Omladina
__Страна 2 _
МАЊЕ ОД 300 КИЛОМЕТАРА ДЕЛИ ЦРВЕНУ АРМИЈУ И ВОЈСКУ ЗАПАДНИХ САВЕЗНИКА
ШВАЈЏАРСКАМ
(У и
сен ДТАЛИЈА
гоосмам тест
Док су јединице Црвене армије на! Балтичком фронту заузеле њажму пуку Гдечск м чисте од непријетеља простор на ушћу Висле, немигсбершки џеп м полуострво Хела, дох се концентришу јаке снега | белоруског м | укрејмнског фронта на Одрм, Најси м на падинама Судетских пламине зе одлучми мападна Берлин м према Леби, у жто време трупе Мо и ТИ ухраимског фронта разбиле су непријатељски одбрамбени систем између Јужних Карпета м Дргве и постигле је од непријатеља читава Мађарске, ослобођени су велики делови Сповачке зеједмо се градом Братиславам, Дон је десио крило јужног фромте сазладало брдски предео Мапих Карпета м упало у Моравске низине, лого крило прешво је у свом мадирању уз Драву реку Муру " ушло у Хрватско Међумурје. Ослобођен је м већи део Словеначког Прехомурје. С обе стране Најзидлерског језера трупе Цршене »рмије продрле су дубоко у вустриску територију, освојиле о рас крсницу м ммдустриски град Бечко Ново Место м стигле са југа м југомстока Ао предграђа самог Беча. Губитак територије, коју је мелријетељ покушавао дз зедржи по свану цему м није жалмо ни својих елитних ожлопних снаге које је пребацио зе одбрану тог фронта са Запеда — претставље један од најтежих пораза немачке војске, Поред огромњих губитака, који су нанети мнепријатељским јединицеме у људству мн ом»
кољавањем _ непријатељских снага у Кертетима м продором према Брну и Прагу.
На Пацифику Американци су постигли идее успехе на Филипинима, у Сундским острвима кео м на острву Окимава, око 800 им јужно од важног јапанског пристаништа Нагасаки,
СЛОМ НЕМАЧКЕ ОДБРАНЕ НА ЗАПАДУ
Америчке, британске, канадске н француске трупе потпуно су резбиле немачку одбрему на западу, м сада не
нигде на 026 ји организозонији отпор мепријетеље, муњевито мадиру у дубиму Немачке. У Холандији британске трупе мегло се приближава ју Зојдерсхом језеру и прете да пре секу отстулницу немачким снагања у западној Холандији, Северно од Рурске области вмеричке трупе зеузеље су Млимстер м Оснабрик ни приближавају се пристаништиме Емден, Бремен и граду Хановеру. Се свих страна савезници стежу обруч око немачке Б зрмисне групе која је опкољена у индустри сном пределу Рура. Источно од Рурсног подручје Американци су заузели
Касел им продрли Ма Турингију где су удељени мање од км ФА
ОМЛАДИНА
трупе маршала Коњева. Даљим _ науредовањем Американаца према Лајгдигу и очекиваним продором мершале Хоњева ка Лаби, у најкраће врема моле би се састати савезничке м совјет. трупе м тако пресећи немачку „тврђаву« на две дела. У Баварској Америкамци маднру према _ Нирмберг Француске трупе прешле су Рајну северно од Ш урге и ља Карлсруе. Надирање савезника
Беварску мма свој велики значај а тога што долази истовремено се продором Црвене грмије према Бечу.
~
ЈУГОСЛОВЕНСКА АРМИЈА НА ПРИЛАЗИМА САРАЈЕВУ
На сремском фронту још увек меме
значајних
мој Босни јужно од Саве где је осло Бођеме Бијељина м непријтељ одбе чем према зепаду. Тиме је ослабљенс десно крило непријатељског Фра у
тикзидирале су опхољену непријатељ су групацију на подручју Црвених Сте: ма и седа све више стежу обруч ок самог
У борбама за очување Сарајева не пријетељ је изгубио последњих дане преко 11.000 убијених м заробљених војника и официра.
