Omladina

Број 37

ГОРАН КОВАЧИЋ

из „ЈАМЕ“

Крв је моје свмјстло м моја тама, Блажену ноћ су мени ископа

Са сретиим видом из очкњих јама; Од капља дана бијеснм огањ пали

у зјену у мозгу, ко рану.

Моје су очи згасле на моме дпану.

Смгурмо још су трепериле птице У њима, небо благо се скрену;

И моје сузе не могу да пију.

Само кроз прсте напале су капи Топлље м густе, које мрвинк мзђе још горчом муком дупља, ноје. Да бодеж у врат забоде ми слађе; А мене дрзгост ове ирем узе, И ћутио сам капље као сузе. Куснелни спеетае прије стрешик Марк Бо је 6 муњевита ножа, паљена но ави У Нена И бијела, бијела мраннкова кожа; Пабло ара Фау“ оче МИ тако каги очи су нам боли.

(О болно свмјетло, никад тако __М оштро имкад ммсм синуло у зорм,

пе сузе, с којнк дупље гори: кроз тај пако бљесковн су пекам, ме друтих мучсмнка сјекли.

Не знам, колико жар им трајо, Код грозне карге с дупља расти стану,

Ко кугле тврде, м једва сам стајао. Тад спозна склиске очи на свом дпану

И рекох; »Слијеп сам, мита моја мати, Како ћу тебе сада оплљакатни.

А ситно свмјстло, ко стотине звона Са звони јелих, у памсти Лудој стјевне: сијегљост са Смена, Диана свјетлост, свјетлост која свнјети! Самјетва плицој Свмј. дрво! Ри Мјесече! Самјетло ко мајчино мамјеко! Ал оту страшну бол већ имсам чекој;

Кад грч ми шаку густом свузи смочи; И више нисам ништа чуо, знао: У бездам као у раку сам пао.

ПРВА ПР; Р-ДБА УМЕТНИЧНЕ ГРУПНЕ ЦЕЗТРАЛАСГ ОДБОРА УСАЈЈа

23 0. м. у саставу прославе Светске омладинске недеље

уметничка груга даће своју

6 университету. Том на ће јој 6ити додељен мазма Иза Рибара-Лоле.

КУРСКО ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА Педесет хиљада младих гледелеца посетило је у тому пет месеци Курсио позоркште лутема. Млади когектив позоришта прикезео је деци Курске, Белгорода, Љоова, Солчцења, Сигрова — двесте седемдесет пет претстева. Велики

Руска кинематографија у низу филмовз из природе почела је »Живописна Русијан,

Филмски озе, из чемца, смимали су памореме руских градова, гора, река м уопште свих »живописмихи места. Смимали су

„

Филмови из природе одигрелм — су своју позитивну улогу. Гледеоци су ре15 гледели ово простодушне филмов се радошћу су препозна» му своја поља, горе и реке, своје Тре доње, своју земљу, су

оперетери су снимали из основа ах филмске сцене

ОМЛАДИНА

|

зи м лепоти Дњепра м моћи Дњепро-

фелмом | строја. собне у савременим фипмо- |смењује огромно

је кго

спижерсно-опмсма и јевља « као чинилац драмска радње. | Тако је искоришћен пејзаж у »бог дану Хмељницкомм, у сценама одлас« узмчки (песма

»Ој, неднели се црни облациг) споје“ ни су овде са описима. Уметмичке слике — »Даљмина степе, облаци мад њи

теџбику. Оперетери су 6 кривали уметничке могућности ске камере. То је био стил »разгледницен са оба- | њезном гранчицом са стране или ма. врку. Затим су ство. То је бно фотографски период. врло важи изо етепа развитка, ме да нажвам по својим уметничким залтеви-

У току 1925 им 1926 године скоро и

њел«. У овим филмовњма пејзаж појавио со потпуно мовим својствима, Ом је био употребљен жао један од номина мзрежавања у семој _ филмској редњи. 25

У „Разарачу Потјомкмну« пре најјаче сцене »Плеч нед лешом Вемулинчукач биле су дене знаменмто жмеглен — има слина где се у леганом кретењу тешке магле мод водом, у појаељивању мрњих сиљувта лађа из магле рађало осећање тишине и мемира; дож су у сли-

сликар- | ја

У лез црта понора, — збију. каћуњене стреле испуњевеју јесе-

ен Нема сумња да се фипмски пејзеж у остови разликује Од слижарског, ме само твкником репродукције, већ и семом могућношћу смимања, Но то не значење сликарске културе за кинематографа. Пејзажи позматих руских сликаре служили су филмским _ режисерима жао примери резумевења руске природе. Змачај сликарстез за филм је меоспорем, ели не сме да се сказти мамано кео "копирањеч, као подражажање слижарских при мера. Совјетска кимемзтографије није се одрицаљла м ме одриче се приказивање

| спомемику руска поезије — зПесме о

ћужу Игорову«, пејзаж игра важму упо| гу Жив пих природе родног прија, ко-

ујв у перона је везам са впским сликаруских војмика. Црте такве налазимо им у лругим бесмртним делима отеџбимске књижевности — тако су писали Ломоносов, Пушким, Тур“ гењев и Горки.

