Omladina
Страна 4
ОМЛАДИНА
У новој Југославији омладина се васпитава на нови начин
Под рукетодством Цемтралне управе јих месеља која су организоввна у
је насеље у Краљевићеву, Потпомагана у пуној мери од мародне власти нове Југославије наша се омладина спрема за ставралачки рад у изградњи м нови своје домовине м већ данес 2итижно учествује у њој
Како су смештени
Колонија располаже 97 зграда. 14 најбољих жућа-павиљона, како их самм називају, узети су за становање, У оста: лит су смештени омледински и пиомирсхи дом, радионице, амбуланте, мегицини, канцеларије и биоскоп.
Павиљони су пространи и светли. У стеком од њих станује по 20 до 30 омладинеца мли омладинки. Чистоћу павиљона, двориште м зграда за стоку
ју сами
кућа. У насељу постоји ужомисија за чистоћу“ у коју улази по један претставник из сваког павиљона. Пре неког, времена ма сестенку павиљонских руко.
водстава донесена је одлука да се зе-|јало
коврџење косе. Не говори много, Онвећ сиретно рукује осетљивим стројем и жу ти метал чауре коју обрађује као зла "о слирално пада на под. Сунчани зрек чтрв у његовој коси, Да ли је зеборазно брезду личког крша! Да ли је во уео више плуг, мего метал)... Уж ] кројечници је живо. Македонке Вера Цоцић повела је песму: „А бре, Македонче, борба те чека за Мехедокија земља поробљена.“ Поате је Цриогорке, Босачке им Војвоћенчке.. Павиљон „Каћуша“ је права шкопа руководилаца Каде је на једној масовној кокференцији било речи о томе да ће павиљон „Каћуша“ једнога дана уступити место Рута павиљона и пон другома, њем увжао: "Каћуше" ће виа побеђена онота пи када ст промађе боље оружје од њи
У ава Ат „Каћуше“ нагло се развн им прерастаљо снаге павиљонског
помна са мећупавиљонским такмичењем руководства. Оно је било одређено »
у чистоћи,
нову, „амшу“ дужност, Истога дана ге је
Становници павиљона дали су имена земенило ново руководство израсло из
Млади метапци из Кр ољевићава на послу
својим домовима. Међу њима се нарочито истичу павиљони „Каћуша“ и „Мемеанка.“ Ко су м одакле су
У насељу се данас малази преко 350 деце м омладинаца. Највећи је број из“ бегличке деце из Босне, Лике и Кордуна и деце чији су родитељи денас у Армијн. Велик их је број из Србије, нарочито из ужичког краје. Има их и из Црне Горе, Македоније и Војводине. Већина их је без родитеља, Скоро сваки од њих ће вам моћи да исприча горку причу свога живота. Миоги од њих ће се сет спаљеног доме, збога, логора. Фина копрене педеју преко очију, поглад се замајљује м Живко Лугоња, чобанин ма околине Рогатице, почиње причу — горку судбину прве младости:
„Чувао сем овце. Научио сам де читам м мајрадије сем читао о јунацима. Једнога дана дошле су у село усташе. Стигље су из долине у наша брде. Планула је прва кућа, а зв њом друге, трећа.. Гореља је м моја. Сам сам побегњо. Куда! — Чичи на Романију, Борио сам се три месеца. Чича је нздејом погинуд, а ја сем према Вишеграду. Тамо су ме ухватили Талијами, предбли ме доцније Немцима, а ови ме одњали у погор у Земун. Тамо се позлеАмла моја рана коју сам зедобио као партизан. Послали су ме у болницу. Две м по године лежао сем у гипсу. А саАм Сада је добро. Ето, претседних сам „Каћуше.“
Умутрашња оргамкзација м оргаижзација рада
Руководство које изаберу сами стамовници сваког павиљона руководи и живстом у њему.
Сва питања унутрашњег — павиљенФхог живота решавају се на павиљон«ким конференцијама. Сукоби, пропуштања и грешке, уколико нису теже природе, решавају се тежоће на овим конезренцијема. Питања која се тичу целог насеље претресају се на заједничкој
чији сњих чланова насеља.
насељу _ постоји Месни _ одбор УСАОЊа са својим руководством и домом. У дому се нагази библистека са 550 књига, шах м пимг-тонг,
Рад у радионицама траје дневно четирм сета (од #—12). Врема после пота дзна посвећено је радним четама које, такмичећи се, одржавају чистоћу
чете су секупиле преко кабла за телефоне, што у данашњим приликама претставља велику вредност.
