Omladina
_Број за
Иво Новаковић
БАРКА
ОМЛАДИНА
Излоба сликара палих за слободу
Удружење ликовних уметника Србије ти успеси би доцније свохеко били још приредило је у Београду, у Уметничком већи, Нешто пре рата, у доедасетим равмљому на Калемегдану, изложбу сли- својим годинама, Јурица Рибар давао је но палих кародно-ослободилачкој зећ зреле редоње, учествовао је на
борби. Изложено је око 150 радова — многим сликарским изложбама. Онс уља им графика Боре ужа, Богдана што је цртао м слихао у току борбе Шупуте, Данијела Озме, Јурице Риба- ције нам се сачувало. Зато ћемо ми се ре, 'Стипе и Мао Новаковића. чувати немзбрисиву слику Јурице Ри Мада непотпуна, пошто сез редове није бара, борце |У црногорске пролетерске било могуће сакупити, по обиму им По оригаде, како јуриша м гине у јесење предности изложених редова, ока чи дан 1943 годиме, у борби за Колашни ни целину, м као текве, поред комемо- На сличан начим, у борби против Талнрвтивног, има и шири, уматнмчки зна- јама, погинуо је м нешто старији Мас чај. Новаковић, , организатор првог парти Вежно је за нас ово: ти слихарм су замског одреда Боке. пали у борби против фашистичког осња- _ Побегавши с из _ јеврејског _ логор. · смни која су дав- у Смедереву, Бора Барух је пи
„ИЗО- пио у Космајски партизански одред, то У У“ робљен им стрељан 1742 године. Био 5ј " знат мапредни београдски сликар тничког стева
пачеке уметности“ метничка _ блага народа, бо:
пљечкали слике из наших муве. У на- 5 свог поштеног у. теже дане у нешој историји, сликари, Бора је пред рат био затворен у кон
чије слике денес 6 знали су АВ цектрациоки логор у Билећу, са још у мраку фашистичке тамнице Мема С88- ддњогима машим, културним и јовним радтла ни за њихова платна, Зато су узв- ницима. (Отуда на изложби мамлазимо ли у руке пушку и борили се, заједно на цртеже ка тога доба, на оловком са народом, за слободу, де 6м, еко не дате ликове људи који су доцмије по они, а оно њиховн другови им маслед- стели руководиоци Мароднс-ослободи ници могли доцмије да живе, РА и лечке борбе: Лола Рибара, Мазна Ми стверају У Тодора Мошх Данас, гледајући слина погимулих сли- Пијаде м других. Цртежи и скице Борс кара, ми нацаче осећамо коте смо из- Берука, рађени после 6 еприпа, готове ам, М стално имамо ма уму да су хкроничарски („Мајко мад мртвим сином
то билм млади људм. Ако су, већ тада, ка мледеновачком гробљу“, „Смедерев тостигћи зметне успеле у свомо послу, ски збег), доказ су ванредног интеро совања Боре Барухе за живог мовек.
