Omladina
Број 43
ОМЛАДИНА
ОТЕЧЕСТВЕНО-ФРОНТОВСНА БУГАРСНА НА ПОЉУ НУЛТУРЕ
У невезаном разговору са Николом за време рата биља разрушена згреда|Беогред је постео омо што као главни Ложкотом нњижевинком им секретаром од бомбердовања. Раде још Опера, о- |град демократске федеративне Зугоска-
бугорско-југостовенског _ друштва, седа борави у Беогреду, о куптурним питањима м проблемима, у вези са задецима који се данас постављеју пред (бугарске културно раднике — добили смо ову изјаг Стварањем слечественофронтовске Буеврске пружена је велика могућност пуног развијања жултурног стваралаште. За време ненеродних м мздејличчих режиљмуз није био дозвољем рад истинским културним радницима, пратстааници напретка и слободе «у били прогањани, Шћампале су ст семо рђаве ствари пе, токолонашких слемењате, позораште је животарило, сликарство | После 9 септем куптурнст и уметмичког жавота осетио се неваровзтан полет, На св о с | развила жива издавачка делетност. Позориште је проредило пухом паром. Сликарство о маристи савремене теме. Што је нарочито значајно, развитку културмог жипота много је припомогла о младина, која са живо замима свим областима науке м уметности. Излази
пају се књие 322 омладину, постоје омлодинске дилетамтске групе итд. Мла-
ди писци имају широхе могућности да МУСТВО моје ће јој бити од велико ко| ристи, То мекуство ммје само кољежтив-
се развијају. Издаје се у велкком опсету им дечја литература. Поред дневне им повремене штампе,
затим разноврсних часописа, поттоја — | лућам радмину на поњу просвете, кулаарска војске — |туре м уметности, дз упозиа потребу
прва пут у ксторији 6; м по војчим јединицама листови, као м су излазили ме фронту: и „Часовој“,
Култура се демос пружа широким не- | родним масама. Културми редници потпемежу на својим сехторима Отечествечи фронт, припомажу изграђивању истинске демократске Бугарске. дими уметници су још затвогони СУ „уметности ради уметности“, али ћиме је данас мајактивније нерод, црте своје теме из стварног же вота и тиме даје свој доприко: у тро- | осу стварања прање напредне, неродно културе.
мнола Ламков мам је затим голи и Народног суда који је судио
105-оркци књижевника, уметимка м жур- | а
нелисте, који су сарађивали са. Немцима и бугарским о издајницима м тиме покушали да створе уверсње да се у Бугорској под Немцима можз да развија несметам културни живот. Том привиком је осуђен на смрт познати реакционерми публициста Јордан Бодев.
У бугарском културном животу је спрооздено гемералко чишћење, тамо дз у „Савез бугарских писаца", у коме су учлањени сви бугарски поштени им напредни књижевници, мемај/ при. стута сми који су ма било који начим геотпоматали мацисте и издајничке еленису изездени
Развој литературе много кочи недосек (5, узкр да се осећа много већа потогжња осма ми књига кего што се штампа. Међутим, ускоро ће се пребродити м те тешмоће и народу ће се пружнти довољан број примерака сеаког издања.
Преводи се им |угословемсха литература, марочито књужевма дела помихла у току боре. Немзреве се да се изда м јего-товемск
емтологија да би се бутарсхи народ што
упозиво са машим – ињижувним стелонма, На тај ће се начим и прено култусних мера појечетм м учврстити братство свих Јужмих Словема.
У Софији постојм Народно позориште које је обновљено, пошто му је
у слободи кекеко, м зко смо болвеми, брзо озарлвљамо! Имеча, бопнице постоје. Има једог у Будзи м за цивилно пучанство, сеобдевема са потребним пекоњима и мувемтаром, У: у нермапиим временима сома 6м по свом уређају бипа узорна. Пожртаовачи рад управника др. Баума им његољих помагача, дазју
ем ма челу, Но обе ова болнице због | од
стабих комуникационих средстава и дз-| њине не могу задовољити Пе потреба Црне Горе. — Тошин ци превозе се тешко м из Поли 8 да м нв говорим о онима из Колаш»ма или Берана.
