Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

Ток

истоку, поново се пење вододелницом на једно мало узвишење, к. 1105, које прелази, затим мења правац ка северу и долази до граничног камена бр. 38, који је подигнут на једном малом плато-у, к. 1047. Земљиште између ова два гранична камена је под пашњацима и њивама.

Гранични камен Бр. 38.

Од граничног камена бр. 35 граница иде вододелницом на северо-запад, окреће према северу, силазећи стрмом падином и пролазећи кроз шуму, сече Сирвилску реку на месту где у њу утиче један поток, који долази са југа. Одатле се пење врло стрмом страном ка северу и долази до граничног камена бр. 39, к. 1096, који је подигнут југо-западно од плато-а Чуке (к. 1134). Земљиште између ова два гранична камена је под буковом шумом, њивама и џбуњем.

Гранични камен Бр. 89.

Од граничног камена бр. 39 граница иде вододелницом и има општи правац на северо-запад. Силази на седло, затим се пење на једно узвишење, где скреће ка северу. Прелази једно седло и пење се на једно ново узвишење, к. 1151. Одатле мења правац ка северо-западу, правећи лук и силазећи на једно седло, одакле се понова пење на један дугачак плато, на чијој се јужној ивици налази мало узвишење, к. 1176, на коме је подигнут гранични камен бр. 40. Земљиште је обрађено и под пашњацима.

Гранични камен Бр. 40.

Од граничног камена бр. 40 граница иде вододелницом и има општи правац на север. Она прелази прво преко плато-а, па силази на једно плитко седло, одакле се пење на једно узвишење и опет силази на седло, к. 1156. Одатле се пење у истом правцу на к. 1242, прелази преко ње, па онда скреће на северо-исток. Иде тим правцем до једног узвишења, где понова скреће на северо-запад и долази до граничног камена бр. 41, који је подигнут источно од к. 1300 (Гроб). Земљиште је под њивама и ливадама.

Гранични камен Бр. 41.

Од граничног камена бр. 41 граница иде вододелницом и има општи правац на север, следећи једну стазу. Прво силази ка северо-истоку на седло, па се пење на један дугачак плато. Одавде силази поново на седло, одакле се пење на узвишење, где мења правац ка северу и силази на седло. Опет се пење на врло дугачак плато, преко кога прелази уздуж, па се пење на други широк и округао плато, к. 1349 (Плочица), где је подигнут гранични камен бр. 42, к. 1348. Земљиште између ова два гранична камена покривено је њивама, ливадама и боровом шумом.

Од граничног камена бр. 42 (Плочица) почиње нова граница ЈУ сектора пружајући се ка југу—југо-западу до врха Тумба (к. 1879) на планини Беласици, који је тромеђа између Грчке, Краљевине С. Х. С. и Бугарске. Граница иде источно од села Стинек, Бадилен, Бајково и Коњаре, а западно од Габрена.

Гранични камен Бр. 42.

____Од граничног камена бр. 42 почиње стара српско-бугарска граница, која иде све вододелницом и има општи правац на север. Од граничног камена бр. 42 граница прелази преко Трајанове пољане, К. 1321 и силази на једно дугачко седло, преко кога прелази и пење се на заокругљено узвишење, к. 1349. Силази поново на седло, пење се опет на мало узвишење и силази на мало седло, к. 1383. Опет се пење на једно узвишење, одакле силази на седло. Са тог седла пење се на к. 1370, на којој је подигнут гранични камен бр. 48. Коте 1349, 1383 и 1370 налазе се на масиву Дивне. Земљиште између ова два гранична камена је под пашњацима и буковом шумом.

Гранични камен Бр. 43.

| Од граничног камена бр. 48 граница иде вододелницом, прво у правцу југо-исток, пролази кроз шуму, затим нагло окреће ка истоку под правим углом, спушта се низ једно седло, где се налази ливада, преко које прелази, пење се кроз једну шуму ка истоку и иде до једног малог узвишења, к. 1381. Одатле продужује ка истоку, спушта се у једно седло и пење на једно мало узвишење, к. 1888. Затим силази на седло и мењајући правац ка северо-истоку