Omladina
Страна 6
ЈЕДАН НЕПРИЈАТЕЉ КОЈИ ПОСТАЈЕ ПРИЈАТЕЉ
__Ветер је велика сила, али је сунце
још јаче. Кад нам је потребна енергија, зашто је не бисмо узели тамо, где је има у највећим количинама — од сунца.
је км то на врго једноставан не-
Тома захтеву стужи свака стеклема леје у којој услевају краставци им ротивиме. Стакло пропушта скоро све зраке, Флм их испушта семо по извесном избору. Најтоплији зраци остају унутра.
Због тога се могу у стакљеној гајити креставци, док мапољу још стоји снег. Напољу је март, а у стакленој баш-
зраци сконцентришу па да стантема велеја ужвати и оне зраке који би је мимомшли, може да се постави уз аљеју огледало м тако сетерају зраци унутре. На тај нечин може да се створи из нејпростијих опште позматих ствари: сунчема пећ, којој ме треба ни дрво ни угаљ,
Докле, сад резумемо мако се хватају сунчани зраци.
Сунце загрева пустињски песак до температуре од 80 степемм, али у на-
17.
ље. Мма даље и неколико сунчаних центраља у Тунису м Алжиру. У Калиформији често се виде ма крововима кућа плмтим сендуци. То су справе за загре-– вање воде. У њима сунце заграња воду за купатило, кујну м одају за прење.
И у Совјетској Русији има већ сунчаних На петролејским пољима Челжера стањљеају се сунчаном смагом у погон дестилециоми апарати, којим претварају слену морску воду у слатку, У Каре—Бугезу постављен је апарат за исушивење, који сунчаном снагом отстрањују воду из мирмбилите — сировине за хемијску мн дустрију. У Капландену код Тошмента реде казани за кување помоћу сунчане топвоте. Израчумевањем трошкова око сунчаних центрела, показало се де су
ОМЛАДИНА
куне, казани за кувење и дестилацију воде врло практични.
У пустињи кошта сунчана топлота једму трећину онога што стеје сексвул, пустињски материјал зе гориво.
Мање повољно стоје с и са централама за скупљање енергије. Потребно је још ммсто рада, па да оме постану јефтиније.
Велике централе са сумчаним погеном припадају будућности. Пркближева се време када ће сумце, које је до сада у пустињи било непријатељ човоко постати његов пријетељ.
Сунце ће наводњавати поља м девети људима воду за пиће. Оно ћа радити у фабри
нама ми рудокопима, топити сум ор, претварати воду у пару. прокуњавети растворе, кристалисати со. Сунце ће превити човеку пед у марочитим мешимама, Да се у пустињи мапраом лед по. требна је радма снега, а ту смагу даће сунце. Човек ће помсилити сумце, које даје топлету, да производи м хладноћу. м. мљин
ВЕЛИНА СПОРТСНА НОНФЕРЕНЦИЈА У ЗЕМУНУ
ОСНОВАН ЈЕ ОМЛАДИНСКИ ФИЗКУЛТУРНИ КЛУБ
„МАКСИМ
У Земуну је ових дана одржена #епика спортске конференције којој је присуствовало велико мноштво гређе ма, међу њима преко 700 омладинеце.
Конференцију, ма којој је изабрана управа омладинског физкултурног жлуба, отвормо је друг Радован вУчеч. Ом је прочитао исцрпан реферет у коме је изнео развитак слорта код мас. Марочито се осврнуо не спортске прилике у биљшој Југославији им примерима је доказао кеко је спорт
од
че, него развитак здравог спорта. Удерејући на нездраве прилике ноје су тад» еладаље у спортсмом животу, он је приказао кажо је теда широким било у
Име пи већ теквих сунчаних пећи м и
централе! У Египту, у близину Камре, ради једна
Нек вас ово свуда прати: пример за рад треба дати!
дз се баве правим спортом.
ЧОим вак који су се тада активно ба- |.
зили спортом чинили су то редовно на својих послова. Они су мепуштели своје радње, своје радионице м све миме су се иначе бавили, да би се мотаи потпуно посветити трчењу за лоптом до мзанемоглости, што је само пумито клупске благајне. _ Прави је био ту секундарна ствер. Јавно се тада мездрези професионализам, што
За време окупације спорт је служно исмључиво у пропагандне сврхе. Требело је да се свету прикаже како у окупираним земљана тече мормелам жи-
«07, кеко је народу добро, како је зе-
ДИВНИЋ“
довољан м једина му је бригљ да се зобавља м разонођева.“
После реферате друга Пољака развиле се жива дискугије у којој је уче' ствовело ммого грађена.