У Црној Гори много се ради на опрваци возила, на
|иу места стеки појадимац уполча
који перетско позоришта и Савремено по-|сгије требало да
зориште, поред обласних позоришта, која после завршетка сезонз у облесмом граду иду по осталим градовима и селима, Постоје мчогобројме читаонице, које такође имају своје дилетант|ске групе. У Гпумачкој школи са подижу мови глумачки кадрови, Највише се “
миљеми, иначе је сама домаћа догматургија доста стабо развијена. Деју се текође и наши позоришни комади.
На крају, Никола Ланков је био љубалон да нам да своје утиске из Баогреља. | Утисци су одлични, веома је задовоијамом на нојм је каишзо. Аристократсхм вид да је мшмезнуо,
буда. јест истину народни. Нарочито је слива љеч учеишљћем _ Неродних масе у свет“ тдо :3 дошло до видног изражаја братство м јединство Југоспавије. Пеља су му у очи народна кола која су играка по трговима м улицама, јер су играма кола свију наших народа. Видео |= да је искрсма жеља мзрода Југославија да се оствере што тешњи и чершћи односи саз бугарским неродом. Непријатељ је угек био тек омде јак када су словснсим народи бипа разедињеми. Стога наши народи никода више меће допуситн де се понсви фешистичко Данас нема сметње ла братство м блиско Гедимство наших марода постане чињеница.
а ПУТА КУЛТУРНО-
УМЕТНИЧКЕ ГРУПЕ
„ИВС-ЛОЛА РИБАР“
вика број омладинских листова, шлан-| У Албанији и ослобсђевим покрајинама Југославије
Овљј пут је вружио групи богато ис-
ко, већ и мидмвмдувлчо, јар је омогућупа стажом улшам омпадимцу као бу-
за широком меродмом културом, да трокрчи пргви пут својој уметногтм м Ла се изаостенљо умем о: равулиитиња
пон после тештжих рогећа!а из ли са жувотисм стевриошћу нашег марапа, са његољим жртпама, његотим напорима м осећањима. Пости"мути резултати _ довољно се огледају у томе: у Сптеу јапзм омладински рухсжопмлац три одласку групе рекао: нУралили ста ки| ше за три дана, ме'о што бисмо ми уз велике мапоре зе три месеце
Све приредба су се завршила буоким менићастоцмјамл. Капа смо са биме, не крају приредбе прихавтили њеМи ама танина то ли ељу и мамифестаци'ама Србији, матетовниа: Титу и братству — народ» кеце било краја,
Пут мелом жељезницом за Олрид поод пруродмих лепоте ммаз је им једу
" о је да мам са ма једмај станици да мошто суве храна, Те је било дсасљ~о да су нас ма скеро свема, марочито ваћим стамишама, домеживапи омладинци м пмомирм м доњосићм мам шта ститну селио на брљиу Мегде тек испечен хлеб, негде хлеб 4 у Тетову су чак м ја'ња испеаи; мсекли на парчиће м дочелм. То је бипа неописива имтимчост м љубав које се им у родном месту мо среће. Док је воз стајао израли смо з»грљачи кола, ували једми другима м сви загедно. Пе
кед и код нас, гробље фтошистичимх амтемобила, шлемова м осталог матет јава — остаци пертизанског и ослобо-| дилачкот рата.
У Тирлем смо ушли са песмом м макаем # албанском заставом ма аутобусиме. Поздрављали су мес са свих страуд, епм мад» смо ститли пред зет0 не |
иу зграду. омпадинци-пелегати маползили су штапир де прођемо, гачекели у тишими да приђемо м очда наједтом бубео запљескели им клицалм из свог глоса. Мим смо остевили стерзм изашли | смо преп зграду и ту мас је гомила опнеолита. Омде су почеле пасма наше ом њихове, коле, међу којима м Козаро-| и г“зепирсње _ Београд—Тирана, УСАОЈ, БРАШ, Енвер, Тито м пежлици сна по помоћи. Саугде где год би се, појавили са поштовгњем би говорили: Југословен! Поздрављели су кас кад год смо у мершу пролазили улицама, Били су опушазљачм мала смо им ма њиковом језику певали химну и још две пе; сме. Магодив митра необмико вола гведају, Мзвелем ја и комад »Мати« о Клетмећа, После Тирама смо дели приредбу у Скадру.