Културно-уметничка група „Иво-Лола Рибар“
за чулонсна збивања м покрете који су рађали
Родне пејзаже Војводине сусрећемо не сликама Богдана Шупута. И због то га што је волео сунце карлошвачких ви
Пре неколико дана Културно-умстнизка _ екила _ Центрзаног. одбора УСАОЈ-а у оквиру културног дана Светске омдадинске недеље дала је вече за репрезентацију сноје уметно“ сти, и мислимо да је спај дотађај од велике важности за културни живот наше омладннс. Важан је пре свега зато што се њиме отвара _ озбиљна, п ална културна акција наше омладине. Са толихо већим интересом гледаш прље почетне маступе ове го: пе ила је име Лоле а, змачи да се пред њу постављају и ведихи задаци: уносити идеје наше борбе помоћу уметности у најшире масе омладине, правилно схвате културни живот, пего и живот у демократској федеративној Југославији уоаште,
_М већ данас омладина свих оних многобројних крајева, где је борсвила централна група, управо тако и схва. та њену уметност, њеног изстутања у Бору, младићи н девојке, који су препунили салу. говорили су не само о томе како им се свиђзо концерт него н о свом животу и своме раду. Група им показује уметничке тачке, а они одговарају: „Ми органи“ нове начине постављања пруге
Понредба у Бору била је дата па: сочито због добровољних омлалннских довосеча Цоног Врха. Омгадинци-ударинци причали су како су раили дању и ноћу под најтежим времеиским условима На приредби су
прнаремнти их не само да Ј
они одушевљено слушали партизанске није што позив Централне групе нипесме н рецитације и прехидали по- је само у томе да понесе уметност наклицима Титу и мовој Југославији. ш'о] омладини. него (а То је један од Водо пажљнао су пратили извођења основних задатака) и да служи кво кора, октета и солиста, хао и оркестра пример и живи уџбсник за све миогом уживали у лепо извсденом „Јубиле. бројне културно-просветне групе, хоу“ од Чехова, Тако се створио живи, рове, драмске секције итд. које ства“ непосредни контакт између груле м 0- ра наша омладина по читавој земљи. младкне. Централна група неће само за њих да Група кооз песму и игру промоси буде узор којим могу да се одушеве. млеју братства наших надода — про. Ови ће да се уче од ње састављању коси је на најубедљивији мечии: от" програма који је потребан омладини, то кривајући депоте усмтиости сваког на: правилном избору уметничких средста“ (шег народа — она ради то са истим ва — уметничког стида. одушевљењем у интерлргтацији Сло- Разуме се да и сама Централна грувеначких песама м македонских Кола. па-није још достигла зохумац, Пред седан Македонац причао је после при. њом су велике могућиости рзавитка. редбе у Скопљу да је, кад је видео сво- (уда трсба да отстрани и исхе медоја махедомска кола. па већ м само статке који се не тичу толико извд„марамче“, хтео да полети од среће јења, колико правилног схватања ок> н као да је био тад у своме родном туедне тематике, а према томе и одкрају. Г говарајућег избора стила и средстав: На својој приредби у сали Коларче- Могла би се на пример створити м. зе задужбинећ грула је показала Ре- сона претстава у вези са бербом купертоао у коме су заступљени песмом куруза у Срему: у тахву претставу н нгоом не само сви наши игроди и могде би да се укључе и песме и стињихова херојска омладина, мего — Н хови н шала. Али разуме сфса прато у доброј ПА без ИмИ- вилним тематеким и стилским избором. тирања „иностраног“ — живо м убе- Грула је постигла на својој приредаљиао — и Уједињени породи. би вељихи и заслужени успех. Тадас Изаоћење ових разноликих дела од: Суртих овација који се проломио на дихује се правом свежи- овој кроз салу њом. пуно је емсргије и већ данас задужбине пренеће се другима — свуда стоји, ако се узме у обзир да група где ће Централна група „Иво-Лола постоји свега неколико месеци, на вн- Рибар“ да “наступа. М ако можемо да. сохом уметничком низоу. Има песама, јој нешто пожежимо у њеном даљем има стихова — израза наше бопбене раду. то је још смишљекији
стварности — које можда нихо ис би програма им још веће разумевање ак- |замљи може па м це|вот па м слободно
мстао са тахвим полетом да да као туслних питања културног, ова омладинска група. То је тим важ- докупног живота нзше омладине,
нограда, широку Бечку, што је волес своју земљу, Богдана Шупуте су Мађа ри убили у Новом Саду у време стре штог јануарског покоља 1742 године, Демијела Озму стрељале су усташе у страхотном Јесеновцу, Увен смо у ње говима линорезима, пуним животне ствар
Страна 5
новости
НАУКЕ 1 ТЕНК
Деветнаестогодишњи научник Лоренс Локвуд збумно је многе старе научни. се својим изумиме, Он је решко многе проблеме ма пољу редмо-телевизије, у“ саљршивши процес тродемензноне теле анаија. Оважам услеси када још ни до седа Није усавршен — тродимензиони фипм стевљају ге у ред мајвећих научмика на том пољу,
Битна карактеристика тродимензноне телевизија јесте да свако оно, лево м десно засебно, прима слике које се до «зеесне мере разликују због њиховог различитог положаја, Зато да би се постигла Ја телевлзија треба снимити м пренети слиже предме хоји се посматра. удови изумом савлађује се ова тешкоћа тиме што се поједине слике преносе једна за другом тежњом бранном да тродимензиона телевизија постаје стварност.
