Omladina

Смрт фашизму“ —

Година

Цена 10.— динара

Београд, 20 гприл 1945

У ЈЕКУ ПОБЕДА

По наредби маршала Тита наше трупе срећан догећеј, јер је он резултат мно-

ма свим фронтовима прешле су у офан- |гих жртава и напора, великих борби и

зињу — у бој за дефикнтивно ослобоћење целе маше земље. У последњем

јуришу свих спжузмичких снага ма фа-. шистичку Немачку наши нероди узима.

ју учешке, са Армијом која се ствараа кроз тешки партизански раг. Наша

Армија је денас мадмоћнија над не-.

пријатељем не семо својом креброшћу “ ооћ је са више топова, тенкова и авиона, М док се неколико десетине жипометара источно и Ззепадно од Берлина на Одри м Елби, концентришу савезничка зрмије зе непад ме Хитлерову престоницу, код нас је мајсторским прелазом трију великих река у тону једнога дена разбијен Срем-

сни фронт ми пренете борбе у Славони-

| победа.

За нас младе м за наше организације, блиска победа идеала о којима смо дуго сањали и борили се за њих мамеће мам обавеза и задатке.

Зето је потребно редове УСАОЈ-а још аише проширити, ми нове масе младих гомвући ма посао Зи учкршћавања тексемна борбе, ено изградње привреде и кародно власти. Питање проширења УСАОЈ-а, мажо је важно за сте крајеве, поставља се најмећом оштрином. у Србији, Макодомији м Војводмим, Омледини која је пасивна илм чак била или је седе под утицајзм непријатеље, треба прилезити, објашњавати јој ствари које она не ра-

ћу. Ликвидацијом фронта у Босми осло- зума м увлачити је у рад. Мао треба навиђају сљ; нама побист ~ Далином Сива | пена осталом. (одамфа уанљрдмбма сеје отворен је пут за Загреб. На домзку могу м хоће да се поправе. Не гледати поребљече Истре пуцеју опови маше |у свим омпадинцима који мису активни ТУ армије, То узнемируја Мусолмније- | или који нешто ке схазтају, непрмјате-

зе питомце у Риму м кеда више немају „Севоје“ м „Керпони“ вероплане да бацеју бомбе ма мирна села у Југсславији, кед њихове бомбе не могу да експлодирају у собема пуним затворено нејечи или у јамама зерввњеним пешевима, онда они бацају бомбе усред Риме из наше посланство, Овај злочин, кво м сви доседашњи, деју нам више одлучности у борби за потпуно иснорењивање фаштама. Потпуно су ослобођени Македонија, Црна Гора, Србије, Војводина, без мело читежа Босна и Жерцеговина, велине области Хрватске и Словеније. Свега још меколико градове, од којих семо дза главна града нашнх федералних једимице, налазе се пред скорим ослобоћањем. Ми сада жењемо плодове борбе, и то ме само на бојом пољу.

Кретко иза тога нада су стверањем (единствене народне владе призната те: | ковине мародно-ослободилачке борбе, једне за другом наше федералне јединмце стварају своје неродне владе, Македоније, Србија, Црме Горе и Хрватска већ су тај посао завршиле, а Словеније и Босма м стоје но пред истим догађајима, Најтеже унутрашње питање Југославије — национанмо питање, решено је м Југославија је постала узор земља у којој су односу мећу народима усклађени без радикал не промене социјалног поретка. Створити братсне односе међу народима и тиме чврсту Југославију било је могуће, јер је коначно ма власт великосрпсхе хегемоммстичке клике, које је, поњезена се реакцијом сени наших народа, биле егентура иностраних имлеријеписта. Наместо ње, из Народно-ослободнлачких одбора развила се нова народ на власт, коју денес сав демократски свет признаје. То нова влест је главно текољина борбе, она може да се дотерује и побољшава тј. да се магређује али оне не може више да се мења, Марод је већ не делу показао кекав облих власти жели,

Из покрета чији су се успеси у ино-

ље па ма теј начим стварати фронт преме УСАОЈ-у. На питањима које су од животног имтереса за наш марод треба мебилисати читаву омладину одвајајући је од злонамернкх, од агената непријатеља са којим треба де ммају посла наше власти. Омладинце, припаднике на. мионалмих мањина, кво што су Шиптари у Македонији и ма Косову или Румуни и Маћери у Војводини треба привлачити на изградњу земље која је и њихова земља, дати им могућности да стварају организације са њихошим мациомапним обележјом.

