембру месецу претпрошле 79 дине Немци су били у близини Москос Ти ћеш разумети да није баш такс пријатно кад је град у опасности. Тад смо помагали нашим учитељима да ор тенизују бригаде. Бригаду су сачињавали 51 омладина. им омпадчика, који су подељени ма че тири одреде, а сваки одрвд имао | свог руководмоца,
У керојској
земм штампа. Сарадници и помагачи листова и
публикације њећином су _ омладинци. — Чанг-Чај-јен фећ је у својој двадесетој години
фанови мекан кинеску мовинер-
ицију, у једном граду који је |бно окжупирам од Јапанаца. С њим јебиле група репортера ми један радмотелегрефиста, Њиховим скупљачи вести били су добровољци, који су радили без
рима под јапемском контролом, љезмичких редмика, чиновника.
Једног сваквог репортера открили су Јапанци м бвцили у тамницу заједно се
љајући свој живот на коцку. Чаж и |
дан његож друг спали су те вести у слободну Кину преко радие, # из слободме Кине оне су се шириве помоћу
»„Ми-Миз (подзамнил новина) есто су
звмимању сем пољски редмик, Борићу
Гдмом почне де добро живи - Како те је мајка испратила, шта ги је реклаћ — Мајка, маљо се распавкала, ван кад 5у моји другови пошли. поручил је да јој чешће пишем. Дева жива сјајна окв упрла поглед ма | бележницу им чекају свој ред. сам помоћник на фронт одлазам зато да би се рат ште пре окончао. Да местане беде, Отац ми За евне Мајка ми је исто теко рад и ради у фабрици _ »Бугарскач. би. ми је у "Чаодарух од семог по-
— >
Ма сам сироче. Мајке немам. Оца мемам, Стриц ме оттромио, Ом је партијам. Зепелили су нам кућу, сву сто(у. Борићу се за одмазду.
Нашој групи се приближава – радник са детињим лицем, умаљаним мратким памтапомама.
—_И ја ћу да се упишем у добровољце! Дошла сам чам мз Тројанског краја. Шта је све било по нашим сетима, кад би вам испричала коса би вам се дигла не глави,
— А јеси ли досад радиле у пољу!
— Да, биле сем у служби код разних људи, Ове зиме сем била м у зетвор"
је марш партизана. У двојним редовима, обучени у нове војНЕ униформе, АЈ добровољци
моро форм Млодићна лица сијају, Прењ = зестају и поздре-
борби кунсског |
ЛИСМА БРИТАНСКОГ ОМЛАДИНЦА И СОВЈЕТСКЕ ОМЛАДИНКЕ
Ман такође помажемо породице чији су чламови ма фронту.
Ситурмо и ви скупљате старо геожђе. Ми смо већ скупили 14 тона им тога 13.000 празних боца. Моји другоан и је често се питамо: колико ће црвемопрмејци уништити немачких тенкова с нашим боцама мапуњеним заћељивом смесом! Чак иако један од сванмх сто мађе свој џиљ, значи да ће ти уништено 130 немачких тенкова.
арица нису умеле да шију, другови мису знали руковати машина а. Чак ни руководилац радионице им« кројач, мего учитељ аритметике. Исуочатка је рад био тежак. Алм сада и-
љамо своју мапу индустрију. Чак смо звршмли једну војну поруџбину.
Ми ммемо текође и своју земљу. коју ами обрађујемо, Једеч део поврћа стављомо за себе, а други шељемо у Золнице,
Ми настављамо да учимо се својим очитељицама м много радимо у бригади. едан део времена посљећујемо забави али, разумљиво је, зато меше времена. Што се тиче хупљења марака нико се сада с тиме г бави.
Дреги Џозефе, сад морам да заврлим. Упрево сам чула да су другови јечели једму велику жаду од цинка и чорам је регистровати, Пиши чешће м ажи другима да пишу,
С мафбољим жељама
ОМЛАДИНСНА ШТАМПА У НИНИ
нофжнње разносили дечаци прерушени у мо раја ујутро разносе млвћист прошво је, просечно, ШЕЕ 5.000 руку. Три дечака, разносмоца вести, ухватили су Јапемци м ставили их ма му ам мису могли од њих добити микаква обавештења. Јепанци су стално тратали за њима, Зато се сњажих меколико месеци цео Радио уређај морао премештати из је дног дела града у други. Ову свобу мајчешће су ершкли радници на својим колима, стављајући одозго неку обичну
прате, Међу њима је било радника ка | пој слободној Кени .
се за слободу. Желим де и неш марод а
робу.
И редмо уређај Чанга био је отиривен и заплењен 1942 године, али Чанг је успео де побегне. Дописници још у| век доносе вести, које се шире по це
АЛБАНСКИ ПРАЗНИК ЗАСТАВЕ
прославио Поа зних заставе у крвавим демоне страцијама ши ром читаве земља. ке колоне _ људи, жема м деце изашле су на улице м тргова градова са развијеним заставама, На сваком ћошку, испред сване куће чежеле су црне кошуље са постав-
лома у маручју, раскопчавале су своје прем пред огњеним устима фашистич-
а | ких аутомата. Марод је падео под вре-
пим куршумима креника, али су се зеставе, окупане краљу, изрешетано мециме, све пркосније пепршале. Њих су државе руке јумена, њих је носио гњев ог једног народе. Мусокремкке хватао јо самртнички је оружама борбе албанског народа, у чијем се огњу рећаљо братство бореце Албаније м Ју гославнје.
У 1944 годмнм непријатељ је покушао о-оско!
мачких сени. У јемузру месецу 1944 Немци, Баликомтарм м тегалисти. Зоговци напали су са свиз стрена Маредно-ослободилачку војску, која је би ла без храме, без одеће, без муниције.
На дам празника Заставе 1944 годнма Народно-ослободилачка војска Албамије звувек је ослободила своју зе-
; | мљу од Фашистичких жрамика. Тога су
дана у свим слободним градовиме АлБаније лепршаве дничке заставе, Истог дана је одлучено да дже
ске дивизије узму учешћа у коначном осло! у Југославије.
Данас злбански м југословенски борци докомчањају започето дело. Раме уз раме онм оспобаћају Југослекију, ћуту састале су се на заједничкој кон ји омладине Сјенице и омла ске бригаде са које
одбору
вљеају их. Чују се поздрави: м : Беоље јумасија
је упућен поздрав Централном УСАОј-е и БРАШ-е.