Omladina
Страна 8
бРНИЊОП сУчЕВИЋ
2сслра а РеМИЛОН
Ми обичавамо де у животу употребљавамо ријечи и изразе о којима немамо преве слике. Истом, жад мало више резмислимо, мм се зачудимо, нако смо се прије титрали ријечима а нисмо право позмевали оно што означавају. О томе се можењо врло лако увјерити на мајобичмијим примјерима.
Узмимо само бројеве! Врло често смо употребили ријеч милиом. Па, колики је онђ Ако бројимо обичном брзимом, онда ћемо набројати стотину за једем њинут. За сат смо кадри да мабројимо шест хиљаде, а за један дан 144 хиљаде. Код бисмо сјели, па не бисмо јели, мм пили, нити спавали, мего (без престанка м запињање бројали м само бројали, онда би нам требало око 7 дзма им 7 моћи да набројимо један итнон. Кад бисмо бројалн | ноњец, онда би то, наравно, много дуже трајело. Кед би човјек имао много комада ковамих дичара, па их слагао један на друг", сложио би хиљаду комеде м стуб би био висок једен метар. Кед би мено имао времена, вз немео — другог посла, па би кизао динар ма динар, онда би од милнома динчгра напразно стуб од једмог километра, Тано висок стуб људи још мису направили, јер 6м ишао грло високо у облаке, Сеоска цркаа, чији звочин иде четрдесет ме“ тара у амсиму, то је већ висока црква. Ту висину би достигло четрдесет хиља-
да кожаних динара.
се ту матискалм
људи. Кад бисмо омеђили простор са | хиљаду нзадратних километара, а то је отприлине тридесет и три километра дугачко м тридесет м три клпометра широжо, па очда довели народ, не тај би простор стало читево људство што га год има на Земљи. На Земљи има око дамје хиљаде миписна људи.
Узмимо посуду дугачку једен метар, широку један метар им дубоку један метар. То није велико! А ту стане же љаду литара воде или, што је боље, хиљеду питгра вина, Милмом литара би стало у суд десет метара широк, до сет дугачак и десет дубок. Ништа више. Кад узели људе, па их у некакав суд стрпели као цјеланице је ден поврх другог, окда би читењо ч вјечанство стало у суд мешто већи од пола кубног километре. (Кубни километар је посуда једаи километар Дугачћа, један километар широка, в једем кипометер дубока.)
На концу, узгред, да споменемо им ово. Кад би се све наша Неродно-ослободилачка војска ухватила зе руне н рестегнула копо, ондв би један жрој био у Загребу, 8 другн у Београду.
Ето, кед мало боље размислимо, онда видимо да се жорамо мсправљети, али и де моремо више размислити кад говоримо. ==
У Ужицу и Косјерићу основани су спортски одбори
У циљу подизања спорта и правилног
физичког развијања омладине, у Ужицу је обрезован спортски иницијативни од“ бор. Овај ће одбор руководити радом свих спортских организације у ужичком округу. У Косјерићу је основан спорт-клуб са четири сежције и то: лажоатлетском, шажожском м пинг-понг секцијом. На последњој седмици клуб је добио име „Непред“
Основана је спортска управа. у Сењском руднику
Пре кретког времена основана је у Сењском рудмиху, иницијативом Месног одборе УСАОС-а, спортска управа која ће руководити свим гранама спорта. За претседнике је изабран Јохоб Червинех, а за секретере Константин Докић. До сада су Фу А
ска, пинг-помг м шех секција,
На почетку рада мстакао се с. к. „Про. петер", однвишн завидку победу у пимгпонг и шеховској утакмици мад омладин-
људи једен уз другога, па стални, онде бисмо имали пред собом два милиона
цима из Разне Реке.