На војничком и политичком пољу ми смо извојевали крупне победе, на екомомском подручју имали смо великих успехе али смо још далеко од тога да можемо казати дз је наша – привреде стала чврсто на ноге, Нема сумње у те дз је у привреди у садашњем моменту најважнији _ задатак за нас извојевати

„битну за пролљећну сетау. У досадаш-

њим сетвеним кампањама значајну утогу су играле омладинске радне бригаде. Оне су до сада ишле на ред само у ближу околину. Међутим, ми седе имамо у којој се под контролом Управе народних добера налази 00.000 јутара најбоље земље, која може де да многе хиљаде ватона хране. Поред тога 2,000.000 јутара приватне земље остало је са упола сме њеном радном стоком, е јесење _сетва мање мего у предратним годинама. До Тог еприла 1945 год. било је укупно обрађено око 1,130.000 јутара, што значи да је теде било још више од једне половине необрађене земље. У априлу је обрађено још један велики део, али мам остају још угек велики посложи, М са мајуспешније обављеном сетвом зедетан није завршен, Усеве треба још уз то има доста фабрнка које су обустевиле рад, јер мемају редне снаге. Наше власти су предузело опсежне мере и чине велике напоре у којима ми морамо пружити свестрану помоћ, Ми морамо

најпре пи мадајницима, којем се касније свет дмвио, ми смо постали равноправни севезник зеликих демократских народа. По брдима м долимељма наше отаџбине младн борци наше војске, хероји раде У позадини, певали су песму о одласку друге Тита у Русију и поручивали браћа ма Истоку „да ми нисмо робље!“ Садашњи одлазах маршала Тита у Совј сжи Севез и Формално је утардно неразрешман савез Совјетских народа се Југославијом, који је у заједничким борбамз черсто искован. Југославија је комачно стала раме уз раме се нашим савезницима, и иде сигурним путем. Су-

срет дез Маршала победмоца је за мас

одмах бригаде у Србији, Горм и Босми за редове у Војводини. Успешна обрада војвођанских поља м пуштање у погон фабрика осигураће прехрану постраделих крај миље, осигураћа машу пуну победу. ФОгромне привредне смаге које нам стоје не ресположењу тешко је мобиписати због недостетке стручних руководилаца одамих своме народу. Из омлединских редове, од |учана борбе и реда треба највећом брзином де изнижну нови стручњаци, који ће са одушевљењем прихватити и помети изгредњу наше земље. У школе и на курсе«е треба слати омладикнце мејн до се-

|| ње мовога живота,

| конференцијама,

Омладинко

Излази недељно Поштарина плаћена у готову

Успешна обрада наших поља и пуштање у погон фабрика осигураће прехрану пострадалих крајева наше земље, осигураће нашу пуну победу.

Број 41

СВЕ ЗА ФРОНТ

Лике преносе рањенике из пренк борбених линија

да нису могла де уче а који су до са.| да показали велико јунаштво, оданост м семопрегор. Из наших села, фабрине " радионице, исто омако како су марасли способни официри и зојници наше Фрмије, треба да израсту добри рукозодиоци у производњи, м тако ће наше привреда бити зналачки вођена и у си. | гурним рукама. | Неша власт ме би биле нове и народна „ако би дозволиле да се и даље месметано ме рачун тешких патњи народа, богати шечица прошлог светског рата маашћа је група ратних богаташа која је зе своју белобзирну пљачку над мародом и његовим тешимм данима, уместо казне, добила најутицејмије _ положаје у старој ЈугоЕлавији. То је било могуће зато што марод мије имао елест у својим рукаме. Из овог ослободилечког рета ми. кла је мове власт м нова држава у којој не може бити места ни једном шпекуламту м ратном богеташу. Маша влада је предузеле оштре мере против месевесних гупикоже, ели је потребна помоћ наших оргенизеција у откривању и кажњавању свих омих, који народне

Из] де с

(ООбразоване су владе федералних јединица Лрватске, Македоније Црне Горе

ти решавани у братском споразуму м под руксзодством народне Фладе маршала Тита.