ж
Океемско дно које има површину од 39,000.000 квадратних километара прегставља мајвећу мемслитачу површину ма земљиној кугли. Да би старали њене мистерије геолози су вадили мрежама стене и спуштали ма дно уске цеви коима су снупљали материјал, Али до седа још нису могли де виде својим очима како поједини предмети изгледају на њиховом правом масту у окванском безену.
Октобра месеце прошле године др. Морис јумнг, члан Онваногруфског ињ ституте у Вудс Холу, Месечусетс олисао је најновије устеке у употреби подводњих кемере. Један геофизичар из Тек саса мајавино |је члановима Аморичког оптичког друштва да се саде слике скимеђу у дубики од 4,950 метара што до седа још није постигнуто.
Јуинг м његови сераднеци почели су своје експерименте 1938 године, крста-
мости, мешли сигурну руку сликара бор. | јаки не броду „Атлантида“. Њихо ма. Циклус „Из босанских шума, С |рва камсра, девена _ специјал планина, по, о % „ 6 ћ обореним стаблима, са грубим пицим, | 382 је уграђена у кутију од епумини“ торосеча, са сплавовима Маври исе | ма. Миструмечт је израђен тако да чак су из мучне повести босанског 40 | дами низ слика мепричвршћен за
Бритка оштрина карикатура Стипе Пежића, у којима сто у предратно полиције м цензуре тражили и малазипи истину о људима и догађајима Ф којима се отворено није смело говорити, м доцмије ехтивно учествовање на страни марода у борби за слободу, довели су гау лето 1944 пред бањичке плотуне.
м су народни уметници широм поробљене домовине. Поред оних о којима је већ била реч, кзложбени жаталог помиње још Саву Шумомножића, кога су устеше убиле у Сремској Митро- |
вици, и Бошка Бучковића, погинулог у цији су Талхјани | дару у дно покреће чесоами механизем
Мађарској. А у Далмаци!
Фрод над удари о дно. Гвоздени тог причвршћен за камеру полугом од соли потоме када се она истоли а вларат исплива ма површину. Али приликом. трећег схспериманта кемерв није испли“
У својим последњим експериментима Јумме је употребљавао домекле измењену Аргус каљеру уграђену у станле|Му цев један м по метар дугачку м 15 |самтимттара широку, Овај апарат снимм две слике приликом свеког спуштања: једку 30 сехундм после удара у дно а другу 30 секунди доцлије. На а-
стрељали кипара Лозицу (његови радо- | (ојн контролише скспозицију,
Лу били _6У изложени на кедавној излосликара у Спакту, која је јаје мје пренесена у Дубровни«), у Словенији је убијен Хенрик Смрекар.
избор |су, из сазнање да једино у слој
Сликари су делили судбину својих народа. Друкчије није ми могло бити, јер ој бити обезбеђен људски жиспижеоско стварање, кренути у борбу да извојују ту слободу.
-
са радмичким комцем иде кроз Маи |ренинњма, ћишавајући стихове о стреме римт м види како човек подобно Не-|љења неком циљу и залетљавајући њидузи претвара свој дар у камем"“. Же- | ков садржај. О таквом мереду м колеЊу тажвим нагомитавањем ми ких бањима о песмика сведочи внтологија ликова мишта није речено о мајглавни- | „Нових стихова за 1943". јем — о реду фабрике за ратне потре- |њој у бе, а то је аутору морало бити добро | познето из сопствене праксе.
