Omladina
Страна 4
ФТРЕТРАФЕВТ РА ЉЕЈЕГ ФРЕБФИТИ
СОНИ РУСЕ.
ОРО РЕШЕ Шоша ОШ" · Фри ШТА
Сремска села им селешн туми су омладмиских радмик јединица. Размилели = се о њивама куруза, танмичећи се међу собом ко ба ударннје и боље да обави бербу кукурузе. Велик је то био м значајан подухват којм је лежао пред омладином Србије, м Војводиме — требало је испумити обе- | ћање дато другу Титу на обласмој кон. | ференцији у Митровици да ће кукуруз у Срему бити обрен до | еприла,
Док многи наши крајеви гладују — #
та дим, који су од пачетха народ“ одилачке борбе снабдењалн и издржавњам о пертизанске одреде, од
својих усте сткидали м посљедње зелогаје само де би прехранили нашу војску — дотле је у Срему ка напуштеним швагским салашниа остапо, преко зе ме. соко 20.000 јутара необраног кукуруза, Није се смепо дозвогнти да тај мукуруз пропадни љо га је обрати, де ба могво да се пошаље, отпреми у Босну и Херцеговину, Лижу, Далњацију м Цому Гору. Требало је оспособити њиве за пролећну сетву,
То је преузела на себе србијанска и војљођансна омладина. Дошле је са пуно воље и полета свесна своје дужно“ сти према домовини, дошла је да испуни своје обажезе према постредалим крајевема. Отпочела је борба на
другом срем-
ском Фронту, на Фрачту раде. Из Србије су дошле мосмојска омладинска
омладинаца и омладинки међу њима = омпадема жоја је учествовела у сече дрва на Рудииму.
У Срему такође раде и две банатске омладинске радне бригаде, поред многих радник јединица омледнке из самог Срема. Ту је и омладина из Межедонмје ноја је дошла зедњиљ дама м нкоја ће остати на сетан.
У Срему су се састала мајбоље смаге ударне омладине, омладине која, жожо сема мајављује, хоће м на свај начи дз помогит Борбу нешкх мерода про тив моског непријатеља, за што брже окончање рата. Тако на пример кроз речи Милорада Ђорђевића из Велике Племе: „Хоћу да дем свој прилог кашо
борба, ма било мој“ нечим“ говоре сњи омладмици и Шепчани м Космејци
Омладина је меуморна, заједничким радом ома се осећа прелороћена, слособна н зе ноњже напоре. За еднични живо! м рад на брању мукуоузе освежно ју је, спремно за деље иге које сва омладина жељно и местрпљиво очекује.
Чим се стегње у Руму, од сама ст: нице видимо омладину: ту су у првом
реду руководмош“, који подносе из шлаја о раду, .
затим интсндалти поје једмница, који долазе со
Омладинин | београдске бри
ње. На путевима се срећу колоне омлаучнаца са заставама: павају весели им узадрагене. Темо где су били реније тесао је завршен, треба журити ма но-
а одредиште.
Београђани говоре: „Кад дођемо у согофд, нека мас виде мако магледамо ' запушића се усте свима који су про осипи разме вести о реду у Срему,“ Јбиља, довољно их је погледати. Превамући у пишу, жеко сами кажу, већи (а их је овде и удебљапа, јер им је кре' е добра м укусне, се месом и белим ремским хлебом. Черсти и једри, увех астејанм, то је ножо покаљење које се «аграђује кроз борбу и рад.
Кад се умсрни враћају са рада, ор“
и онм ма Баната м оми из крагујевачког
1 сремска радна брегада одлази ва рад ·
округа, Њих није сметало ни меврема, ми кише, ми блато, ни снежне аеце то их | ~
снажније пресну на посао, да се још и ше зеложе.