У Џожај Гори су обухаућеми нашем теломам Матиња. Полгормца м Никшић, | У Пожгорниј Миа миједне читава згоапа. пл је Гои пета вис прашнтна. ма, ипак з На сазком корзну чули смо само да са го- | "лом д сетви, Кажу да ће м поред то-| га што нема довољно редме смаге, сте ати м послати још м у Војводину | радну бригаду. У Никшић смо стигли У 18 часола, а већ у 2030 узлалм смо | да дамо приредбу захваљујући великом | пожттвовању омладмењ ноја је са
на организацији а приредбе. Причали нам о тешки
вимама, |
|да св
Страна 7
Пре рета је било мало филмова ко-
је би добар педагог одушевљено пре-
поручио омладини. Мпек, сама омледина је неже филмове врло радо гледа| ла. У оњу категорију су спадали кримикални и каубојски филмови. Оми су омладину привлачили тим, што су били пуни зенимљивости, пуни амције, пуни снаге, а то су слемзити који младу душу привлаче и вежу, Међутим, педогошки позитивних епеманата они мису имаам. Уостелом, у том смислу оми нису ми стварани. Нија толико био циљ омладина васпита, колико да фепм буде привлачан м рентабилан,
о Е да филм буде по свану це
имнторесентан, аутори су мизали је Ма за другим — убистев, тучње | мржњу човека према човеку — сав по| дегошки _ мегативне елеманте. Овим су превледали. У детехтивским Филмовима то је била једина садржина.
Било је врло мало добрих позитивних филмон као ипо „Тосподар а , по Џеж Лондону.
Неки људм су почели да верују како филм за омладину м но може бити замимљив 693 те сирове снаге. Подагошки позитивен филм м досаден филм скоро су била два мстоветна појма. Тешко је ммогоме било замислити да се маука и љубав према меуци могу да примажу на занимљив мачни.
Гледајући совјетски филм „Усамљено острво“ човек улази у мови снег фил-
мозв, ново разумевање повезаности
за децу са педа , Већ сама почетна сцена, у којој се приказује борба Американаца за црначку | слобеду, показује смер филма. Да би спасли | Мине Црнца меколико Амермкамаца ју свој живот на коцку. Балбл за СЕ борба протиа зла, против можње међу мародима
— основа је овог филма.
Ре: сма се ормла ске дож м постедњи друг о глади која 5 је снашла, 7 мико, | ===
| >Просвешни поена
ииба нестао св вмдика. Точали су за по-! зом м мехели мем, У Тетоту мас ја до| (ожзо м пиоммрски хор којм мам је пее"о схоро мело ареме лон је воз стауље, Пет стотина километара далеко од) Београаљ — осећали смо се као код
куће, У Кичењу мес је омптадина чек
групу је дочекала омлал: парентима и у поворц сто вече је опожаел помралба.
смо огатмам. МИ паље срећемо омео | Аму ојсжу у униформи или потабемом | оделу, ч
петокрака. Поздрављеју нас. Крај Руан
У Боки наншли смо ма вољстао тамошњег исрода хрвљтежог српског што су укључени са Црчогорцима у једну Федерепму јединицу, Наишли смо ма преву братску слогу католичког У Католички жупмик у Котору величе Њетоша и Ловћен.
