Omladina
===
|
Број 42
Из предавања Јована Поповића
(Омладина
У среду 25 9. м. у просторијама Радничке коморе, Јован ДИЊ књижевник им драм позоришта, одржао. вена: мтаднна м култура."
Јован Поповић је у своме о предовању истакео кво основно, да је борба коју су наши народи повели против непријатеља такође и борба за култуу. Жеља са сазмањем, коју су мосили појединци већ од првих почетека тартизанских борби, расла је се раз
„О
витком нон покре- | ду
носити са собом и књиге, чије пролетерске бригаде организоваве су камлање за књигу и зе њено читање. На митинзима за омледину одр-
вора у којима им се указивало на добре стране м недостатке, они су сазнафали колико много ствари ммају дз кажу.
Ти примери показују да је кроз неродно-оспободилачну борбу цео наш
на Иља Еренбуре „РАТ“, април 1942 —
март 1943. Државни мадавачки завод Ј' гославије, Београд. Са руског превела Стојанка Марковић,
Неклада литературе ме иностраним |езицима, Москва: ]. Стаљин — Кратек животопис — саставио Институт Маркса а -то — Лењина; Константин Симонов
уништења; М, Тазељев — Граничар Иван Богатир; П. Сносирев — Малим Габдулмн; Мма ил безброј — збирка чланака из совјстсмић новина; Леонид Собољев — Морска душе; Комуниме гољско-совјетсне изазнредне комисије за истраживање злочина Немаца у вогору уништања ма Мајдамску у граду Лублиму.
Стањинско племе — издења „Омљадимског покрета", Цетиње,
Под тапмјанском окупацијом, сведочанства једног католичког жупнина. Издење Земаљске комисије Хрватска за утврћивање злочина окупатора и њихових помагаче.
„Фронт“, плен Рани + војни лист, бр. 2, Издање политичког Мини-
старства ша пи
вије. Пра енског ке
и култура
народ доживео један преокрет, који нижо раније мије могао да замисли, У овим потпуне ција свих смага, маши народи су схватили такође шта значи култура м да је слободан живот без ње немогућ. Омладина која је нарочнто активно учествовела у меродно - ослободипечкој борби и која је потпуно схватила своју дужност — дала је читавом зародно-ослободилачком покрету ведри-
је она и почела пок, неставак ших мерода водила још у старој о славу Дух полета, у условима борбе против окупатора и његових помагача, ра: је борбу и омогућио потлуни развој снага коју је омладина носила себи. То се нарочито мзразило у војсци, дли и у тозадими. Један је од мејбољик примера Босанска Крејине, која је од заоста дела лемље у ставој Југослевији постата дамас врло
о је тежио да угуши све
купатор смаге марода, а на правом месту омледиму. Ом је успевао да на стапно окупирамим територијама понекад успава
дима ммого брже збацује терете утицеја окупатора м способна је па се даља нормално раземја. Упоредо са борКом ма фромту, данас омладина мора води и борбу за муптуру. Данас се врши демокргтизација културе, се омогућава ширење културе У мтушмре народне с спојаае, омладина треба живо да учествује у томе правму. Она требе стелно да ради м ма повишевању културног нивоа. Зато м ксомсмо осмизење мултурнмог до жења омладине, ноја треба да коордимиса све жуптурма тоегнућа Омладине и де их камапише у једном одређеном правцу.
Рад омладине ма изградњи земље ма би био потпун баз њеног суделовање на културном пољу. Она исто тако треба да заузме своје часно место у изградњи наше народне културе у до-
ОМЛАДИНА
Страна 7
КУЦЕЋУ Р Еке-"ВЕ ЛЕШАСЕ
ИСТАРСНА ПОЗОРИШНА
ДРУЊНИНА „ОТОНАР НЕР-
ШОВАНИ- НА ГОСТОВАЊУ У СЛОВЕНИЈИ
На ослобођеној територији Словениј гостовала је овог месеца мстарска позоришна дружина „Отокар Кершовани“. ФОма је приредила четири претставе којима је присуствовало више хиљада људи, а четири пута је неступаља на радму Освободилне фронте.