Наша ТУ гр, чврсто држи у својим рукама положаје које је задобила у својој офанзиви кроз Лику и Кордун. ћени су сви непријатељски протњанапади у простору Госпића, Оточца, Огулина, Петриње и Крупе, |У армија са својих положаје у Лици м Кордуну сада сње више прети да продором ка сенеру у зеједничком маневру са трутама || украјинског фронте | зерши опкољавање Немаца у Срему, Босни и Славонији,
Настевља се смажна актизност наших јединица у позадини машег о источног
фронта.
ГОСПИЋ 1 ОСЛОБОЂЕН
Генералштаба о ЈугослоА оној 4 реге еТо рајаиа су на фронту у Лици наше снаге наставипе офанзиву м пошто су снажним нелетом сломмле отвор непријатеља ~ Што песа пие тв ђемо непријатељско упориште м једно ФА
најозлоглашенијих усташких Осим тога еслобођсн ЈЕ велику број других места, велкни број али њи војинха и јединица га-
ПОЧЕТКОМ АПРИЛА ОЖИВЕЋЕ И БЕОГРАДСКИ УНИВЕРСИТЕТ
Са великом радошћу дочежали смо вест да слободерски Београдски университет отвера опет, после четири године, врате својих дворана м миституте студентима.
Београдски умиверситет, који је тако
теријапу, непријатељ је изгубио и важне мидустриске центре кво и богато а трољејско подручје Велике Кењиже. | Пресечене су комуникеције које вежу немачке трупе на Балкану са немечком позадином. Лево крило маршала Толбухима прети да у серадњи са једи-
ницања Југословенске армије – продором до Трста потлуно отсече немачке снаге у Југослоаији. Педом Беча, који се сле више приближава, биће отворен | пут у унутрашњост оних мемачких тержторија које су мејпогоднија за последњи непријатељски отпор, то јест у Аустрију и Чешку. Десно крило 2 шала у 29,
мегру са трупама генсрала ас " маршала Коњева све више прети оп-
Успостављени су д
много део у борби против реакције, дамес је сжромашнији мего ккада. Оно што нису уништила бомбе, опљачкао је окупатор, Али, с друге стране, завршен је пержод демета за научму истиму, борбе која Р толико уско била везане са слободу наших марода. Онога дана (25на су јединице Југословенске армије за. једно са јединицама Црвене грмије ушле у Београд, уклоњени су из њего«ог јазмог живота сви они којм су пре и после 6 априла служили фашизму м којм су на највишу културну устенову српског народа хтели да ударе жиг реакције ми мрачњаштва.
Пет факултете Унмверситета: правни,
шумарски м тетеримарскм, почињу првих дане еприља са радом.
ипломатски односи
између Југославије и Пољске
– 30 марта 1945 године вледа демокра
о на својој седници одлучила је да призна Привремену пољску владу чије се седиште малази у ослобођеној Пољској Ускоро ће бити именован југословенски опунамаћени код П поље
сне аладо м то чим влада федератнане.
АЛБАНСКИ НАРОД ТРАЖИ ПРИЗНАЊЕ ВЛАДЕ ЕНВЕР ХОЏЕ
По целој Албанији одржавају се масовне менифастације на којима народ Албеније тражи да савезници признају владу Емњер Хоџе м банке учеш њених у Сен-Франциску. И» ја борбе, кроз коју је народ Апбемије својим #ластитим снагама извојевао слободу, ниила
|» елбанска демокретске вледа на челу
орорием Југославнје добије званичан пољске вле-
део мавним диптоматских односе,
са Енвер Хоџом. На другом заседању
већа оспобођења Албаннје, које је одржано у Берату ожтобра 1944 године, изабрана је на демократски начин де и ал баиска вледа. Право ма за со призиз та влада м учествује на ји ренцији у Сам-Франциску албански марод је стенао својом борбом која је видан прилог зеједничкој борби свих сгободољубивих народа м осетна помоћ савезницима у борби протма зајадмичког Изато свој опревдони захтев подупире цео слободољубивм м демократски свет, сви балкенски мероди на челу са Титовом ју. гослевијом,
београдских сту- |
Предавања за сада почињу за студенте друге, трећа м четврте године. Земљи су потребни инжењери, лекари и други стручњаци. Верује се да ће већ крајем ове године известан број студената бити оспособљен да својим снатама помогне рад на обнови земље. Она ће на тај начин да се одуже неродној борби које им је омогућила да
3 априла одржана је у кабинету Мимистра пољопривреде конференција по питању пропаганде и акције у народу зе овогодишњу обраду земље, сетву им ред на појачању производње. На конференцији су присуство вали претставници Главног одбора Јединствених синдиката м свих антифашистичких организација, као им претставници штамле.