Заседање Црногорске мародма сжуппротекло је достојанстевма. Извештај политички друга Боже Луковн|ћа м секретвре Претседништва о раду у прошлог до овог заседања, исцрпив,
Свако и мејмење опште политичко, а мепосе привредно питоме, подне је м претресено. Заиста, урадило — се
ммого. Имао бих још ммого тога да кажем,
лата им осталог потребмог материјала 39 подизвњ= м обневљење домова и привреде. Редконица за оправку возила у Подгорици спада у ред нубољих, које су досада обновљена им подигнуте, под најтежим условима, на пустоши и згеришту, Миого се ради у Тивту (Боке) ма естособљавењу бродарског зрсенале, _ Стотине иаолификованих редкниз већ денас, исжо је несташице у свему, раде пумом паром с мајвећим одушеељењем м вољом да што скорије оставре нмешу обалну пловидбу. — Већ су оспособљене дизалице у луци, кој извлаче потопљене лађе м израђују с потребним бродски дегови, Посма се Фри по арсеналу. Ударници су сан' од реда, в Команда наше мормармце даје све од себе. Омладина свуда предводи,
утврдити
велини, нарочито омладина, да су ш»рожогруди, даљежо од сазке помисли
зажј дз су убеђени протагонисте на је |
ских карода, г за остверење бретс:
зеједнице свих Словена. У братском за пижом руском _ народу, као и узе у| својеј ости, а данас марочито; ви- | де мешег најмоћнијег заштитнике. _Ка-| зао сам већ то у Црној Гори, а м овда понављам: У Црној Гори стекао сам | заанста нову вољу, нову смагу, ново сдушевљење 36 истрајења у борби м у реду до краја. ИМ спремност ма ове жртве, око су потребке за добро до-
мовнне. дер М. Рибар
лико задо- аИ
| када нисмо на меки хегемонизам ипи лан сепорати-| на до тада, никада ижсмо виша осећа-|стетиом фронту; Бозико
жежу омм, мије од глади умро. Допаз'
ло је скоро до смрти, елм је помоћ и
жек стизала ма време. Срез је срезу,
село селу, сусед суседу помегво. Тешко је рећм у коме месту. у коме
крају земље су мас боље примили, а-
ли ме може да се не призма до је Дал-
ва до једем сат по грмоћи ла 6м мас мација, мпах надмашила сав. Оно оду-|нистарства
ла У Оппе“ | шевљење, ома гипина љубав, ома брат- постевио себи у задзтах да служи у мма са трљи:- ска реч, не да се описати, Сачежали су првом реду „као преглед свих напора, м ушле у град. И-| мзс омладимци ма улезу у Дубровник. ји и ЕРИК и појединаца,
Дована су дте приредбе. Једча за гра- |
му. Оба су имепе даљ дел. џертми, бурно поздрављен, а други ко-
је једимо обележје пушка м ји псмиње завршетком првог — њБран- ганизује и мобилише св
ковим коломи. Урнебесна манисрестама Ју стоје и с мама ују у тим м ацијама, Речи убретством им „Титон ме снидају се са усеме. Сачекивали су мас омладинци м по читав дом остајали с нама, У дому ученица је бина За нас, у маћим, вели а, за су где су дах м омладински р> ководиоци. ми срдемније нисмо веште дожавели, умор нам се Ни се годинема позмејемо, а ни рођеча браћа не толико љубави између себе осећала. Дубеосаник је први град где је Рибарч
група »Маз-Лола 3 ма при-
редби засута цвећом. и смо м
на Корчули ПН једрањеком — до-
> је то Била најкећо лађа | наше ор“лрице,
рука а покрај Ко ба ка чијих су мес обала поздревљали њечи-
Божељи не само у боре већ и У! раду жећ само по умиформм, проломило сеји
одједном: ње
»Жмавла браћа Срби! били
ам _ величину _ мгродио-ослободитачке |
мању Братства м једимства југог пон чије дело дамас марод и
стељамз м на поду мафене, им ма трз-|
сже тено мечрено воћи. На со спавало н у меким по-
ви и на палуби једрењека. Јело ср у изобиљу, 6 за време зестоја трпела са им жеђ и глад, било је м одмора и умора, вам једно се дубоко скезтило м есетило == да је то пут исве културе, да е то једини пут нас младих којим, тре– ба ићи да нас мерод ссети као недењиви део семог себе, кво своју наду, напредму омледину, Љубивоје Аћимовић
поноснији свога име- | чланци:
Крајем априла је мзишао први број |виста „Просветни преглед“, органа Мипросвете Србије. Лист је
упревљених побољшање и појачање просветног
Прелаз преко албанске границе ми- ђанство, а друга за воску м омлади-, БЕ- на Пн тога рада једним трви ком-|
смашњеним, _ ЗАР: излредним |тразцем.“ Затим, задатак јр“ је да ог. снаге у борби за народно просвећивање им подизање културе.
|
просветне и корисне идеје саопште, да пруже своје лично искуство, до кога су дошли у току свога рада, да би се та сазнања могла да исжаристе. Лист ће такође да обавоштаља све просветне раднике о општам културном развитку, 0 свим новим поама м постигмућима у раду на народмом просвећивању.
