Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske
ПО
Горњи Говедарник. Одатле продужује благим нагибом до к. 1382, Говедарска пољана, и одатле долази до седла, Крива бука, где излази из шуме. Затим се пење на к. 1357, прелази преко ње и силази на друго седло, па се одатле пење на к. 1375, на којој је подигнут гранични камен бр. 58. Од Криве буке земљиште је под утрином,
Гранични камен Бр. 58.
Од граничног камена бр. 58 граница иде вододелницом и има општи правац на север. Силази стрмим нагибом на седло, прелази га, па се опет стрмим нагибом пење на к. 1362. Ту мења правац ка северо-истоку, прелази мало седло и пење се на к. 1401, где мења правац ка северо-западу. Затим долази до једног гребена, повија се ка северу, прелазећи преко седла, врха и једног другог седла. Најзад се пење на к. 1441, Туторовица (Стојанова Курија), на којој је подигнут гранични камен бр. 59. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином,
Гранични камен Бр. 59.
Од граничног камена бр. 59 граница иде вододелницом и има општи правац ка северу. Силази на мало седло и пење се на плато, к. 1433. Одатле се спушта до к. 1396, мења правац ка северо-западу и долази до к. 1394. Затим силази на мало седло и пење се повијајући се ка северо-истоку на к. 1359. Одатле поново мења правац ка северо-западу и пење се на плато Врапчик, на коме је подигнут гранични камен бр. 60, к. 1399. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.
Гранични камен Бр. 60.
Од граничног камена бр. 60 граница иде вододелницом и има општи правац на север-северо-запад. Силази на мало седло, прелазећи преко к. 1359. Прелази ово седло и пење се, савијајући ка северо-западу, на мало округло брдо, Паничерска планина, к. 1346. Понова окреће ка северу—северо-западу и силази на мало седло, па се онда пење на дугачко узвишење, Момина Салза (Дели Мехмедов бор), на чијем крају се уздиже округло брдо, к. 1355, где је подигнут гранични камен бр. 61. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.
Гранични камен Бр. 61.
Од граничног камена бр. 61 граница иде вододелницом у правцу на запад. Силази на седло и долази до к. 1312. Одатле иде на север, па савијајући на северо-запад долази до к. 1262, на једно узвишење. Ту мења правац ка југо-западу и силази на седло, одакле се пење на стеновити плато, к. 1271. Затим полази на запад, спушта се на широко седло и онда пење на дугуљасто узвишење, к. 1235. Одавде мења правац ка северу, прелази преко узвишења по целој његовој дужини до северне ивице, к. 1236, где је подигнут гранични камен бр. 62. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.
Гранични камен Бр. 62.
Од граничног камена бр. 62 граница иде вододелницом и има општи правац ка северу. Силази прво стрмим, па онда благим нагибом до седла, одакле се пење на мало узвишење и опет се спушта на широко седло. Одавде се пење на мало симетрично брдо, спушта се на једно седло, пење се благим нагибом на к. 1166, где мења правац ка северо-истоку и спушта се на мало седло, па се најзад опет пење до к. 1167 (Чиплаковица). Ту мења опет правац ка северо-западу, силази на седло и пење се благим нагибом до граничног камена бр. 68, који је подигнут на плато-у, на к. 1167, Хасан паша. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином.
Гранични камен Бр. 63.
Од граничног камена бр. 63 граница иде вододелницом и има општи правац на север. Силази прво на широко седло, па се онда пење стрмим нагибом на врло дугачки плато, на коме се налазе мали ћувици, к. 1111 (Китка), 1119 (Дубоки дол), 1116 и 1111 (Студена вода), преко којих прелази. Одатле мења правац ка северо-западу и долази до граничног камена бр. 64, који је подигнут на коти 1125, Папреник. Земљиште између ова два гранична камена је под њивама, џбуњем и утрином.