Данес у насељу реде: мушка м женска кројачка радионице, затим ска, предконица им плетмонице, столерсна м машино-столарска, ележтро-техничка, машинско-браварска, пимерска, сарска, фирмописачка и 2ж0јна млина.
Радмонице
Иза великог замејца у радноници млина стоји за токарским стројем мали |е-годишњи металац Милан Радојичић, шељах из Мек је н озбиљан,
самог колектива. „Каћуша“ мишта није изгубила. Кад су ми претстављали неко другоње, за које сматрају да су најбољи у несељу, напомињели суда су то бивши членови „Каћуше.“
Једнога дена је у насеље стигла група деце из Београда, То су била деца са свим Један од њих је одмах изјавио да на жели никаквог васпитања јер да 04 хоКе да живи по свом нехођењу. Управа је одлучила да нероре од њих пошаље
у „Каћушу.“ Денас су окн потпуно срас-
„Не треба нам сат дон траје рат“
6 парола
ли са колективом, а меки су постали претседници других павиљона им поверечици радноница.
Пржча о омладники Мићи
Мића има сада 15 година. Била је дао одине у бригади: храбра и борбена. По остобоћењу Београда отпуштена је из јединице и о, да пређе у је дет, зд њене године, нормалним живот.
'еко је стигла у дечје насеље. Т уе да учи кројачки занат. Међутим, Мићи се више свиђало у јединици. Хтела те да оде. Нису је пустили. Једве су је аговорили да остане нао курир управе. Лако је то за њу била нека врсте „војје“ дужности, Мићи ми то мије било 1о вољи. Ома је по цели дан шетала по насељу беспослана. Није хтела де ради, није хтела да пере купатило у своме „оваљоту. татло би се поверовати да Мића својим поступцима давала рђе» пример другима м де има оних уора су пошли њечим стопама. Међуим, било је о. Држање бољих
Број 38
У спомен јуначког младог покољења Југославије
КОМЕМОРАЦИЈА НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРСИТЕТУ КОЈУ ЈЕ ОРГАНИЗОВАО ЦЕНТРАЛНИ ОДБОР УСАОЉА У ОКВИРУ СВЈЕТСКЕ ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ
Како се много преживи за тај један
минут. Мимут ћутања у почаст палим херојима. У побожном ћутању тога минута кроз свијест промичу ликови дрегих, милих другова, оних који су за же от животе дали. Лола Рибер, Јожа Влаховић, Слободан Принцип, Махмут Бушатлија, Рафат Бурџевић, Ек не мет, Божовић, мале Зорица –
' њижови лични примери деловали су за Мићу. Она је критикована на нонотренцијама и почеља је да размишља. едмога дама Мића је свршила свој по9 у кући. А онда је иступила на конреовнцији м детаљно изнеле своје грешче. Рекла је; „ја нисам била добра. Ја ћу се поправити и почећу да радим кзо и сем остали“ Оне је одржала свој» обећање.
Поклени другу Титу
Са зепихом љубављу говорили су омладмнци о тим пожљонима. Свака радионица спремила је по зешто. Једни кошуљу, други капу, трећи пар чарала. Ливничари су, де покажу шта знају, марњево излили један зугчаних. Фирмопесци су златним словима украсмаи [едну стехлену таблу м написаан: „Нашем другу Титу — од његове омладине 'ото су труда угомили у тај ред омладинци. Једна је омладинка уз пок-
омладинке Ружице Костић, плетиље. > је од свог срца плеља чарапе м мавозла из, која
је воли као оца м мајку, јер нема ни-
ког осим једног брата, Ви сте нам стаџ
срца и све душе. слобода народу.
Најбољи мећу најбољим однеће гоклоне другу Маршалу.
ж
Пред упреву насеља, а им цели колентив, постављају се сваког одан: нови проблеми. Међутим, верујзмо да ће се с. зојод ч им напором упева им сама омладине. Око што смо тидели учпршћује нос у том уверењу.
Миро стофанњић
«
бродо-
на градилишта у Сплиту. Њу су написали омладинци запо-
слени у бродоградилишту, често и ноћу, да би што
који раде пр више допринели народној
борби. Није то само парола радника из бродоградилишта, то је парола читаве Далмације, под којом она
ради удвострученим снагама
— слави дена велике
тске омладинске недеље.