Програм ове дружине приказује сње патње им борбе истарског човека. У том програму се истичу хорска реците-
комади замски звучник", „Литово ково".
У мају прошле годимс су биле основене у Истри три хрватска и једна ителијенска позоришна дружина, које су се у јулу сједмниље у позоришну дружиму „Отожар Кершовани“. Дружину састављају борци им политички радници Истре, који су у најтежим дениме позивали нерод ма устанак. Дружина је радила под врло тешким околностима и често је меступала у непосредној близини кепрмјетеља.
Дружина „Отокар |“ већ је мепустиле Словенију, спремајући нови програм за ослобођење Ријеке.
енјуп +
БАЛЕТ У АМЕРИЦИ
Већ по други пут САД ечергичмо подржавају белетску традицију, ок су је
тале _ земље _ мапу ст 1911—18 г. жеда је балет био Пн чан само писоким слојевиме друштва, сада ом дољези м до народе. Праве се велике балетске турмеје- У оњом балету има, мл колико да је националам, много руске технике м ммел Тако је он једив с взжних уметничких спона између Русије ми Америке, а при ступачам је и сиромасима м богаташима. Данашњи б=лет је добио толико пристапица да мграчи ммају много могућмости за рад. Између 1918 м 1939 год. балет је постео интернационално подручје м трупе су гостовале по целом
ба мира.
Издаје Прслагандно и ГШв, но ви Сод.
Шиме Балем, пуковник НОВ — Истра у народно млачкој борби. Изд> ње »бјесникаг, 1945. Тисек »Слободне Далмације, Сплит,
Г Митерсе, народни комесар звштите адовиља » народног ЗЛА у СССР-у, Издења: Библиоте-
зе келтурну сарадњу Југосв са СССР-ом. о банкарство — број 2, вгрип
45,
Савремена питање, свеста | — Лице Србије дехсс. Просвета, државно мадаФачко предузеће Собије, Београд.
М. Шотра — С вером у Бета, 32 краља м отаџбину. Документоваез репортаже о зверствима м алочинима четнмма у Херцеговини м о њиховој сарадњи се немачким и итапијонским ожупаторима, Издање ЈНОФ-а Хорцоговине.
во мез крв ти моз горм! Тем кеј што пламен народен пламти, н тушим грмат мн долој ечат. Там нај што храбрм Титози борци
гасшту. Последњих годича се створеју
у У-. (О 7
прави м оригинални амерички комади за балет, као што је »Родео«. Балстеко позориште је на почетку рата, промемивши се врло много, променило њиме и назљало се Америчком трупом. У Бе Пру су увна МИчн 49 сим уметници. Изводили су велики
дати реа унетивети САД и изражава америчку сцену, а у и
Брвинг Дикин
ОМЛАДИНЦИ, ОМЛАДИННЕ!
Да би се мајшире омладинске месе
путем редма упознаљле са проблемима који сз пред њу свакодневно постављеју, да би јој се м ма овај начин девале у њеном
До- |покажу како се правилно
друштвеном и културмом животу и да
би се, коначно, овако популаризовалм готемм непори које она улаже у изградњи своје земље, основана је нозембра 1944 радно-секција при Центрелном одбору УСАОЈ-а.
Емисије које оне доноси имају чисто омладммски каректер им данас претставњају сталан извор обавештевања омледине у омим крајевима где штамла низ било каквих разлога теже допире.
Оне требе да помогну омладини у издизању и де јој изводи пе сма, хорска рецитација итд.
Велику помоћ радио-секцији у Вади пружају _ уметничка _ извођење Централног одбора УСАОЈ-а „Иво- си ла Рибар" м разни хорови из војник јединица и омладинских домова.
Да би емисије потпуно одговориле свом зедатку и да бм постале стварно
омиљени окупљач омладинских масе, де омладина помогне радио-секцији изражавајући своје жеље и ми
канав би материјал требало доносити ми мака: би она хтела да стуша.