привлачно уморног од мисли о рату" Даље догазе „брде оглоданих рибљих костију које је несуо народ са бадеместим очима, чији су преци Инки и Ин дмјамци“, „порцеланско сеоце с белом руском мрквицом"“, „ратни бродови у пристаништу којм очекују битку, плавих авиони на палуби
изолациосмисте, беже од социјалних догађаја м зетва-
— ЧЛАНАК М. ЗЕНКЕВИЧА ИЗ ЛИСТА „СОВИТСКА КЊИЖЕВНОСТ Преда мном лежи гомила једмостав-' рату, Американаца м Енглеза са разних
ниж, вли укусно
х књижице фронто
„ Али ипак, читајући те ратне
спремљени: м на свакој од њих, на црвеној, ма пле- |стихове имања он незадовољства
зеленој мли ма љубичастој под: и меке врсте чуђења. С не белим сло- ши. Не, то се ме сме рећи. Стихови су То 5 „бројеви ме сасвим добри м потлуно су књижевим,
ч (Поезија) за' шта више можда сувише књижевни.
лози, зима Поетри. ричког часописа 1944 годину. ићоетрм“ има несумњиво велико заслуге за америчку књижевност. пис је мстакао низ мових песника међу којиња м тако крупне као што су Карл
Сендберг и Уочел « ом је уливао америчким считвоцима о љ' и укус према озбиљном песништву. У наше време „Постри“ је ми поред малог оби- |
нова униформе сашнвене по последњој амтерерној моди, пажљиво -дотвране м | ислеглана. _ Али, | недостаје оно мајглавније: велик и ду-
тихови нису ло-
леда као де су их писали људи, ко-
ње мако још мису постали оригинални песници, у сваком случају воле м по знају песништво,
На све младе песнике — навучена
њиховим _ стиховима
ормнара, | спремни да полете" итд. ИМ ма крају:
„Ми пежимо у редовима, у каки униформама, очекујући да ће нас позвати па имему и шапћемо имена драгих. Пиши ми честа, драга“. То је цело писмо. Исто тако „Љубавно писмо Мермјем“ пише други млади амерички поста Томас Мах Град, који служи као редоћ ма истим Алсутским острвима: „ја седим замишњен на десет мимута хола од Јапанаца. Моја свећа гори са оба краја м у средини им мада мном блиста „мимб", апи ја сем слеп као слепим
је | миш. Мода звоми телефон омда је рат пре-
ма обе краја. Нико меће моћи да маса преко редма певање птица.“ следује магловито разматрање о поли тици, али на истом месту вутор стаоре-
пер који је пре „фпомалипсиса" м којм сада служи у бритамској мормарчци, описује прежив-
|своју светлост... Ако
Тапентовани енглески песмик Рој Фурата припадао групи
љавања тешког рањенике у немој егзотичној болници. „Бол којм тако проби!
да сам ја скоро разрешем, ја видим семо моћ по меком им межном лицу, оштре звезде м углачане палме мичу ја у том градићу умрем, Монци ће исто теко путем првма пијаци да носе блиставе рибе, и епадаће свеке ноћи запара м ова звездзма круна. МИ мој живот је запршен. Тамма ветар дуга ма меча са палми. То изгледа тако |едмоставно“ Мећу тим огзотичмим описивањом мема ниједна
| бок садржај, недостеју велике опште-
човечанске мисли и осећања. Њихов седржај м осећања разбијају се м деле на тренутне мисли м неопредељена осећања. Због тога су стихови пасивно | посматрачки. Размишљање се ме преутвара у једну стварну форму, већ останесвесно м магловито не само чи
а један од водећих часописа не само у Америци, већ м у другим
енглеског емеричкик пе ПАН НННН енглеске, канадске, чке. Часопис увелико пи омладину м скоро у
елузмје ма мајглавније ао свој живот тај нелозмати вој-
мо говори да он мија „спознао самога себе м да су мезмане историје цело његово богатство.“
Трећи мледи амерички песним Џон
Примера такве „ратне“ поезија можењо навести ммого. Американац ле мант Џозеф Ленглем пише о смопићу
суве траве која га потсећа ма смрт, = 8 јуж жамац гајткант Кери, ком
