Omladina
__Број 39
РО дева Т2>
Песме, никле у борби народа југославије, библиотека „Војвоћанског борма, са. 1, издање пропегендног одељења Глааног штаба Војводине, штамларија „Слободна Војводина њи Сад 1945. У садржају: Владимир Назор, Р. довзи Зогевић, Мван Горан Ковачи! Бранко Ћопић, Скендер Куленовић, Јо. ван Поповић, Ристо Тошовић, Јосип Цазм, Зденко Клаћик, Танасије Радовић, Рајко Мамузић и Мана, сељанка.
Мља Еренбург: Данм слање, чланци из Отаџбинског рате. Предговор О. Сатића, стране 92, издање књижаре „Будућност", Нови Сад 1945, цема 120 динара. На путу победе, ратме хромике. Мапа библиотека данашњице, св. 3, издање и штампа „Просвете", државног издавачког предузећа Србије, Београд 1945, страме 32.
Иго Андрић: На Дрмнм ћуприја, роман „прва свеска библистеке Јужниословенски _ писци, _ мздање _ „Просаст Београд 1945. Насловну страну израдио Исмет Мујезмновић, Страна 368. Тираж 5,000 примераха.
Јевгениј Петров: Ратин Предговор Иље Ерембурга, превела Милица Човаковић. Издање м штампа „Просњете“, Београд 1945, страна 160, тираж 10000 примерека.
с
у низу чанства из ослободилачког рате", двњу Државног издавачког заводе Ју-
1 У ји Маријена Стилимовића, а у техничкој редекцији Марка Ристића, у штамларији „Култура“, Београд 1945, у седем хиљеда примерака. Илустровано докумењ тармим фотографијама. Строма 216.
В. Чуркин: Узорана ледмна, комад у 4 чима по роману М. Шолскоњ: ског провео Живојин Петровић, жачко-просњетна задруга 1945, штампано у Задружној штампарији, стрвна .
Пладинир Дедијее: Партизанске штампармје, издење „Културе“, Београд 1945. Насловму страну израдио Ђорђе Андрејевић — Кун, страна 160, тираж 10.000 примерака.
Совјетски учитељ у Отаџбинском рату, избор чланака, превели с руског Мик. М, -Станојемаћ и Рада Вуковић, прва свеска Педагошне библиотеке, издање „Просвета“, Београд, страна 48.
19 августа до „Културе", Бео-
Назор: 1944, књига прва
Париски устанак, о 26 гагуста 1944, изпења град 1945, стране 72.
Ђуро Гавела: Српска књижевна затоуга под окупацијом, извештај о раду комесарске управе, Београд 1945, штампарија „Пленета", стране 52.
Борме Дацј
„Наше књижинце", штампарија „Вјесник" 16, цена 20 куна, 1944.
пмзв ом зидине митизт шоллвњи БАЈОН ПЕСНИКУ
МАЈАКО.
(УРА
КУЛТУРНЕ
ЕНГЛЕСКИ АНТИНАЦИСТИЧКИ ФИЛМ
Нови енглески „Господин Еманувл“ који се недавно приказивао у Америци доживео је веТо је филм
нимљив и узбудљкв начим описује хлад“ на и мечовечна природа кемачког непријатеља. Радња се одиграва у Немачкој. Један стари Јеврејин одлази из Енмачку 1935 године где покушање да нађе мајку једног избеглице. Не путу стери Јеврејин стиче многа запењујућа искуства. Својим антимаци“ стичким каргнтером им својом уметничком вредношћу овај филм услео је да изазове велико интересовање код аметричке публике.
Главне улоге играју Феликс Елмар (стари Јеарејнин) и Грета Гинт.
АУДИО - ВИЗУЕЛНО ВАСПИТАЊЕ У ШКОЛАМА Америчко веће за просвету поднело | предлог да се прошире зудко-визувлми програми у шжолама. У програму се објашњава како се у појединим школама можа употребити радно, филм, цртежи итд. за ог реда, Познати стручњаци. за вудно-анзуелно васпитање помогли су при њетовој изради.
Др. Џорџ (. Зук, претседник већа за прос! истакао је да су васпита~ примену
| васпитања у школама км молеџима им да
антинецистички филм |
су дошли до закључка да је овај наЧин веслитања од велике важности.
