Omladina

жултурме установе. Још пре доласка ји ни власт, 4 августа 1И9 год |,

Смрт фашизму — слобода нареду!

Овогодишњи Прве Мај био је обвло- Истри и Словеначком Приморју прера- | => 1 штавала је у устанак, ко- | ма којима су најшире мародна масе, ји је 1943 год. | уредници, сељаци, мнтелигенција, мара- скоро читање југословенске територије тжаваље своју спремност да свим сред- што је 1920 год. потпала под Италију. | стамма бране тековино ослободнлачко Огромне масе словеначких м жрватских | борбе југословенских народе, де се до радника и сељака ступале су у перти креја боре за потпуно ослобођење м замске редове. Створене су нове дивн- | уједињења југослованске земље. Наше зије и нови корпуси Народмо-ослобославна Југословенска армије прослава. | Ампачке војске Југославије. ље је овогодишњи рши Мај великом | На свом историском | заседењу Анпобедом у борби за 6 и уједмњење наше земље, ослобоћењем Трста и Горице.

ћа прећи ссет седам го-| родне властњ о ја чула а |мачког Приморја и Истре

ви ња Југославије потврдило је одлуке нај вошна оргема словеначке м хрватске ма" СповеЈугославији родном мзрежене воље слофеначког и жрветског становништев у тим понрајињама.

такозване ју-

Словеначког

м су нароњегових права, језика м обичаја. Алм ускоро се

пожазује шта се крило иза белих заста-

ња ~ иза

Мзе белих застава дошле су црне зеставе ардита и фешисте. Отпочело

поробљених Југословена.

ом, капретставља саставни део фугословенсне ареаије, омда нема више шта де се дискутуј> о томе, коме тре ба да припада земља тог кароде. њемачког и хрватског определиве за Југославију. У осдовима Југословемске врмије се тежође им тршЊанскм, тржички м истерсни Италијани, који змају да Југославија змечи: соци-

руње, у којој су се налазили таноће = трипадници италијанске војске са официрима ма челу, демолмрала је тршћански словеначки Народним дом им

ма оснољу мациомалних праве м свема- |705у борбом

Цена 1:— динар

Београд, 4 мај 1945

ТРСТ, ГОРИЦА, РИЈЕКА...

благостање радног народа у тим градовима, демократске стободо и потпуну

“ Југостовена. Они знају да Трст м остави словемечко-приморсми им истарсим

|градови у окомру Југославија змаче у-

чвршћивање између мз-

претварају у ратни арсенал за нове авантуре италијанског империјализма на Балкаку. Словемачко-приморски м мстарски градовн без словенског залеђе осуђени су на пропаст, у рукама итолијанског ђ они у веље развмјењо тог империјализма, ње-

славију, они се раже уз раме 4 са

|угословенским. против зајед-

ничмог мепријатеља.

ермија долази у градоПри СУ морје као ослободилачка армија, које

Излази недељно Поштарина плаћена у готову

»Овом борбом наша браћа у Истри, у Словенском Приморју, у Корушкој морају бити и биће ослобођена м живјеће слободни у својој домовини, са својом браћом. То је жеља свих нас, то је жеље н свих њих тамо. Ми туђе нећемо — но

своје не дамо.л тито

Берлин је Пао

2 маја, пола сата пред поноћ, загрмела су у Москви 24 плотуна из 324 топа. Маршал Стаљин је објавио у својој дневној заповести да су на улицема Берлина умукли топови им гардиски бацачи, да су борци Црвене армије сломили последњи отпор непријатеља и развили над главним градом Немачког Рајха своју

победничку, црвену заставу.

је задр под кор Совјетски тенкови су пројурили кроз Бранденбуршку ш т.

капију. фу и жедни коњи

р су се напили су се из реке Шпрес. Црвена армија је заузела Берлин! Дугачак је био пут до Берлина. Испод Москве, од Лењињ-

града м од Стаљинграда. Две

хиљаде километара, један тежи од

другог, кроз блато и смег. кроз ватру и дим. Прешли су теј пут који су одбранили од освајача Лењинград, Москву и Стаљевирад И 2 маја Берлин је клекнуо пред њима.