Може се навести читаво миз филмова у којима пејзаж заузима важно место јим поетским језиком. Тако, у филму "Георгиј Сакаџех природа Грузиније. добро репродукована на екрану, пуна сумца, дивног ваздуха њених гора им долина — имају ме мање знечеј з8 пуноћу м јечиму мациомалме боје филма, од његоже романтичне садржине и игре гпумаца.

Сетимо се филма »У шест сати увече после ратан, Градски пејзажи, слане

Њем, „осветљене јутерњим, меким суњ цем. Тако се пејзажам попуњавало о сећање трагичне сцема. У "Шињелуч се очтледно појавно пред мама Гогољи ски Петроград. П филма није био дет у посебним сликама; 10 је педња филме на основи пејзажа.

У стедећим делима: "Крај Санкт Петербурге«, гНози Вавилон, – »Потоман Џимгис-канач, жЕласон м др. одрећеча је место пејзажа у компознцији филме.

Понекад је пејзаж дат у филму кзо уметан, нежед као увод у ову пли ому епизоду, али у већини спучајева ом је укључен у | ње. Ово »књижевно« третиј жа у композицији филез је обележја совјетског филма.

зм пејзаж« — посебне слике које претстављају природу, свдав се _ врло ретка среће, Амо се им јави, јавља се

где се појављују ммоге слике — ширс-

устех код младих имају комади „Коштанка“ по истоименој приповетим А, П, Чехова н „Тјервмок.“

ка реке са уз буркане воде ма рочним праговима —

квма у којима се сунмеви зраци _ ПО-| архитектонсима форми смењују се се пењу ла пробијају кроз покри: - | слижвма накострешеме Москве се про с. и мада. У каде је ува сцена убиства крчми »авр-| снежне _ мећава _ разносила _ пламен. мала се слажом у жојој су жалосне #р | Пејзаж прати текст писма _Кудојабе, леко треперећи сребрнастим пиш- Ворји, не кео прегледма млустре-

Њ као постичам лик, изражен у пети облину.

Треба магласити да је у оном филму пејзаж _ третиран у покрету. Једна од одлика кимеметографског — пејзажа се сестојм у томе што ом може да покезује природу у њеном покрету, у

прелазима ма једмог стања у друго. У сцеми изјаве — љубави, у почетку ви димо само мрачна облаке, који маго-

де мзаражањва садржину диаљога двоје њуди који воле једно друго, који се сажо 38 једам састали м по ново моргју да се растану.

Пејзажем, као средством живописног израза осећање м мислм, користи се м дожумемтарни филм. То су, ња приме! невероватно лепе слика из филма » миштавањо немачко-фашистичке војсне под Мосивомм, где је снимљена мз 8виома паморема немачког повлачења, путеам где су ма руском чистом снегу као прљаве мрље ре: немам лешеви, тенкови м топови. Друге је

које стварају јединствену слику о сна-

сте оретство м кед паше омладина заузима часно место међу омладином света, не можемо а де се не осврнимо ма светле ког

ком покрету Југославаје.

С поносом можемо утврдити да је наша омледина аедно се својњм на родом водлла бороу против прнраша-

стичких режиме још давно пре овог ре- | та м да је за њен мајскоснија мо њајна-

раније и протна фашизма м расе уолште, у Који је та тиранија вукла нашу омтифашистички покрет џе. Он је нишео на

свам пољима ољавдиненог. ненеаје и 0а дат

УРИНУ ТИНА ТИЗЛ СИ ДИУ аи Ат

У двниме каде ммђу омладином слао Стренству м тмала најзише могућности дине Југославије пренела жижу Омљебодољубнина земеља читавог сљета ре- да свестрано одгаја младо покољење. Данског покршта, Они су помогла том По је наша предратна омладинска ан- | покрету да створи чврсто језгро пајсље-