о У ПИНА
СФРАГМЕНТУ
Песмииж су посњећиваљи _ омладини своје стихове. Вослитавали је тражећи У њеним редовима нова таломте. Уз-
Мајсховски је посветио сев свој рад, целог собе, Наш читалац — то је студентска омледима, то је радмички, сеоски Комсомоп. Комсомолском зудиторију обраје цело време од почетка ре-
омледини
а фигура — масивна, ели покретна — појављује се на подмумима безројних дзорана Совјетског Севеза м шмроким гестом празива радничку м студентсжу омледиму, ресуту по балконима м галеријема, да сиђе доле да би га оградњла од оних запомушоних од мржње остетака стере Русија, малограђанства, који седз у прзим редовима узвикујући — ме критикујући! —
примедбе немоћмог беса песнику ре-||,
волуције м совјетско епохе,
Неки је критичар рекео де песник који пева о „светском Болуп може де буде у личном животу чек врло сре. Њен човек, Ово се не односи ма Мајаковског. Тежима живота ревхционарних година пре револуције је на њега као што је на град у његовој поеми
ва. Људске патње у старом руском
свету видео је он свуда, не само у смом са чиме је као песних највише доазмо у додир. То је мсковало кичму Његовог стваралештва: непомирљивост са целокупним стерим руским поретКОМ у свим његовим материјалним им духовмим појзвама.
15-годишњег, маговара га сестра де се упише на сликарску онедемију коју је и сема посећивала. Он се буни: »ти
да имам своју физмономиу!«
Теда се потреба за косим, различким од омога што је "у мас токовима ропским улмжено, помила у њему индивидуслистичка. Но ом се окремуо омладини кад је букнула револуција.
Омладина, да би изградила совјетски живот, море да има сасвим »евоју змомомијулм
Резуме се де је совјетску омледину — студенте, ребфековце, раднике привлачило | Мајековском о пра слога оно: мсво! ково! Ноге теме, нов облик, »дикција, басја Али да је ствар ограмичила само ма књижевну _ оржгималмост, омладина не би узела тако оалучујуће _ учешће у његовој књижевној судбини. Ом је радно зе омладину и ома је била његов књижевни судије. Препирући се с критичарем који га
през иноамнарчићеми
Ђејиме, књожжевне вечери жомсомолц
му де пише, де му одреде његов песмички зедатан. Следећег дана »Комсомолска превда« саопштаве:
ћеш бити сликар м је такође. Ја хоћу |
адл же им да му они дају наређење о че-|ж
ОМЛАДИНА
БЕЛЕШКЕ
У школама широм Сједињених држаа све се већа пажња посвећује змечају визуелних прогрема. Професори | колеџа кежу да студенти показују много гзће интересовање за свој рад око! св он пропрати филмским објашњењима, Зе прошле две године примену ре- | див, филма, цртежа м других помоћних средстава знатно се повећала,
„ИНВАЗИЈА“ ЈЕ НАГРАЂЕНА ПРВОМ НАГРАДОМ
Удружење емеричких сликара додетило четрмаест награде за најбоље дела на изложби _ сликарских ова. Прву маграду добио је Арнолд Хоф. мам за своју уљану слику „Мивазија“, у мојој приказује групу мршавнх, магладмелих људм како гледају кроз решетке затвора, један зрак светлости пада кроз мати створ — што претставља симбол ослобођења,
О•о је прња награде коју је удружење доделило за једму ратну слику,
Од како су Савезници постигли нове одлучујуће успеке ммоге америчке галерије поново су велика уметничка дела
слика вредмости било је склоњено у Балтимор ЖХеусу која пежи дубоко у планинама Блу Риџ у Северној Каролини,
Слике Рембранта, Рубенса, Тицијана, Ван Дајке, Гоје, Франс Халса им других великих уметника сада поново висе у Коркорен Галерији, Оме су биље склоЊене у подруме школе Хандли у Винчестеру. МАЈАКОВСКИ МЕЂУ КОМСОМОЛЦИМА
од продлема којима живе новине им не стежа их пресом питерарних наноне. Његове песме м двостиховне перале често се јевљају на првој страни поред уводних мламажа.
"Зашто је потребно да пишем о љубази Љубице према Јов, а дв ме расправљам о себи мао о делу омог државног организма који гради животом
Доводећи у везу повз.
жеву културу, у мозе о одмосе
- мовеха према човоку. У јежу борба против ре-
спојзсаности и раслуштеиоста коју је водила »Комсомолсма праадан см, осуђујући овакав стихоае маздог песника.
»Планинања је прошао одјам, Убио сам птицу. Зашто је убихћ А просто тажо, роди сметвом
тражи да песници носа пуну одговормост за сваку реч изписачу омладини. »Ззр убиство ради смеха није гпологиа распојасаностија
То већ није прилагођавсње омладини ској тематици. Он захтева такву пежњу према омладини д» си мишта не напише што би ишло у рескорак са њеним осмовним задацима.