Док су костоболне тетке м занунуље на дрежниљовачна дошеплевала проноси ла моуекакве злонамерне глесове и пра вили забринута лица, ширили лицемер но руке: „Поолашће нам деца у Сре ина им одговог чврст и одлучан: широке сремсње њиме су обране, шаша посечена м спаљена жути кукурузни клипови у ембериме Стога са поносом и може да каже 16 годишња Милна Николић се Вождовце поназујући руком према њивама спрем Ним за сетву и пуним чардацима: „те је дело наших руку.“ Дело вредно див љења, јер се омледика несебично ба мила на посао, који многи микад мису раније радили, Било је пранх дама + мемскуства и мевештиме, и рењањих ру ку м жуљева м пликова. Зубм су се стис м, али се ишло ма рад, нико ниј о, па мм оми мајмлађи, да заостви мза другога.
У шабачкој бригади, кеда би меког послали кво ботесмог матраг у Шабем змато се — дам, два, м ето оздравело! болесника назад, поново на бербу.
Свуда омладине пита, хоће ли бит кахва нова ажције. Изјављује — зко бу ду сви ћемо се ми одмах јењитм, јог ћемо им друге повући са собом. Шег чанн мам кажу: „После бербе два ден бићемо у Шапцу. тек толико да видим своје. м доста, кођде даље ма посао" 2 Космајци већ планирају, шта би се могл да огди: можда могли на Тару, " у Годомимско Поље, па можда има мис
е са ради у Бемету мта.
глорија, где би могли да стану сан. Але
зсле постеју галерије зе најбоље удор-
се песма изнад сремске раачице, сме» ко
ме силази са усама. На салашу чека чера, па затим. свако вече приредбе, часови, зајеа ичхо читање мовина.
Присустесвали смо на Црмој пустар“ смештају ТУ батаљона космајске бри аде, који је дошво из Мелих Радине за, Ту је већ била смештена || сремске трмтада, Промелази се кућа за конак „аспремају се ствари м већ после пол“ сате, весело пламти ватра под мозаниза, кува се вечера, дож у дворишту иг звју коло заједно Космајци ми Сремци При повратку за Руму отсели смо у Лапим Радинцмма, Навече се скупиле амошња омпедмне. Необичко им је без рбијенаца, припимли су се на њих. Сва"о теме, окупљали су се свм на разгоузр и на приредбе, упознавали се. А да заврше рад на својим њивама. одоазили су прежо дана ка њихове њиве. а заједнички раде се њима, Сад се дооварају, како ће са Аг крему у позту на Омладина се ареала другарством. ' редом. По селима се одржавају приовабе, које припрема омладина рад их јединица уз учешћа месне омлејиме. По савашима нема погодних про
у не треба много. Сви се технички не уостеци чиме малени, према омом што збија снажно: чврста повезаност ка ++ омледине, ма одакле она била. Све ради са пумо прегмућа, кроз шел;
смељ, Очисти се штала, то је двора + за културне приредбе, завесе се ми + од трске, уноси се ведрина м хумор
_ |!а се ори м при одласку ма рад, м пе
ОМЛАДИНА
Брзо се уклањају све Зид новине се боје гушчијим перима. Не желој жући које се одабере нао сре дмшта бригаде, осване натпис „Вила Не петорке се крсти _ именом Дон Фрна“, ко више посече шаше та боље „уништава Фашизам.“ Младост » пољет се уносе у сте. Сае је протканс | шалом, ведрином и увем са песмом ко
| повратку са рада, м на њивама м по со бзма.
гаде убацују кукуруз у амбар
Гдегод дођемо сам се распитују кеко је у другим бригадама, Свех поставља питање — жоћемо пи ми премашити остање! Сви се танмиче ко ће ударнијима редом стећи прелазну заставу, ко:
ће бити предама кајбољој редној огади не свечаној смотри у Инђији 25 >» ма у оквиру Светске омладинска неуеље, Тада ће бити раздеље-е и ударјичне значке појединциме, којм су се ајкишњ ислажан у ударном реду.
Сем би желаам да дођу, пасле свечапости у Мићији, у рад — ма дем меуународнаг ВЕНЕ омладине.
Да би шло више побољшали резултате, као м да би дали свој допринос у едељи пролећне офачзиве, 21 м 22 „арт су проглашени ударним данима. "мача је омладина приммља и друге осавезе. На пример шабачка бригада ће узти четири свиње рањеницима и одре у« ће се једнодневног следовања, Сви 'а одржати ммоте приредбе, затим комшмсрације жртвама падим у мородно“ слободитачкој борбн, издавеће се виде зидмих новина итд. Тако се омпаинске радке бригаде у Срему још јаче овезују са напорима, радом м борбом | младмне из свих крејсва наше земље, | з свом срободољубивом омладином | поета.