ерлину је рат.

У Берлину је отпочео рат.

Хитлер и његови су викали да ће

Али се рат у Берлину и завршава.

припадници »више расеч, истакли с беле Њом понизношћу мољакају за живот. и 1 и ен

ли су се они ко-

зе изри неправду што је 1918— јема је у Немачкој недостајало моста. Добили су они свој пжи. које ће 60000 Југословена, поробље-| прзеиарари У пол па ин К под по у Белорусији, у ум ФУРТУ, у

зма, створити услове слободног нацно- | Берлину.

малног с “ је у казао друг Тито, каде је 12 септембра ГОД режао: „ 2 ва браћа у Истри, у Пркмор|у. у Корушкој морају бити м биће ои живсће у својој

више неће гладовати они ј тело украјинског хлеба. Њихова поља нису им дала довољно хлоба азн лу

их орали својим плуговима,

Али

су им сада совјетски тенкови

узорали њихова поља, 'мове + > > ду: и травњаке у Шлеској, Саксонској,

Пруској, П

ун

су Линден, и после

ово сетве биће им довољно хлеба заувек. Никада више, прождрљивм немачки освајачи ма исток. Јер, прања до = они,

као што је Берлин пропао,

домовини, са својом браћом, То је жења свих нас, то је жеља м свих њих

пијеци испред дома спапмља све књиге из сповемачке читаонице. 1920 годма дан 14 јула, кеда сви слободољубињи људи света победу Француске револуције, мталијански (рашисти под руководством Мусолинијеког кољаша Џумте помого су напали словеначки Народни дом у Трсту и запалили га,

Тамо где су ремије стајале словеначка ке и хрватске школе, културни домољи, после таквих похода италијанских крељевских војничких и фашистичких руље остајале су згаришта, које су шмПриморја им Истр= БЕЧ „жултурмом" „демократске и пиберелне“ Италије, У провоциремим сукобима са народом фашисти м италијанска солдатеска убијели су Југостовене, појили их ришимусом, испребијали, мрцварили. На свами пожушај народног отвора против

"чи медела судови „демократске м либералне“ Италије упризаралм су масоаме процесе против југословенских радмика и сељеке, против југословенске мителигемције; Југословени су осуђивани на робију, а злочинци пуштани на слободу.

А што је главно, они исти људи који су одговорни за сва та нодела м који с“ уствари довели фешизем ме влест још ми денас воде бесму хејку против преве југословенских марода на југословенску земљу, још им дачес управљају Италијом, још м денес у име некакое мтелијенске демократије и либерализма онемогућавају борбу против фашизма, потхрањују фашизем.

Али _ Југословени _ у _ Словеначком Приморју и у Истри мису се никад помирили својом судбином, па им тада, када је мталијансии фашизам после свог дољаска на власт употребио сва испробана средства националног угњетезања, како би ове покрајине маправид мталијанским, како би истребљењем словеначког становништва створио чврсту осмову за остварењо својих осзајачких пленоња на Балжану, Хиљеде м хиљаде Словенаца и Хрвата одзођеим су у концентрационе логоре на злогласна Липарска острва, на Понцу и Устику. На базовнчком пољу мзнад Трста стрељани су херојски борци за "слободу Словеначког Приморја м Истре, Владимир Гортан, Милош Марушић, Бидовсц._.