Одлука Главног одбора спорта 38 Бојводичу, којом се укидају сви клубови који су деловали за време скупације, дочекама је од свих се весољањ. На конференцији је омладина захтезела да се одњах формира нови омладински физкултурни клуб. Ти захтеви омладине им поштених спортских радника су узети сместа у разметрвње м
“| после живе дискусије прешло се из
секција, шехжожска сежција, о лановтлетска мита. 7 секција ушћи су у Упреву клуба.
На општи захтев сена присутних клуб
нео тажав ухваћен од фашиста м стрељам у љогору на Бањици.
Београдски „Радник“ у Скопљу
У Скопљу је у оквиру прославе Првог њеја одигрена утакмица мамеђу „Радмика“ из Београда м „Радника“ из Скопљња. Скопљанци су победили са 5:1 0:
Број 45
„ХАЈДУК“ У ЕГИПТУ
Последњих дана не својој турнеји по Египту одиграо је сплитски „Хајдук“ пет утакмица. У Ел Алмаза потукао је репрезентецију емглеске армије м ваздукопловства са 4:1. У месту Дигла мграо је „Хајдук“ техође против репрезентације енглеске врмије и ваздухопловства и победко са 6:2. У Порт Санду мгрго је се клубова нерешемо 1:1, а у Ељ-Шату, где је играо с „Јединством“ — кл машина избеглице — победио је са 4:0,
Саме је једму утакмицу изгубио „Хајдук“ и то у Сувцу, где је мгрго против репрезентације британске вокка и из-
о < нозешаљаним резултатом 112.
ФУТБАЛСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СОФИЈЕ И ВОЈВОДИНЕ У БЕОГРАДУ У Београду ће на Ускршње празнике, 6 м 7 маја гостовати футбалско репрезентеција Софмје и репразентација Вој-
| тетем 3:0.
|шех У
| „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА" - РЕПРЕЗЕНТ РА 8:4 (а
| У недељу, 30 априла, одиграна је у Београду футбалска утакмица „Црвене звезде“ и
утакмице се завршиле резултатом 8:4 (4:3) ле „Црвему звезду“. Голове зе „Црвену звезду“ су доли Језержић (5), (1) м Пешић (зутогол), за репреземтацију Београде су даљи по два гола Панић и Радуљо вић.
Предигру овој утакмици играли су „Металац“ им „Индустрија хране“. Победио је „Металац“ са резултетом 4:1
ФУТБРЛ У ЧАЧКУ
У Чачку је одиграна футбалска утаница измећу радничког спортског клу ба „Борац“ им тиме Неродме одбране. Победко је заслужемо „Борац“ с резул-
БЕСГРАДУ
Шаховска секција ФИСОС-а, руководећег тела за шох у Србији, ортанизовеле је у кедељу 29 априла шаковеку утакмицу за шампнонат Београда. Па“ ред најбољих омладинеце-шахиста, учествоваљи су м београдски прворазредни шеежисти, међу њима два мајстора. По-
водине. Оме ће одиграти утакмице с војном репрезентацијом ис репрезентацијом омладина (Београд). Ти дани ће бити уопште испуњени великим | спортским приредбама.
бедио је мајстор Савица Вуковић, Друга је по греду мајстор Светозер Глигормћ, трећи Драгослав Амдрић (ТУ ре(ом), четврти Мирослав Радојичић
литика"), пети Алехсандар Бошић (1 бос градска бригада) и шести Раша Савић.
У часовима одмора наши
борци се блве спортом
Ггртежи Ние Кутитићи Стиг ова Сарега Малеусни
„Такмичење отварамо“ каже Родо другу Ћирм,
„Треба гвожђе да скупљамо —
Ту су прем пионири."
Кад је Родо Ћирм дошо запрепашћси стао — вели: „Одакле вам толко гвожђе, жено ли сте то успели!"
„Ево видиш ову храу" показује Родо Ћири, под мадзором то су мојим секупилн пионири.“
Рукописе и остале радове слати на одресу: Централим одбор