Пружићете велику помоћ радмо-секцијм ако ма питања постављена у викети која је детаље но м опширно.
Сред тна бурм, сред дош — куршумм, другарко моз, другарко златна,
и да се ежат другарко мољ, другарко мила!
Ацо Шопов
Б. Апдрсјевић-Куп.
СКИЦА (ПАРТИЗАНИ НА ОДМОРУ)
ку једне м све је било јасно — рука са којим је проживио толико мезабо-|ћаш се нано смо мекад превипм плу.
је била неугодно ледена. Рањеника
стиште нешто у грлу. Бол тежи од бо-
ле раме, навали му се ма душу, као ке-
мен. = Мртве! једве он. Његоцу дјевојке. — Заиста мртве. Онакве дјевојке, ех.. наставио је рањеник де муца, микажо да се утеши, као да то мије морало бити баш тако као да је сато ом, Коста Лајшић, свему крив.
орба зе бункере трајале је ујен
ноћ, а у благо свитање опет се ућутело. Семо по кеткад кратко забие ји преплашена овца и мукне изгубљена крава у шибару, па се опет све умири. Жалосна, као нед а, тишина при тишће и омако измучено тијело рењемика, ом не може де је избјегне, јер ме види ни сам себе, м остаје му семо да ћути.
Меко трољетно сунце мадви се мад Козаром, као огроман румеми ћуп, помитова својим зрацима мртва тијела дјевојака м њихову кра, згрушану и шрму. Поммиљоња ми рањеника, којм је само по томе могао осјетити за дам, за свјетлост сунца која је тако близу, ту ме његовом пицу, а ом је ме види, ограђен од ње мрмилом нао чивит.
« С оне стране фронта зачу се мекоћико болних, испрекиданих крикова, које заглуши митраљеским рафал. Коста | це се сјети марода.
— Значи опет ништа! ударм га претпоставка о повлачењу, кво да с тиме вијеже у гроб читава Козера. — Значи мишта! Коста се окрену на лијеву ру-
помова викну, колико је јаче мотао, Овога пута одезњо се човјек, Сједео је крај једне гњиле букоње кладе, сасвим близу м познао глас друга,
равних дана у чети. Косту изненади овај одане: — Откуд Милан овде!
| крену се, подиже Сухо грање
главу и поче
лам св шухао споро, ослањејући се на штаке, Лијева нога ссјечена му у болмици, а десна на неколико мјеста израња | Коста се подиже. | Милан приће.
Даз друга се полеубише.
— Коста, зар си жив
— Ето. М
Да су сада, мјесто ових тврдих краста, мирне Костине очи на њима зеблистале сузе. Прве сузе послије дјетињства! Ом би то исто видио и у
лановим очима, али овако не види ми један ниште. Нема суза!
Дуго су ћутати.
— Па шта би са Стевом! запита Коста.
— Не знам, одговори Милан.
— А остали рањеници!
— Не знам ни то!
— А са одредом шта јећ
Митан мије одговорио на ово питање, Он није могао одговорити, зе одред није знао. Али је зизо за Њем-
којм су се приближавали. У руке 5: ме смију пасти. Не! Никако! И то је јесмо, Треба се склонити, ом одговара за Косту, Косте ме види.
— Него слуше! Којо, рече Милан мије до чекања. Нијемци наилазе, Треба
ај
ста — не видим! — И дијете би се схломило како ти| мало треба.
Алпи мего сво плена:
очм, а твоје су ноге здраве, па ћемо нешто склопити. Сје-
је | Миљан га загрли око врета пијевом рува рума поново се нађе на мртвом Ли- пред њим м он је осјећао кораке. Ми-| ком, 8 у десму прихвати шт. Е,
говећ Ајде ухватиме испод пазухе.. де, до] руху.
Коста пружи ружу, напила пице друга, а омда је спусти до испод рамена,
| сад можемо ићи. Ја сем претходница, а ти гљажнима. је ли тако Косте!
— А болм пи те јено нога Миламе!