рудом, што га свесни дају — 6
ОМЛАДИНА
Спортски дани омладине округа крагујевачког
Крајем прошлог месеца одржан је стет и лакоатљетско, футбалско и стро-
љачко текмичење о омладине округе крегујевачког. Мајпра је одржано — предтекмичење
на 60 м 100 метере у коме је учестао-
»ДРВЕНА ЗВЕЗДА«—ТИРАНА 5:2
зало преко 40
5 22 зприпе, дана звезду“. За ову приредбу је владело ки. Куглу је највише бацио (9,60 метара) П конгреса албанске ентифашистичке Тирани огромно мнтересовање, те је омладине, одржана је велика спортска на утекмици било присутио преко
Алтежсандер Миламтијаљић, – омладинац | Народме одбране, У трци на 1.500 оа-| тара је учествовало 15 такмичара из свих срезова округа крагујевачког, По- | бедио је Мише Нешовић из Дрегобраће. Време 4,25 мимута. У фималној трцм ма 100 метара прем је ститао омледимац Бранко Бранмсављевић из Саргјева у времену 117), сежунди. У трци на 60 метара прва је стигла омладинка Славка Љубичић из Аранђеловца у времену од 8 секунди. Омладинци из Главног штаба су победили у штафети 4 Х 60 мезера (46, секунди) и у штефети 4 Х 60 метара (4! сежунда).
После тога су омладинке учитељске школе извеле просте вежбе. Спортски дан је завршен футбалском утакмицом између || тима омладине УСАОС-а им војске. Резултат је био 2:2.
Другог дане су одржане стрељечке утакмице. Уччествовело је 38 такмичара из свих срезова. Такмичило св из францусних пушака у лежећем стеву, без наслоча — на отстојењу од 200 метаре. Победио је Милам Илић из среза гружанског (31 повм). Други је Живота Вукомановић из Крагујевца (27 поене), а трећи Србољуб Редивојевић из Орашца (26 посна).
Кратке спортске вести
Ових дема у Вељеву је образован Окружни иницијативни спортски одбор, којм треба да руководи спортом и његовим правилним развијањем. За претседмика одборе изебрен је М. Средоје љић, професор, з за секретара М. Величкоњић м Л. Николић,
У Зебрежју је осмован омладински стортски клуб. Омладинци су н поред великих тешкоћа мебаанли љопту м нешто ствари и створили клуб којм носм име с. к. „Драган“ у знак сећања не омладинског борца им руководноца из
тога жреја, жојм је погинуо у борби 1943 | године. |
лижимо се Првом мају
30.000 људи,. На утакмици су такође зала је „Цовена звезда“ из Београде, били присутни и претседник албанске која је одиграла утехмицу против имзе- | владе Енвер Хоџа, чланови владе, претаних футбалера Тиране. После живе | ставници појмих мисија савезничких зеи лепе пријатељске игре, утакмица је маља м све омладимске делегације, козавршена резултатом 5:2 за „Црвему!је су суделовале у раду | конгреса,
приредба на стадмому у Тирани, Госто-
Лажоатлетско тажмичење на стадному у Тирани приликом Г! конгреса албан— | ске зптифештистичке омхаднне
Спортске вести из Совјетског Савеза
Сезомо зимских спортове у Совјетском су одржали прве пролећна утакмице. Совезу је завршена традиционалном Најбољи пливачи Совјетског Савеза танпрослањом. Смучари Москав, ЉЛањингре- | мичили су се у једном од МОсКовсКих де, Горког м других градова искупили зимских базена, Постављема су два носу се ма завршним токмичењима у Мур- | за свесевезна рекорда. Њих је постименску. Главна тачка била је утекмица |гла Зинанда Шегасњова из Лењинграда. ка смучкама које вуку ирваси. Ово је | Ома је за време рата постигла шест ноодржано први пут у Совј Савезу, | вих ћ у
њрмшме текмичења свесовезних зимских спортова одржана су у Кировску. Победник у слалому је Болијаков из Моске, који је прешао даљину од 2.300 метара брзином од 100 километара на сат.
Лековтлетичари, пливачи м футбалери !
птрнећм фва Кушамтћа
Пионмрском снагом младом шта им личи — то су дали: у пролећној сетви — радом Први мај су дочекали!
23843 и 20118, адммнистрација 27318
| |
| ЦИРУ
Г |