С. Гапогежа
Бреј 37
ДЕА АИ ЕШ У
"~
Искра пз шаме
»УМАЛЕЦКА«
Једмопични кораци стражара одјежу у дугим ходником. Повремено се рез ложу крици мејасни, крици бола им кр ти, Те меког туку, муче до безумље Оштрм крици _мспуњевају нес језом
Наједмом зачу се жагор. Тргмуле см“ це. Жагор у ходнику значи: саслуше ње. Кога ће од мас оте моћи сеслуше зати! Коме ли ће израњевати и душу • Флоћ Тренуши слутње. Тренуци
Зво
уретнутог ишмекивања, Ћузање кључења. Врата се отварају. Позижај лане.
Излазим. о Мухло одзвањеју кора
тразним кодмиком. Цере се"мрске пл» ја плаћеника, издајника. Цере се пре; лицем жртве. Стожем зубе м очи шкре Погледом сбухватам групу зтена
Нокновић, Поповић, Блихер (ле, ту је м шеф Слецијаљ Бошко БеКеревић,
Не. Ништа нисам признала. Тужли су (ожа је прскаља, кра се мешела ом шалама с краљу мојих другова, који с фра меке били, Пред очима су ми н рали“колуги, Била сам уморна, од бе ла ме сасвим свесна м од батина бове сна
Агемти су се ознојипи од напоре 32 орила сам ми. Псовалм су. Пушипо и» се. Припалили су цигерете. Смеју с дромично, започели су резговор. Пе адизму премешили су и мејкрволоми" • звери. Црте лица изгубиле су свекс убележје човека. То су црте грабље јак звери. Ужас „ме прожима. Јесу п~њо људи или сабласти! Сањам пи Д; зи ме то мора дави; Да ли кроз ког орућу жујеа мошмари! Чујем њизск јачи. Цинкчне речи пишене чокечњо (ни хоће дз изљуку признање оретњама, кад не могу батинама. Го зоре о смрти. Говоре 0 стрељању. Слу шам мк, И место страха ја у њеховиречиме црлим снагу. Витас се замисле његов лудачки поглед заустави се ке мени, и викну:
= Проклати комунисти! (Они су с ког поштеног, часмог човека, исправно. родољуба сматрали комунистом.ј) Жипаве су н упорна. Тврдогљави. Ни ку не помаже, Ето, сеслушавво сем Малони Питам је
Радмита Јовић) — Потврђује вом.
— Зову те Малецка!
Одриче. Понављам питење. Опет о дриче.
Тукао сам је до анала. Ни глас јој стила се. Оскестко дом.
— Те са партизанима носила одело и
м јал.
гле-
безумље, Нија при нисам муо. Олесвесам је леденом во-
|мека само једном тако ударио, ја би урлао. Врашки боли, А оне — није ни зајечела.
— Псиној Призмај да см Скојевац:
А сма пита: Шта је то СКОЛ — Де « је збиља била тако малана или пожерена, затровема.
ИМ поново пљусех батина.
— Одеј другоње или ћу те убити!