Прегледајући масу онога што је Мајежовски написао з8 омладину, данас се
8" | одушезљавамо м оним њаговим песма и
ма које азене само за потребе дена морала већ, кеко изгледа, да пре
# своје време, Али оне жизе још. И не само стога што су цементирене велихом иде! живе захваљујући томе што су до крајности прожете
је добио
И он широко користи своје је.
Он је једем од водећих сарадника »Момсомолсио прзадем, Користи се њемим строницеме да би звједмо са це лим котентивом сарадника водио кроз гјатиљетко совјетску радну омладину. Не постоји одређени, уско литерарни обухзат теме. Постоје задаци које поставља жив дан, ми он заједно — са комсомолијом, маршем, одом, сатирибини фељтоном у стиху, двостиховном | паролом задира у обрађивану, ели још необрађену труду новог друштва. Он се не ограђује књижевним прилозима
пумомоћ-
живим, материјелом, м савесмошћу књижевне обргле. Крај прве године пјатиљетке. »Комсомотсна правда“ ћуге цео бро: Биљонсу годишњег рада. Редехција тражи — не предлеже! — од Мајсховског ударни стих — паролу. И ом је даје преко целе странице:
»Напред, непрекидним, пумим ходом! Извршимо пјатиљетку за четири годикаје У два ретка парола налазе се две задеће епохе: треба извршити петогоди-
з 8
шњи план пре роха (основна задаћа) и треба превести мидустрију на непрежи-
Страна 5
ОМЛАДИНСКА ШТАМПА
НА
У трећу годику излажења ушао је „Омладински Борац, лист Уједињеног савезе емтифештстичке омпладике Хрватске. Пратаћи сво догођеје ма жизота омладина читање Југославије, а Хржетсже напосе, лист је из броја у број постајао све бољи, па је демас један од мајуређенијих наших омладинских листова,
п бр је добрим делом Светској омладинској недељи. У уводинку »За коначну побједу мад напрмјетељем и зе братство
»Изгредити, успвршити им појачати кашу ермију, дати јеј све потребно да би све остатке
мзшој земљи и извршила задаћу у опћем сазезмичком пламу за коначни по-
раз срова Њ. — то је наш прва задатак. Марљмао радити у поС нове, уредно прољетњу сјетву о загијевајући сваки момадић земље, градити пруге мн мостове, све реди побједа — то је нћш други задатака Поред другог, тахође вредног мађ
ријаља, лист доноси белешку о тристотој приредби позоришне дружине »Аз-
дим радми дем (ехтуслна задећа). Ето, максимелне везе песничког рада с потребаме живота.
Жајаковски је живео пуним животом омладине. Писао је (боље речено рецитовао) омледмни сноро или зажста с свему, Ту је м песме мародима — ко! позива омлаедиму разних нација свете де, љубаћи свој народ, језик м култу Ру, учи руски језик — нз из осећење поденичке верности, него бар већ псто 'а што је тим језиком говорио — Лењинми Ту је м песме раду («Прича с Кузнецстроју и о њудима Кузнецха, привремени споменик рада Мајаковскогн) Ту су просто шале, песме о пропгћу Криму, песку м мору, # ето и стихов' ксфи задиру снижујући се тематски у желограђанство, бирократизам, _ мекултурмост, стотине __ружних малограђанских мама, зкоје су остале од старо светах м које требе уништити. О песме, можда, јаче од свих, јер на њих — малих — говори стрест диктоване највећим презрењом живота пре ревеопуције, а љубевљу према совјетском животу, без којега »нема љубави, у коме омладина има могућности де ра: звије оно најбоље у спом карактеру У учмим тако де би »постеље проклевши, уставши из запећне целом ввсељеном ишла љубави Он пише и о »љубази Љубице према овим, о новим људским односима који треба дз замено живот њудаја, покоТе, хлебач, то јест мелограђански _ тиот, Оно што је давало најеаши сетиРУЧКИ патос свој његовој повзији, ње-
гова мспоммрљива мржња према све. му што срамоти личност и колекти потстекло га је
до наже Твојим животом, твојом љубављу на треба де упрзаља ни каријера, ни мирез, ми ружне склоности, него љубав према човечанству кој "да би Бевји
целом васељеном ишла љу
Ом узима из новина два фекта: »Д' војка се отрожала стога што није имела таквих лековамих пелуча какве је носила њена другорица Тања: и млади човек неће да се зове Борје, већ хоће дз га према уњкавом френцуском мз-
ња саобргћау ран преглед зегодења плекуме трзаног одбора УСАОЈ-а, борбе омладине која се трес, затим културни и забсвни материјал. говору зову Боби, Ове дзе копанске во-
овски веже фабулом: довогка | се Марусја отровала, јео је њом љубљени Жам (ом жоће да изгледа странац |
=
мошаа да је у њене друтерице илепша хољнимцам Детаљ је уопштен им оштром
густ Цесереци, коју су основели борци
| Личког одреде 1942 године. У саоме
| раду дружика Бамију, М
| Гор
прешла Лику, Кордун азику, Славонију, па онде и Котар, Приморје м Истру, Њене омредбе гледало је око 140.000 гледалоца. Своју јубилерну, 300-ту приРедбу, дружина је медевмо давала ма Кордуну.