— Ма пусти могу, одговори ми ма питање!
Ишли су пола сата,
— Дебро је, стаде Милан (разумљеиво да је стао м Коста). — Еко мупињара! Густ је, попростран, на забачену мјесту. ја мистим да је добар! Ти стој ма мјесту, а ја ћу правити логу. — Миам узе своју штаку и поче резалачити трње. Млатио је штаком, извлачио, слатво на рпу.
Опет ће требати — мислио је — кад будем затрпво,
Ускоро је рупа била готова.
— А сад, друшкане мој, деде матури кету скроз на пице. Ево ти м моја капа, бојим се, бошће те трње. Милан смиде своју капу м натече је поврх Костине. — Е, сада лези-. добро, пома ми се мало у десно.. добро, седе се утлачи матрашке у рупу! Милам покути трње са рпе м мабаца га на отвор рупе. — А је ћу овде горе, рече напослетку и оде да се маскире,
Било је десет сети ујутру, У густом трореду мамшла је непријатељска пјешедије, Знојим, у зеленим љетним блузама м замезаним хлачама. Пушке су носили у приправности.
чуо се, заповједник. — Прегледато. леенитије Слим х мест ртамије-
— Близу су, реко бих — |еви се шепатом Коста. Јест близу!
И два стера партизана прекинуше везу. Ово је био први пут да су њих Авојица прекинула везу, чекајући нопријатеља. Али теко је морало бити.
Са семк страма намшли су војници, Коста мх није видио, ом је осјећао њихове кореке, којм кео да су по њему чепали.
— јест, мучио се он — газе по мени, мајку им. јест, по сред главе, над их ме могу тући. Тако је, газе.
Војници су лармали м псовали. Милан је видио ознеке на њиховим рукавима: двадесет пет црвенобијелих поља, са усташким грбом. То је била легија, звана „горски здруг“, курсисти којим су шест мјесеци провели на вјежби у Њемачкој м први пут у борби су сад, ма Козари. Иза њих је мемшао други м
погледао је нежажо чудно блентаво на купимар, а онда исто тако блентаво продужио за стројем. Топове овуда мису могли вући, њих су послали мекуда на другу страну.
Било је пет сети по подме. Милан је био радостам, знао је да мису ни Косту пронашли. Он се јави:
— Изгледа да их виша мема.
одговори Ко-
— И мени се чини, ста.
Другови су се извукли из трња. Посједали, поразговарали мало, а омде кренули на пут — ове вечери према бившем фронту. Тешко је то било, то
свежа грама ма путу м мајмањи пањић, м комем, кад сметају једем _ другоме.
ста бацајта бомбе! , шапну Миљам.
мвали у шуми,
нејбоље знају њих двојица. Кад смета
се шињелом. Милан је често понављао да грди војника кога неће никад заборавити, — Е да си га могао видјети Коста, = да см та само видио. Земазам ко пресац, 8 нешто жваће и стење. Да га ухзатиш рекао би да мрзи Павелића, вли нојбоље је њега ко на Погледјеву. Причежај дрољо усташка, смркнуће се теби ђе са м не надеш, причекај...
Четрнеести дан Миљан м Коста били су само два жива бића, Страшно исцрпљени, уморни, гладми и нсобријани, наишли су на старицу гдје ложи ватру око које се шћућурило двоје дјеце. Јер кућа није било, а м која је остала бипа је нечиста, кроз разлупане прозоре избијало је мртвило, у њима се мије смјело стамовати, МИ бако је морала у јерек. Мршеви, црни људи, учинили су јој се страшни. Али дјеца се мису бојала.
— Петокреке, зар не видиш бако, упрла је мела Милица свој прстић на Миланову капу. — Маку је м тејко носно. А гаје је наш тета
— О дјеце, откуда живи, почела је јецати стара. — А ми смо мислили...
Весела старица испекла је неколике кукуруза — печењака им дела их рањемицима. — Ето дјецо, опростите, послије ће бити м боље!
Те исте вечери наш | батаљом помо-