„НЕДЕЉА ПРОЛЕЋНЕ ОФАНЗИВЕ“ ПОНЕЛА ЈЕ ОМЛАДИНУ СРБИЈЕ
„ја сем врло срећна и што сам могла, мако немам једне руне, да нсжом
омладн
— говори тихо, поникнуте глање Бисерка Стојанов, ударница са кукуруза. Тиха, без једне руке, она неће да звостане за другим ударницима. За једен дан је десет врста кукуруза. Ово је Бисерка а мма их још много свичних, Рескрвављених руку, кво што су ударници ужичке ложнонице, који су у кратком
_миру јЈешићу из Годовика није било тешко да ма своје љеђа матовари најњи| ше — педесет килограма, Са тим теретом пошао је он још се многим другима из Ужица до Нове Вароши.
Неки старм мајстори ма ћуприске ложионице, тек једња да су престали тврдити кахо се локомотива серије 58 не може никако поправнти а ако се м поправља нема за то потребног материјапа мтд, и комачно кад би све то они имали онда ба
скретницу и поставили нову коју су са-
Коми је дала кове Маре У Ракоњици сте малази један. То је Бранко Цвијовић којм за изреду клипоња употреби дванфжест минута.
Не Црном Врху прекаљени и чврсти удерннци славе подљострученом брзи-
ис, изградњу пруге; ужоченим од зи
м прагове које су носили ма својим леЊима. 700 метара пруге они су постави-
ли у једном дану м тиме премашили | Срао, три пута норму! И они на селу журе. Свуда до по-
исплељо је за једно вече седам килограма кучине.
Ужичка омладина на својим леђима преноси терете хране. До превозних средстава тешко ос долази, а храна за
сигурно десет сати,
|Шимунчић показео им је да немају прањо. Старе крпе, разне легуре од елумиммума зепушиле су ране, излечи ле истрошене делове — и локомотиња серије 58 поново се нашла на свом старом омиљеном месту — у сенкама црњих ложионичких зидова.
Сва омладина која је пратила ток бербе у Срему сигурно зна ко је Ђуро вејц, Ако не зна треба да упамти див. му, истинску причу о
да бити удармик значи највеће признење једном пишу његови другови. М он је то постао. Маредних дана, променивши посао, ом је за ден подигао 2240 корпи са кола!
Ђура, Бисерка, безброј нових удар ника, сем су оним мово Титово покољење
маша Зоја, Богдан Велашевић, Вукиц. Митровић им толики други змани и не ананм, Како је дугачка ваша лмста, кок је грозна чињемица да нисте с нама Четири година је прохујало, Четири кр завео окрутне године, а то као де ни. је било давно каде су ммоги од вас на домажу ове дзоране у којој комеморирамо, у физичкој сали Правног факул' тета, ми широм читаве земље држали пламене пркосне говоре гњеза м срџбе на проклете издајнике, говоре поносе и вјере у снаге свога народа, На ваше уста говорило је младо покољење Србије, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, покољење читаве Југослаамје. Ви сте још у тим данима коњали маше мејубојитије оружје — брат ство м јединство наших народе, ту у дврму песницу којом смо млевили све непријатеље од четника и у-
народне стеша до бијеле гарде.
Ви сте још у тим данима паспитазали зчу дивну младу генерецију народних осветиика, бо, и митраљезаца, јунака св Сутјеске и Зеленгоре, Јастролца м Космаја. ИМ зар је онде чудо што је у тодишње Зорица својим скоро дјечјим ружама у првим денима окупације 1941 године усред Београда запе лила швапски мамнон! Зар је чудо што је ара пред стријељање гркоскга смрти. Зар је чудо што су безбројне
Ситне вести
ДНИ ОВИ ЕНЕН ПК 66 навља 1.200 града Шибеника, чете. У року од 6 дена далм су 16130 Радон они 65 јестука, 35 чаршава, 426 комад: робе, 10 кг вуне, 10 ћебста, 33 кревета, 2,70 кг дувана, ликера и размих других ствери сежупила је омлади ња Шибеника за своје рањене борце ипон пионири Сплит, кроз четири сате терца суза. рање. „ике осам бремена дрва. 200: смс птнтини на доване и лебоосела котар Лапац, голе и босе преносе овњенике «роса оштре личке мећаве свеки дан по 20 км на својим рамени ма да би их сместиле на сигурна мо-
та.
Радна чета села Врепца, котер Гослић, за трч дама дале је 152 радмика за по озаљање цесте.