6 Рави
»Омладински помрет«, пист Угедињемог савеза Црне Горе и Боке, почес је да излази у ковембру 1941 м после "Омладинске борбе«, која је излазила у Ужицу, један је од најстеријих маших омладинских пистоње. У петој години излажења »Омледмнски покрет« чесно – претстваља прати њеме нагоре у борби за слободу и подизању опустошена Црне Горе.
уСмладински покрете од 29 марта дсмоти опширне извештаје Ф прослави недеље у Црној Гори, пише о делегатима омладине Албанија Мехедоније и Босанска Крајине који су присуствовали тој прослави. »Дамес смо. сретни што можемо да се чешће сестајемо и у потпумости разумијемо са браћом им сестрама на Црне Гора. Наши омладински кожтреси и конференције, као м измјена дољегација, још више ће помоћи да учаршћиване границе амеђу нас оду у неповрати — мзјевио је претстазник елбанске смладтна црмогорским друговима,
Дање, пист доноси и занимљиве чланке Батрића Јовановића »Обрадимо свако порче земљев им Радомира Комати-
ме нПојачарло рад у омладинским домовњиа, ПС онладице
У Боски и Херцеговини
вијеховима
излази ме-
колико емтифашистичинх _ омиладинских листова, Ф цечтрепно смледниско гласило је »Ријеч Босанско-херцоговачке
омладинен.
Добили смо последњи број жРијечи отладинех, од 20 марта о. г. Уводник говори о дехлерацим привремене народне владе. Актуслим су чланци »О сјетвми м "Помозимо брже успостављеЛист доноси и опшн-
:
детаље из босанско-херцеговачке припрема за | кон
и рада
У фФељтоку су »Перунике«, лирски
маме Бранка Ћопића.
• осудом прожета ова песма штампана у •Комсомолској правдим Одзратно је и само име Жан и његови појмови о култури (лепа хаљиницен). Тежен 4 меправилен крај Марусјим. _ Против Жака треба се борити колективом.
МИ кад се пакомислен одкос према дезојци изражавао у песми једног младог песника, који жели да се теко жодмори од тешких година 6: Мајаковски зеоштраве свој сатирични стих Девојма одговзро песмин;
»Удељите се, ви ометате мобилизацију и мемевре«,
Мајзковски је увек полазио од гледишта да је поезија кзјсложемија по ева. Под видом формалног модерни за лако је дати сасљим старе теме, омо исте »удаје, покоте, хлебан. А нови садржај и у уметности треба де да омладина.
Зато се одушевљава
комсомолцем
фабричким песником који пише драМу о томе зжехо се млади људи осломладић спу-
бвђеју впатијен. (»Видиш, стио трепгенце ма кестења зојка поред строја тугу;
ја хоћу да одредим у својој ко се омладинац ослобађа апатије и како се она драмски рашаваа). Меајаковског је привукла животност те замисли. ежи од младих песмика баш такву оригиналност, то јест дубоку везу се питењима живота жо; треба у књижевном делу решити, а не просто приказати. Зато је био против тога да се ствари песника-почетнина штампају у позматим престоничким часопистма, Нека оми не губо везу са својом фабриком, колхозом, рејоном, радом. У писму младом песнику Реваћу он саветује:
»Нама (то јест редакцији часописа) на шаљите више песме. Уђите у мовинејн Мађековски ја песмин-вођ м учитељ целе совјетске генерације, омладине ноје је мзгрођивала пјетиљетке. Особито тесна његова веза са оним што је омладини зезвештво Лењми. М Мејежовски мх је учио креброј одемости совјетској домовини, здравом моралу колектива, Није при мењивао зезет Лењинов семо у облести мултуре, мего га уметнички сживњавео у очом свему што је деазло пре смисво, садржину жнесту совјетске омладине,
Јуриј Густиичич