вагине који заузима“ геоцима, већ и самом зутору. служи у индиској војсци, описује 6г20ју прву половину листе, „Постри И Ето циклуса стихова Вилмама Мере- тику индмских пагода. Само један од см у другој половини ЗА ВР дита, младог америчког песмика, који раче да мање зе у будуће цар-|ожих „ратмих“ стихова м „Повтри“ звуПАРА сином ввонсве збирку стихова „Љубавно пи-|ство“. Описујући своје бућење у ка-| и . То је сонет „Војне мовоЧланци су садржајни и на ске сва ари. са А песмика Ф. Скота, који
Мор Бед Ва а ни првма т служи ма Алеутским острвима. О чему кромика бележе све што заслужује а | служе злвваа тиеник У споме „љуба кар малу пажњу из догађаја МОГ | ом писму из мемогуће земље"! Он животе Америке, као м све нове 35) је ак ена = а које ју таласм хлад-
Прелиставајући бојеве „Пострма“ зајне воде Барентовог мора и Тихог оквапоследњу годину, природно је да пре на", где је видео „чудне визије, тако свега пожелите да сазмате шта је дало ујуће, смажне по лепоти, да не мовога америчко песмиштво у рату, ке-| можете веровати"! уДимећи се у мако су реаговали песници ма огромне рамџастом |утру црни вулкан Павлог
овог феликог рата. Рат није моћу бљује пламен у море, где су купе прошао поред „Постриа“. Ма страница- |светиље угашене. када сам прелетео ма часописа срећу се све чешће и његовог комуса, свежног и дучешће стиховн песника — учесника у'боко урезаног у памћење, си ме је
позива да се ратује до коначног уништења фашизма . У чему лежи разлог тако мале зк„ратне“ поезије „Поетри" Њих име дза: један спољешњи — форње = унутрашњи. Пр-
рају се у самог себе, на оме који, осећејући се без смаге, падају у сентимемталмост под видом лежног хумани ма м ма оне којим гледају ма светску трагедију са мадом м вером у будуће мост, Само од последње трупе моту се очекмаети заиста ноњи, ажтувлми стихоам савремених теме. Теквм стихови већ постоја у америчкој ми емглеској повзији, Ужазаћемо мамао ма стихове Семдборга, Ламистома Хјуза, ма потму Едне Мигеј „Убиство Лидице' Џека Лимдсеја.
У критици књиге Александра Каумг „Совјетски песници м повзија“, „Повтри" пише о великој популарности совјетске поељије „која је потребна нероду м мипиомима војника, поезије која се резноси по свим фронтовима с једе мог краја земље до другог, повљија која одражава хероизам совјетских војника, пава о њиковој љубазан према отеџбини, породици, деци и његовој огроме ној вољи за победом“
„Поетри" само машта о томе како би се изашло из граница кемерне, собне поезија у велику вудмторију, На свекој масвовној страни чесописа стоје у ви Ду епмгрема речи Умтмема: „Да би са имато пише песнике потребна је вели ка вудмторија Мисао је дубока и севршемо правилма. Алм вепики песник америчке демократије Уолт Умтмем ни-
формапизму, свој | емеричкој
Џиарди
каже. ОМсто тахо безлично
не налази за кво што Џиарди описује војну ну, други млади амерички песми Џом Нербар описује војму Фабрику у којој ради: „Ма- | је шима јо савремени мимотаурус, Ут
ћем као коњ волтажом смаг
Други дубљи унутрашњи разлог — то мепрожикљени још од многих пе-
ма рату, Унутрашњи хаос м копобања
аутор упоређује себе са ни Зем
сника „мзолацконизем“ у одмосу пре- |
песмика одрежевоју се у њихозим тво-!х0
је се зетварво у својој соби у оченивању кеда ћу му доћи велика зудитормја, већ је сам ишао међу народ са својим |стиховиња мспуњемим дубоким садржа|јем. Сетимо ст семо његових стихова о рету „Туш добоше". То је једини пут на коме часопис „Постри“ може да ори велику зудиторију за своје сти-