уибрашистичка штомља. | рерчћи се непржстано са сном

а предратне омљадљнске шламла мере стало паљаањља (вод јрдаттаћ ведоњања и ушњејућа тиета а упркос свлд тешко |ње одиграле звачајну улогу у внтифашистачком Отладњњском покрету југосљавнје „Она је већ тамо од |У3> годи-

борб« против ремо фештама штрале идеју уедлнства н братства међу омжладаном Југославије „ заљегава се за пријатељске односе наше омладине са омладином читавог света. Она је у пуном смислу речи бипа орган мељегалног – антифашистичког омладнњсног покрете, Ова је ширила славу херојског покољења омладинских

у об

штима, у Београду бо узоран. речи, у синм крајсанма Југосва-

љ: света против рата и фешизма у предвечерје Фашистичке агресије би. вала све јача и снажнија, м наши су њароди са својом омладином манифестовали своју борбу све јече, све ортанизованије. Није зато чудо што је ш омљадински

међу омладином м са ммого успела дО-

Фодно у његова редове све нове м но

ве младе радмике, сељаке, студенте. о

уд ммогих манифестација „о ше омладича протма рата м фашизма

још пре кизпитулације спомемућемо ов-||ђ

од меких шест година пре излазило је много амстова. Најзмочамијм су међу њима бели беогредски и загребачки омлединсни пистови. Једен од нактарнјих омладинсмих пастоње био „пас омладине , који је маљазно у ребу. јевља

„Студентске мовине и Реноар) у Загребу „Пут у живот товд

Можемо

мо многи други. Осмовми задаци ожик пистова. били они опште омладимсми мли само студентсии, бипа су да омупе омладиму ма поли тичком програму демократизације земње и борбе против рата ми фашизма, да пробуде и подупру њему борбу за побољшање

омљадин-

де само |едму. Спомемућамо је зато што је она уједињавала све остале ма-

сжог живота им спорта, о потреби борбе за бољи живот. Требало је де он“ раз-

чине борбе им служила мм свима, што|вију код омладине мстимсии патриоти је репрезентовала нешу борбу м у ммо-|зам м де је повежу са међумеродним |

еликосрп- | поколебаво пошла готово сваки

|учкрсти Уједињени севез аптирошнстиче

#, име отаџбинен пејзаж фронта, којм је био створен у студму при вештачком

мач — ми музика, ме илуструју само | праве природе своје отаџбин ла

песму, мего се просто спајају с којм је затворен у студну м су «

. + зиху руска зи се реалним животом, са — правом о о својствема је оргемска веза пејзажа и! природом, стилски је сиромешан. У дом. У добрим Даг борцеч м »у

Страна 5

остетњењу, одмах је помазао своју иззештаченост. Под другим условима оои фипмови могли су да буду повтичмијм м резлмији. Код межих кимематогрофиста опажа се тежња да се одрекну и “ АУ. у студму сиимају чак 8, мотиви-

ше тиме што је У студму оператер го сподар светлости и што може да ствара живопмсније композиције. Алм ако се сетимо већине слика оприроден ма студија, очде можемо да откријемо се вршену момотоност боје, преовлађивање таммих томова. Природа снимана у студију дишава филм стварности

Проблем пејзажа у совјетском фиљ му везан је с општим тежњама њего вог развоја као ревлног филма, • то

—— дети истински, прави живот, богат, размоврстам и разнобојам, 4 не његову сиву ммитацију у студну. Ево, то је оме што жоће да види на филмском платну совјетски гледалац.

(Из чланка А. Голозње у „Совјетској уметности.)

слика мз филма »Стаљимград“: град је

омладинским покретом који је управо тил година у бором против рата и фешизма реслао сње јече. Мако та дистова нису имала Сворчи прејеча у нашој земља, меко је Фило низа потешкоће у њиховом пзаджењу, почевши од редак“ мије ДО цензуре, они су чесно мзарњји | ви свој зедезен. Оми су ма масе омав-

Сније Омладине, која је 174] године неу борбу п у народ“ њом усланку успела да створн јединство

ке омладине Југославаје.