ИЦ
Миа. Р. Регарита, борац | пролетерске дивизије — Песму „Не дамо жито' нећемо моћи штамлати, Мотив је – до. бро погоћем, си пао у грешку од које болују многи наши сарадници: развукао см тесму м тиме је ома изгу
нам! Скореновац (Банат): Ђорђе Атољанец
је ј-- Ма твоју посму мегу дв се приме. примедбе
ме, ме види се да су оне заиста део те: бе. На местима су сесвим нејасне. Мо- |, тив који обраћујеш мора да буде доживљен и проживљем да би стати права песма. Пошто су то први
радови које си нам послао, надамо се да ћеш нам се и даље јављати.
била цепоњетост. Ако желиш да напи- ||
мледм јунаци — бомбаши јуришали на бункере, мако су знали де их чека сигурна смрт. Не, није чудо. Ви сте их зепејвли љубављу према отаџбини, ан сте мм личним примјером показали како се самопријегорно жртвује мо ж» вот када је у питењу њена слобода. још давно прије рате под вашом брижчом руком ресло је то херојско младо покољење. Вас су тад прогањали мн жепсили они који су прокоцкали домозиму, Као пси су се шуњали око ваших стамоња, тражили ваше трагове. ИМ не само то. Сјећамо се плавокосог 18-гоуашњес Слободана Луковића, Живана Седлана м Босе Милићевић. Претече данашњих с кољача четника и усташе, одератни пољициски псм су пуцали на њих. Оми су их убили оме језиве моћи 14 децембра 1939. ли су крв у Средачкој улици да секрију трагове сжОојих злочима. (Они су пуцели у омла. диму да је заплеше, ме били је тако бар силом одвојили од вас. Али сјеме које сте њи бацили пало је на плодно ле, Они су се преварили, јер омлади4• је као један стејела уз своје повоза уз је по
А омда је дошла окупација. Дошли ТУ „околи неци и Латин с петлољим перјем“. Почела је надчовјечемска бор-
ба. Де је могао Хитлер би н сунце уга<“0 да поцркамо у мраку. Кроз тмину #• грмио смажни Лолин глас: „Број уЧијених непријатеља је мјера наше човјечности, наше љубави према отаџби“ 4ж“. Запраштале су пушке и подли напаедечи су плаћали цјену за свој крвави пир у нашој земљи. Израстала је војска какљу јеш свијет није индмо, Слева лашог слава Титовог имена, слава мешнх планина допрла је у најкутке свијета. Четири године фу прохујаље. Четири године окрутне + крваво борбе, четири године маршозања глади м смрти, али м четири године помоса и славе. Гуслару сиједи! Нек умукне зачас пјесма о ић
љетни дан и срце смви, Пјевај, мех остане успомена вјечма на ово херојско гријеме.
Четирм године је прошло, а то као да није било Дезно кеда сте били са ната. Застава на пола копља! Минутом ћутање одајемо пошту палим херојима. Захвавна отеџбина сјећа се својих мајФољих синова. Побожна тишина, а у даљини тамо на фронту у Срему м Босни тутње топови и комсморирају, Пру редне бригаде и комеморнрају.
Шумом својих застава м трансперената, Зуицом свога одушевљења комемориој наш слободни град. Сао потсјећа не
вас, јер ви сте за ово сље животе дети, Ви сте прем високо подигли зеставу под којом дамес корачају хиљадите масе младих. Ви сте умирали да бисмо мм живјели. Ви сте сањали м за остварење свога сма пали.
Данас је празмик ма нашим улицама. Ово је прољеће, прољеће побједе и трмумфа. Ова је недеља медаља прољетне офанзиве слободољубиве ожладине читавог свијета. Ми смо горди, бескрајно горди што смо вас нма-
чи дивљења из Софије, Тиране м Бужурешта, зехвални смо у првом реду зама, Сјећање на вас је и болно м рапосно. Болно јер ви нисте више међу живима, њас нема међу нама, а редосмо — јер продужавамо дјело које сте ви започели, за које сте ви животе де|тњ Спезејте мирмо другови неши! Ва|уше дјело је у сигурмим рунама. Као
је нехада Максим Горки поручио: „Никада никоме, никада м михада ме препоручујем да удари на Совјетски Савез“, теко и ми данас поручујемо: Никада никоме, микада им микада не "и јемо да дарне у нову Југослевију, јер њу брами њено херојске мледо — Титове покољење."
Роде Атдрић