Формирање леда Федералних једе мица претстевље несапомљиву смагу не ших марода ми постеја још значајније у низу политичких м војних успека клје у зреме жењу наши народи. Оне значи комачан ударац свим кликема народних издејника, који ов још увек надеју да зеседну ма грбачу изших народе

Рад Федералних клада Блаже Јовановића Владимира а, и Кулишевског развиће још више саргд“ њу свих народних снега, уродиће још већим јачањем _ Једииствене – народноослободилачке фронте својих земаља м читаве Југосавије,

У демима победоносне офанзиве Југославенске армије, која ослобађа и последње окупиране територије маше отаџбине, гедујемо се великом о успожу Србије, Хрватске, Мекедоније и Црне Горе очекујући и скоро формирање федератних влада Словенија м Босне и Хеоцеговине. >.

(вни дама, непосредно после образо. вања владе федеролне Србије, образоаде ава аи Хрватске, Горе. Ови значајни догођаји теховине су победоносне борбе наших мзрода, коју они братски воде веђ више од 4 године. Омч потврђују одлуке АвНО). -а о Федерзтивном уређењу нова демокретска југославије, сми дају пуку могућност развитка нашим меродиме у братству, равноправности им слободи, У њиховој новој, ускоро потпуно ослобоћекој отаџбини. По први пут у историји меших марода њихове владе образују се на демократски мачин вољом самих неродмих масв-

Постојење федералних влада, као и зодаци које су поставиле пред себе пружају могућности да се свакој федералној јединици посвети пума пажња у свим њеним проблемима „позишши ОД обнове земље до свих осталих грана меродног живота. Оно значи да ће узојемма помоћ и заједнички проблеми федервлних ица мове Југослевије би-

невоља за своја лично богаћење, наместо де свим стојим снегама заједно са читавим неродом прмону на маградњу наше привреде. Наша индустрија је слаба = уз то највећи део промзвжода мора де иде за војску. Оно мало мнајнужнијих потреба 22 живот мароде што имамо, мора се и не може стајати у тајним шпекулантским _ магацинима. Наше власти су черсто решене да назме сво издејице и меродне непријатеље, сво остатке фашистичке вледавиме код нас. То није питање само задозолења правде, већ м питање изградне може стварати, а де не уништи све народне непријатеље и фашистичке слуге, Наше организације треба да помогну народним властима у откривању камуфлираних издајника, техо да свако ко се огрешио о част и интересе нашег народа „изађе пред суд м добије заслужему казну.

Упорним радом, стрпљивим објашња-

но сзаком другу, нашим правилним одно-

необухваћеној м им ми ћемо ве ће масе омладине м помоћи кано "еродној #ласти да реши св. задатке који се у ос феној замље поставља ју пред наш народ.

Михемло Швабић

Развијајмо првомајско такмичење

Овогодишњи Првм мај просљавиће народ наше земље прам пут слободне у својој властитој државм,

Радм тога су се шхроке масе зеталасале, радм тога раде ударнички м неумерно вредне руке без предаха,

Сва предузећа престонице дала су већ прве резултате првомајског так мичења.

Радници подружнице државне штампарије продужили су радно време за 4 сата. Њихове руке не престају да раде им дању им ноћу.

Од 10—15 априла одељење ручне сповослагачнице израдило је за 5 дане 50 разних образаца, млустровани лист „Фронт“ м руски уџбеннк, У место да у тај посао утроше 980 радних сети они су'га завршили за 760 часова! У машинсној слагачници оним преламају пист за 8 часова м ако су то пре чинили за ЗА часа. У року од 5 дана предузеће је издало 100.000 примерака букавра за изродне шноле мн 50.000 примерака војинх буквара. Кроз читаво предузеће у семм одељењима повећана је у току такмичења промзводња од 135 па до 657».

Није ово усамљен пример. У фабрмци авмона „Рогожарски“ повећама је производња на 50//,. Коста Седнаков премашно је м огу цифру. Он је подмгас производњу на 100%% израдившм 152 коњеда шина за 8 часова,

МИ поред потешкоћа које мскрсавају због несташнце матсрмјала у оканру првомајског танмичењеа, радници фабрикс Сигнал мзрадили су мраткоталасну станицу од један м по кмловат. Све потребне делове који се нису могли мабавмтм, мзрадилм су суми радници.

(Ови примери ничу по читавој нашој отаџбини, они су докез вепнке свести редног народа, којм, славећи свој празник — 1 мај, још јаче и пожртвованије суделује у изградњи своје напаћене земље.