ли Фаотемо рећи да није било питања

омладинског живота м раде кога се нису дозицали Ова омладински о листови. Овде су нарочиту УМУ, „однтрвљн „Глас омладине“ а омладињски листови. обу. мине, спољна и унутрашње, Они су упозоравали на пригушену младост којој протненеродни режими нису давали услове за пун раземтак. Њихове су стренице доказивале да је једнако тежак живот омладина у Србији, баш као у Хрватској м осталим Лугослакије, и да тај тежах живот може да се 06 само борбом и братством наших марода м омладине. Ом су се посебно обраћали радмичкој, студентској им сељачкој омљадими, м се успехом се залагати за пизање шегрт. баш жао м за питање вутомомије уме зерсмтеча. Први пут је омвадимско штампа у Југославији почела де износи све тешкоће омладине. Ма страницаме љеслова машље су одјежа прве Ба

!ив рата м фФешизма у Брислу, Пан Њујорку, те прве у мсторији везе омладиме за слободу, мир м мапредак. Мајзед, из ових пмстове омладина југо ставеје праи пут је сазнала истину о дченом животу совјетске омладине = мапајата се њеном љубављу зе домоњему, осећајући све више да м ома име смате за бо-бу која поноси спећу машим „Гавс уче „МАпадост“ повезивали су ме саме ступемтску, радмимиу м сељачку омаљаину

по решњања блема ппужи културу,

осбе науку бивала већа, све постојао студемтскм покрет. Он је, наречито у и снагу, Зато |е београдска „Студент, = касније „Неш студент бно омладинсим лист. Током борбе за зутомоммлју сљеучилиште м слободу науке, почели су мзлезити м напредни студент мм листови у ва заљатали су св за решавања свих

дине, Змачајни дани големих успеха карол ме студентске омладине у роби

забаву м разо-

ноду.

Посебну улогу одигрео је београдски „Студент“ м „Наш студент“. заједно С ама.

можењо споменути и загребачку

напредну студентску штампу.

У сжојој одлуци де уннш:е све што је

нгро! отље Што су њихова настојања да за-

раду, досегао масовност

најбоље

у. Сви сви листо

питања, не мадвајајући их

од опште бообе наших народа. Они су

дно сопидврности омладине при

досле

жовтили идеју братства м јединства м те мо чесно помогли извршењу овог зазтка ма пољу реда студентске омле.

> јени нада од злочинамн Орнас-а. в касније од по

радмеког мета пада ма Београдском Жарн.

и Мир

мо ко Срземтић, машли су свог одјека у мапредчо! гоаду, која је ма темељу ових крвави аогаћаја са довољно рескри кевапа противнвродме циљеве м мето дз владајућих кругова.

студентској штемпм у Бео

~

над је на загребачмом сввучитишт

ву

ме пао Хрват ка Љубичић, тада с студемтсии напредни листови из Загреб. » Београда |есмије мего ижеда мзразел своју солидарност за слободу, куптур“

јачи је |:

и мепредак, за заједничку и одлучну

(без предомишље!

ИЗ ДЈЕЧИЈЕГ ДОМА НА КОРДУНУ

борбу против терора ме само ме свеучилишту него уопшт

(Сва листови помогли су одгоју безброј бораца у студентским редовима, истинске мародне интелигенције, каја је « пожотвовано пошта у остободчлачку борбу наших народа за време устаниз.

„Пут у живо!" требало је такође де постане опште омладински лист омладине Југославије после забране „Гласа омладине“ м „Младости“, али због појечане цензуре, а касније ради кепитулације Југославнје није могао да оствари оне зедатке који су пред њега постављени.

Сзе око што је омладинсни покрет још пре рата говорио омладини Југослафнје било је истинито. Ако денас препиставемо странице „Гласа омладине", „Студенте“, „Младости“, или било кога аругог чесописа, видећемо де је омладимски покрет преко своје штампе с вом познао омладину у борбу, де је с правом сткривао све ране старе Југославије тражећи нов живот за омладиму. Али видимо м то да је његова омлединска штамла мстунипа частан за-

к. да је часно припремела омладину за дело ослобођење. Патриотизам и спремност за борбу, основна мисво зредратне омладинске штампе, оствареОни су претаорски у масовна

миље и свакодневни успеси ме ње збмови и будући мапори који те« треба комечно мзгреде, домазују м лоће де су створени оми захтеви, које мапредма омпедмча поеко своје штомтражмља за треме старе југосавамје, Светско омпадинсма недеља м њена

трославе у нашој земљи м њем ње досазују де је међународна солидарност узтедмне у гостив фашизма м устељрена — тај Осмовни зежзев у ме. за моји се са

зпредном омладином свете залагала • маша омладима преко своје штампа, Зато с помосом да се сећамо

борбе |

- помосом можемо да жежемо да смо "у прошлости мајактивније суделовали » делу ослобођења маше земље м при. томељи значајан део међународној со-

»дермоста омладине.

А то суделовање ме би било потуно за мије своју улогу им задетне одмгрела + мзаршила мапредна омладинске штампа још пре рата.