мл злихожачком
МНежолико пула исти проце: ишла, мзо да је од камена, Саслушеза сам је месец дана, км речи ми ки3 ремла, мах ме ни погледала није. Сауо једном пркосно добаци: — Пе шта, м ако сем је Малецкеју Послао сем је у пегор ма Бењицу. и љогорски живот није сломио њему орржест. Ћутапа је, Признања нисмо обили, Најзад см јов стрељалм, Такамај зиде. _ Пред другеркцема у соби:
— Предире друговима мој последњи зоздрав и реците им да се Мапецка обрео дртеала, да их Мапецка мије изпапа, Кажу, певала је пред стрељање и се
махом ја умирала. Ето, камви су разЗејници! За њих, за њихову дрскост, уормост, мало је стрељање, тела је то
ама, да се угуше у сопственој Хи, пбнње.. завршно је агаит. У мојим уморним очима, у кпонулом огледу, поново је зеблистапо – мржње лна и дубока. Ја сам видела _ пред обом хребру Мепецку — Радмипу ЈоФК, њене пала оча пуне мржње праља злоткорчма, и пркосе и поноса, Виушла сем њен осмех < којим је умира(а, њено ведро пркесно подигнуто че-
о и чула сам њен глес: „Буди јака, ме а,
с стиже блиска м жи мстумила ме је срећом — ненадном ' прожам, какаа само на тренутке сибе. Испуљиља ме је смагом и поносом. — КХероју, Мепешка, не дам се! Безумљњ сметнх — то је мудрост нивота! Малецке! Ти жизнш, Живиш у нашим раиме. С нема си у борби. С друге. јуржшаш на бункере, пробијаш кроз Бодљих. жице мепријате Пимнја, освајњи наше градон вајаш наше села, Ти си свуда, куд ГОД » прошта наша заставе победе. Моћна и им мртва _— стреш и мепобеднња. Стрешна јер те непри више не једком се умире. Ти си за мешу борбу, ћеш
може убати. чесно умрла за идеју, за ставр праведну, 8 жив као симбол _ љубави пр Стеку кеп твоје мењине крви другови су осветили и осветиће. _ Сачуваћемо љезлу успомену ма тебе.
— Сава паљој другарнци, слава Магемкој Марица Кијамстовић
Четвртеж 22 мерт био је дан славља зашта о маџаљађна, отешни пионира. У охавру просеањи Саизске омладанске зидеље прослевили су м они свој ден. “птце Београда одјеживале су песмама +з лтљаде мледнх прва. |иоворке расле зане деце кретале су у правцу Калеачидеча, дењес је њихов ден, дам славње пашнх перавађаљ. ушшновни Су ан саве на веру, омпршене су резнорог = мареме на ре пионира = о сзане њихових одреда.
Калемег,
дви је пун. На свим страна
44 ори се песма. Пред спомеником зе
зелности Француској постављен ја пе
дмум. Сада ће пионири дочената свој<
уосте, овде ће се одржати – прослање. Долазе
подноси рапорт генерал-мајору Љ. Ђурићу. Жагор огромне маса деце стишава се. Тишина. А затим — „Хеј Словени“. Бурно поздрављен говори др. Синиша Стечковић. [оворм пионирима о “ 0 реду, о отаџбини, о задацима пиомира чији је рад потребан да се подмгив земља, о братству м јединству -»а омладане м стил плонира наших надода. „Ваш рад треба да буде кроз пеу м радост. Стваралечки ред је мајће срећа“, рекао је ма крају др. Си„ша Станковић,
_ Звтим је пионире поздравила Зага -томловић, _ члан _ Главног _ одбора УСАОС-а.
Писчире је поздоввио једам пионир 'з Београда м једен претставник слоуаначких пионира,
Пионмрма Лепосава Медић мз 37 пио'"рсмос одреда рецитовала је песму
Зеађа јове „Памтите децо". јелен пмомнр ма војске поздравно |
своје другове им позвао их да м мадање наставе путем којим су пошли. „Зе | домовину, зв Тита!“ завршно је он свој говор, нашто се из жиљаде грла прогомило: Напред.
После тога прочитао је један пионир зачлетву коју је маса пионира понањљета реч по реч.
Тада је узео командант граде Беорада генерал-мајор Љ. Ђурић, који је
Отраниј радост изезваља је свечане уредаја застава рејонима, који су се зајеише истекли у раду. То су МИ и У жјом. Пионири УП рејома скупили су « Књига, мото хартије, бложоња, сње- |
Пионири Београда извршили су смотру и.положили заклетву
зека и осталог метермјала. Пионири МУ
рејона скупили између окр У – кг.
семена. Заставе су предане у
ског одбора УСАОС-а. стотеА дева дам
чва је пионирка а рејона примајући заставу,
На крају је отпована химна м огромуме поворка пионира пошта је манифе|стујући кроз гред. Лепршале су застање, масмејана су била лица. „Ми сме млада војска Титова“ — звонко је ФА|еживаља песма градским улицама.
за време смотре на Калемегдану