привредну производњу у земљи. Питење земље постевља се у сво-
Рат је из темеља пореметко пољо- ст:
Број 39
МОБИЛИШИМО СВЕ СНАГЕ ЗА ОБРАДУ ЗЕМЉЕ
Привредни савет је подузео читав низ мера за пољопривредну кампању. (Он је усвојио одлуку Главног народноослободнлечког одбора Војводине о
рада у “а подручју Војводине, издао наредбу о мобилизацији сточних запреге приватника за обраду земље м већ је спроводм у дело. Осим тога врши се организација о пољопривредних _ машинских
аница. Главни одбор Једимствених синдиката амгажоваће радну сину. уз середњу
"аи
јој најоштријој форми. Али то питање меће моћи бити решено "широке ера народних маса. Зато је по-
Аз се цео народ на ослобоће.ој м неосл територији активиче у кампањи за Ми Ина про. изводњу. Синдикати им орга«изације ЈНОФ-а, УСАОЈ "дож » њ. смеју престати са својом пропагандом |гра! за појачање пољопривредне производ“ ње. У циљу координације рада Министарство пољопривреде местоји да поса (соса равној оваа царе ом послу раде. Добровољне Зрнгаде успеле су да у Војводини оеру кукурузе. Њихово одашиљање ма зад у пољопривреди треба подупира-
гргеље, бујају, расту, шуме у
Њиво наше, доскора рововима разривено, Чекајућ сјетву цамле:
Трм године није ни трава проклијала у Они су пожтлм по мама погорске ват! Окм су маршнралм, уз пудачку пјесму,
И трпјепо смо.
, М пркосно се надале. И нисмо заборавнље да смо њизе! А једне
И сад смо слободне равин; пледине Другови, Вратите нам љепоту м моћ да рађањо!
заврше шкоповање,
АЕ на плаиннама сметоши копне, чаме ко А потоци
Трм године су нас табале мазге из Калабрије м
тифашистичких органовоја. У Мини старству пољопривреде образован је Одбор за сетву.
Међутим, поред свих налора овласти, велики део маших поља остаће необрађен ако се за тај рад не ангажују свесно широке народна масе. Свехоме
грађамину наше земље треба да буде |асно да ради у том случају за себе и
ма траба и изгладнелих наших крајева м наше мезбринуте деце.
Снаге омладине Југославије треба м
на овоме послу да одиграју У ударника ми пружо помоћ мој власти.
Ноћас је киша ромкњала м стрехо су капалс, копале.. спомљеног прозора —
Туг је дугзо — иза
м шапатом маммо пролеће.
падовима, хуче.
Њизе носијане им“ну мн надају се орању. поробљено,
ређи прусим ха
и утабалм ко гу
тен. — сва су сатирапа ова челична копита.
вездутанци суво пама градили вонлошене путељие, бараке, кухиње
м коњушлице, као да нисмо њиве! — и пекла су мзс та огњишта, у коргком У модра априлска јутра
И ми смо болно осјећале њихов потиовами табан.
вечери онм су се отселили са наших грудм, чегртајући као цигани. журно, Док су пушке грмјеле са висова м упале
дођите! Зетрпајте шанце што су их туђмим копали по нама,
заравните их, запнјечкта нам раке.