Када је 1941 године Италија онулирела и Фнежтирела мове пределе слоњемачке и хрватске земље, Југословеми с ове и с оне стране старе државме границе ујединили су се у заједничкој борби против немачко-италијанских освајача. Ослободмлачка борба у

ам и културно-политички прецњат приморских гредова, све веће

таме. Ми туђе нећемо — но своје не дзмо“. Боркс ЗИХЕРЛ

ПОМОЗИМО ПОСТРАДАЛИМ КРАЈЕВИМА

Омладина Златибора преноси храну за Санџак

ПРОСЛАВИЛИ

Прам мој Први од првнх мајева слављен у потпумој слободи. То није била параде, то није био дефиље. Била је то величанствена смотра побједе, величанствена смотра радног хероизма киља. дитих мвродних маса у њапорима да се изгради све оно што |> ратом опустошено. Колиже пи резлике од прослава Првог маје у мраку старе Југославије м оног свјетлог распјеваког мајског јутра ФА пре нежолико дана. Некад ја југо словенска војска била пас чувар тираније ненеродних о хегемонистичких кли. ка, некад су војнички бајонати спречаФапи прославе Првог маја. А тог јутра Фојска мове Југославије, Титов» армија, је стуљала прва улицама слободног Београда, ступале је ма челу како том доликуја народној зрмији, а рездрегон народ је посипао цвијсћем своју војску, поздрављејући у њој гаранцију слоодерских тековина своје херојске четворогодишње борбе.

Тога дама само су народни меприја тељи били тужни. Ладиле им се крв у жилама гледајући „гранитну стијему ноја стоји за нову федерстивну Југославију, а мнкад више за ону стару што је била“. (Тито) Пролазиле су улицама стохиљадите мосе народа.

ћем пријатељу, вољеном маршалу Титу, Они су поздрављали Тита м Тито је поздрањео њик. Они су били Титози и

Тито је био њихов, Пропазила је омладина, која се зв Први

дина им понос наших марода. Пролазнпи су поносми што су извршили задатке које им је постевуо маршал Тито, точосми што могу на празник реда и побједе поздравити свога љубљемог Маршала.

Прам мај је постао општенеродни празмим, Али срца радника била су најрадосмија. Сарстани у густим редовима својих синдикате, пјевајући борбеме резолуционарне пјесме, пролазили су они којима је годинама забрвњивана просла8 празника радничке класе. Локомотиње које су радници деровали Првоме међу, при аенонм који су израђени у нашим фабрмкема, минијатурне радномице и штампарије које у поворци нису прежиделе рад, громка коречница

„Будим се Исток и Запад" све се то сли-

СМО ПРВИ МАЈ

|заљо у сллну химну Раду, инмну будућ. |ости Дирљиво је било посматрати у позорци једну групу стерих, измвмо|'пих људи и жена, Они су носили за. блу са њетписом: „Стари борци раднич. ког покрете“, Оми су годинама чежали тај дом, можда најсрећнији у њиховом животу, дам због чијег су прослављања немед били дивљачки прогањани м кал шени

Иза њих су намшли сељаци, Дјеца, жене, младићи м дјевојке, старо и мледо у живописним народним ношњама, са зестовама, трансларентима, – хармомикема м пјесмом, пролезипи су кличући борбемом јединству радника и сењама. Моћно су тутњали тракторм ме којима су се сељаци Србије такмичњп" у обради војвођанске земље. Одушевљење сељека, њихова спремност де помогну мародној влести у мзгређивању земље, њихова љубав према маршељлу Титу, моја се манифестовала у сввком томлиму, у свакој пјесми, била !е жладен туш зд све неродне мепријатеље и сплетнеше.

Поолазиле су хиљадите масе народа. Радмнци. сељаци, омладина, жена, у тустим редовима дефиловали су пето и по сати испред вође наших народа маршеља Тита. Херојски, слободарски Београд, Београд 14 децембра м 27 арте, проговормо је ма сав глас. Чимило ти се де сањаш. Груди су ти се надимаље од узбуђења. Био си поносан што си честица дивна заједнице нарсАз — јунаже ноге Југославије. Био сн помосан не нашу борбену прошлост, ме наше бригаде, ма нашу стварвлачку стверност, на нашег Маршало, а мз груди и мехстице, као некад Мејенсвском у славу Совјетског Савеза, отимао се ускомм: Гледаће, , звандите. Ми сто трађани Титове Југославије!

Родо АНДРИЋ