„Просветни преглед“ ће настојати да помогне новим маставницима да се што брже смеђу у своме раду, а старијим мастевницимо ужазиваће пут да се осло|боде штетмих предрасуда, у колико » |се мису ослободили. Да би у свему томе лист успео, дужност је м просњетних радника, да га у томе што издашмије потпомогну м да са развије широ|ка дописмичка мрежа. Лист успоставља
Ре ељи довољно је и о га да се може ци — стигли смо у Сплит У У првомај. | опубочку „Питања м одговорм“, нако 6» м ској поворци, не змејући ми ко смо, ма тај начин припомогао наставницима
објаснио им поједине ствари.
У овом су броју изишли следећи Митра Митроаић — На проСучењић —
Наставних у новим приликама; Р, Вукоње — Као су нет оптуживали теввли окупатору: С, Н, — Шта је упаено за маставу руског језика: д-р Косол Гомблимћ — Демокоатизације шко. а; Се. Матић — Зашто учнмо руски језик: Боачко Пазлољић — Синликалим огеамизовање _ поосветних радмиха: Д Попичић — Сететскм учитељ у Осло бмиском пату. Поепедомо је ол А, Љеаприма = Уммта децу нахо треба да уче м као од!
уба 0 школи и оаесдемишима. Затим је домесам рап Конфевемиеја девегате средњих школа из целе Србије са ре-
Сам ови људи, бачени на усамљено острво, без оруж: алате, без хране, смалазе се. Одређују свој положај у широком океану, а онда прегну на рад да очувају м мзгреде свој опстамаж. Смагу м поверење у себе даје учеми мистер Смит, који рачуна колихо ће милмјарди зрме постати од једмог засејаног зрна жите, само ако се прегме на рад. Благодарећи организованом послу, властитим снагама мскоришћеним ма мзучним принципима, ова мала група људи изграђује стенове, млим, дизалицу. Ведри оптимизам им поверење у цео филм.
амредно позитиван момент кад ови људи не убијају мајмуна који прави велику штету. Прилитома ге и стварају корисна члама своје заједнице. На острву су нашли прогњамог убицу. Руку му пружају, примају га у заједницу им добију мовог члама и помагача. Међутим, љубав поестај кад ударе на гусере, организоване противмиже напретка м мира. Борба је тешке и неумољива. Организовани зликовци су немилосрдни.
Спас долази опет од науке м од борца за слободу. Овде проблем сукоба огшава Жил Верчот, кепета Момо Ћерац за слободу властитог народа, бори се за слободу свих марода. Наука му даје смаге да чиним велика деле.
Филм „Усемљено острво“ лепо показује колико се може постићи саовањом педагога м доброг филмског мајстора. Занимљив им педагошим позитивам филм, филм са свим врлинама то је „Усамљено острво", Заслужу; га погледа свахи младм човек.
Надамо се да ћемо ускоро моћи до видимо више сототских филмова о врсте м ове пред)
Б. Сучевић
золуцијом, поред просветник вести из Србије и из других федералних једиНица и прегледа нових књига м пистова и разних дописа им ки.
СОВЈЕТСКА НАУКА У ОТАЏБИНСКОМ РАТУ
Николај _ Севастијенович _ Держовин, познати сожјетсии слевиста и члан Ажадемије СССР одржао је 14 маја на Коларчевом народном унизерситету пре дззање о улози совјетске науке у Отаџбинском рату.
Дазржавин је у почетку предаазња изјавмо да је срећан што говори пред београдском јавношћу, руским језиком, “ доба наде се успешно завршила борба са хитлеровским непријатељима.
Док | наука у царској Русији животерила, ослоњека само на приватну и ницијатизу ома сада служи читевом уз роду м ослања се на смаге мгрода. ВоАики полет је мзуха добила на основу тековина Октобарске резолуције, која је пружила све услове да се раз научним живот, м дз некадашња Русију изресте у нови СССР, у велиху земљу која је силмо процвала на енсномссом, политичком и културном пољу. постигло помоћу науке, коју издашно
ници су за 27 година совјетско иластм
пежртвовано редили да се постигну што крупнији успеси на свим пољима. Оим су били једко са 200,
јетских људи,
дом ма њеној изградње, таџбинског рата совјетски неучници, стофећм увек ма страни свога жарода, уложити су све своје смаге за одбрану земља и за победу,
У рзамим гранама индустрију, ма разним научним пољима су постигнути за време рата значајни, понекад чак мао-
ови јер меука не позмаје застоја м шеблоне, ни-
је догматичка.