И проспите пуним прегрштом мово сјеме
у нове широке бразде, у ноти дан Милосав Цалић, борац П пролетерске дивизије
ЧЕТА АУТОМАТИЧАРА
На положају смо пред градом Грачаницом. Укопени смо на висовима, у: густим _ језовим. ми са овог положаја контролишемо важмну комуникацију према Тузли м долину реке Спрече ислред града Грачанице, које се мазире кроз густу зимску меглу. Оједне српске бригада јавио нем је да се једна јеке усташка групе намерава пробити друмом ка Тузли и даље ка Зворнику. На том сектору биле је цела немачка дивизија опкоњена м у току уништавања, Немачки командант опкољене дивизије стално је љао беспомоћне позиве за помоћ усташком п Добили смо задатак о помоћ Немцима спречимо. Наша бригада састоји се нај киша од нових бораце србмјанске омљадиме. Они ће седа положити еј први испит. греда, Јегодине, Нише, Тимочке коме. на су у машој аутоматичарској једин ци. Од њих се мног- очекује. Зато је аутоматичарска запосвла положај према друму, тамо где ће главмина непријатељских јединица ударити. Добро секривени им пост, мапето очекују на једном малом узвишењу. Осметрач је јављао: „Непријатељ се појавно на друму“.
Густа колона у четвероредима, упрево као да иду ка параду, Ф не у сигурму смрт, журили су св брзо друмом. јединице био је нешто мапред испред својих бореца, бирајући мајпогоднију ситуацију за прелад, Усташе су млатарале рукама им
корачала напред. Очигледно,
|
не надају.
се мзменађењу. И одједном, баш када су снлазили низ благу низбрдицу, из су пло-
У Туни. Мево од њих на друму настала је панике. Бандити су били засути кишом смртомосних зрна која су умосила панични метеж међу њих, Многе су ске. кали један преко другог, педели им остајали да леже на расквашеном смегу. Нежи од њих су се одмах окренули и почели бежати натраг, вутоматичарска ватра није престајала, дож се мису повукли читав километар назад. То је био први мапад.
Нешто касније развијени у стрелце
су они фу левог крила једном долином, а затим избили не падину. Пошто су се усташе сжонцењ трисале, одједном су устале м пошле на јурмш. Урпали су, махали пушкама и трчали према положајима које су залосели наши аутоматимари.
У том моменту вутоматичари су обуставили ватру. Они добро знају кад треба пуцети, Усташе јуришају, Ево их сасвим близу, урлају као лудаци; две ста метара... стопедесет метара... Пред њима је шака младића са зутоматима. Раздаљина се смањиле на свега сто ме тара.. Аутоматичари ћуте, док им око канам преко нишанско мушице. Они прате сваки покрет бандита. И одједном командир се дигао и дигмувши аутома продерго: „Ватра!“ У том моменту из свих зутомата почео је да сипа огањ Мепријатељски маступајући строј почео се повијати лево м десно, Његови редоњи су се почели нагло проређивати Беле снежна површина биља је ишарана
црним лешевима и краљу. Многи педају се згрченом руком на грудима, ислицаг у
Грчу. Јауци се мешају с пуцњевима, Устеше су застали „почели засрати окого, бежати устраму и у једном моменту су се окренули м почели бежати назад. Аутометичари су устели из својих зеседа им још јачом ватром почели гонити разбијеног непријетеља. Прошло је неколико минута, а непријатељ је дошао до првог заклона и потпуно се притајно. Усташе поново мападају. Овога пута на широком фронту, у намери да опмоле вутоматичарску јединицу и де те тако униште. Наше дње батаљона су чувала крила аутоматичарске чете, али су за све време ћутала — мадала су се да ће непријатељ покушати да 2аобиђе аутоматичаре, Они су пошли према левом крилу и рачунали већ де остваре свој план — лажење. Но, упали су у клопжу, мзмеђу аутоматичара и машег првог батаљона. М кеде је позеља урггамске њатра из бацача м мираљеза усташе су се окремуле на стра"у — према храбрим вутоматичарима, а ови Су их истом таквом ватром дочемалм. Непријатељ је пошао десно, но » ту је натрчао ма јаху бацечку им ми траљеску ватру. Последњи покушај јед“ о се завршио бекством у Грачаницу, одакле су већ сутрадан билн истерани.
Помоћ Немцима: маса мртвих и рањених прекриле је долину Спрече. Узалуд чека немачки командант дивизије помоћ. Ома им мећа стићи дамас, неће
кад,
им стићи ми сутра, ни прежсутра — ниМилан Сегединац
У РР
ДИШЕ АПУ