Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

И

долази до к. 1363, на плато-у. Овде мења потпуно правац и иде ка југо-истоку до к. 1362, која се налази на јужној ивици плато-а Клепало и на којој је подигнут гранични камен бр. 44.

Гранични камен Бр. 44.

Од граничног камена бр. 44 граница иде вододелницом на исток до седла, к. 1347. Овде мења правац на север—северо-исток и пење се на један дугачак плато, на коме прелази преко коте 1368 и једне мале стене, к. 1370. (Одатле мења поново правац ка северу-северо-западу и долази до граничног камена бр. 45, к. 1368, који се налази на источној ивици Клепала.

Гранични камен Бр. 45.

Од граничног камена бр. 45 граница иде вододелницом и силази у правцу на север—северо-исток до к. 1317, а одатле у истом правцу до широког седла, к. 1295, преко кога прелази, па се пење у истом правцу до к. 1330. Овде мења правац ка северу, улази у шуму и долази до к. 1342, која се налази на јужној ивици плато-а. Одатле излази на једно дугачко узвишење, преко кога прелази и, савијајући на исток силази кроз шуму до широког седла, где се налази један пропланак, к. 1348. Одавде граница се пење ка северу—северо-истоку до к. 1430, где полако савија ка истоку и пење се нак. 1450, где потпуно мења правац идући на исток и силази у један простран пропланак, који се налази на широком седлу, к. 1432. Овде мења правац на североисток и стрмим нагибом пење се на плато Градиште, к. 1490. Силази у истом правцу кроз шуму на дугачко седло, одакле се пење стрмим нагибом, до пропланка Буката Пољана, к. 1524. Одатле продужује у истом правцу кроз шуму, па онда излази из шуме и долази до граничног камена бр. 46, који је подигнут на плато-у Буката, к. 1560.

Гранични камен Бр. 46.

Од граничног камена бр. 46 (Буката), граница иде вододелницом и има општи правац на северо-исток. Силази прво на једно дугачко седло, кога прелази и идући једним широким ровом кроз шуму, долази до широког седла, прелази га, затим се пење на једно мало узвишење, кога сече, а одавде се спушта на широки плато до малог узвишења, к. 1524. Ту мења правац ка истоку, силази на седло и пење се на каменито узвишење, к. 1557. Овде мења поново правац ка северу—северо-истоку, прелази преко седла и пење се на к. 1545 (Моравски пут). Одавде скреће на северо-исток-исток и пење се на стеновиту к. 1576 и продужује у истом правцу до граничног камена 47, који је подигнут на стеновитој к. 1598.

Гранични камен Бр. 47.

Од граничног камена бр. 47 граница иде вододелницом, прво у правцу на север, а затим савија на северо-исток, прелазећи преко плато-а, па се онда пење на к. 1605. Одатлг се пење стрмим нагибом ка северу и излази на плато, к. 1753, на коме је подигнут гранични камен бр. 48 (Ченгене кале).

Гранични камен Бр. 48.

Од граничног камена бр. 48 граница иде вододелницом и има општи правац на север. У почетку силази ка северо-истоку, пролаећи преко једног седла на коме се налази једно мало језеро, па се онда пење на к. 1740. Одатле иде на север-северо-запад и благо силази до граничног камена бр. 49, који је подигнут на плато-у, на к. 1676 (Могила чаирлија).

Гранични камен Бр. 49.

Од граничног камена бр. 49 граница има општи правац на север и иде вододелницом, пролезећи преко коте 1655 (Чаирлија). Одавде се спушта улазећи у шумарак и долази до седла, па се пење на једно мало узвишење, преко кога прелази и силази на широко седло, а затим прелази једно уздужно узвишење, спушта се на једно друго седло и опет се пење на један ниски врх, одакле поново силази на седло, к. 1621. Од ове коте мења правац ка северозападу и пење се, повијајући се, излази из шуме и долази до к. 1715. Одатле силази на плитко седло, па се онда пење на уздужни плато и прелазећи преко коте 1725, долази, пењући се, лагано, до граничног камена бр. 50, који је подигнут на коти 1742 (Челек).