Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

МИ =

Гранични камен Бр. 64.

Од граничног камена бр. 64 граница иде вододелницом, прво на север, силази на седло и пење се на к. 1126 (Станков рид). Одатле продужује до терасе, к. 1116, а затим се спушта у истом правцу на седло, па се онда пење благим нагибом на к. 1117 (Виричка пољана). Ту мења потпуно правац и иде у правој линији ка западу и силази на широко седло, к. 1086. Одатле се пење преко шибља до једног гребена, где мења правац ка северу и излази на врх, Градска могила. Мењајући опет правац ка западу долази до граничног камена бр. 65, к. 1201. Земљиште између ова два гранична камена је под њивама, утрином и џбуњем.

Гранични камен Бр. 65.

Од граничног камена бр. 65 граница иде вододелницом и има општи правац на север-северо-запад. Силази на широко седло и пење се на к. 1162, Дончев дол. Одатле силази на једно друго седло и пење се на дугачак плато, који се пружа на север—северо-запад, Велков дол, к. 1167. Одавде савија ка северо-западу, силази на седло, па се онда пење на Шилигарник, к. 1155, где је подигнут гранични камен бр. 66. Земљиште између ова два гранична камена је под утрином и џбуњем.

Гранични камен Бр. 66.

Од граничног камена бр. 66 граница иде вододелницом и има општи правац на северо-исток. Силази гребеном Воден дол, к. 1113, и продужује истим гребеном до терасе Црна слива, к. 1088, где мења правац ка северо-западу, силази на мало седло и пење се на терасу Лисевица, к. 1060. Ту мења правац ка северу-северо-истоку, спушта се на терасу Котела, к. 1013, где опет мења правац ка северу—северо-западу, к. 992 (Влаоте). Затим се спушта на седло и пење на другу терасу, к. 1010, и долази до граничног камена бр. 67, к. 1017. Земљиште између ова два гранична камена је под њивама и многобројним џбуњем.

Гранични камен Бр. 67.

Од граничног камена бр. 67 граница иде вододелницом и има општи правац ка северу. Пење се прво благим нагибом до гребена Горно било, к. 1086, па онда продужује да се пење стрмим нагибом у истом правцу до врха Обел, на коме је подигнут гранични камен бр. 68, к. 1309. Земљиште између ова два гранична камена је под њивама до Обела, а на врху под шумом.

Гранични камен Бр. 68.

Од граничног камена бр. 68 граница иде вододелницом, у правој линији, до к. 1234 и има општи правац ка северу. Одатле мења правац ка северо-западу и пење се на к. 1244, па онда силази на терасу, к. 1219. Ту потпуно мења правац ка северу и спушта се до к. 1184, Резачка чесма. Од ове коте продужује пењући се благо до к. 1184 (Арнаутски гроб), па онда силази благим нагибом, у правцу на северо-исток до седла, где сече друм Џумаја—Царево Село и долази до граничног камена бр. 69, који је подигнут на северној ивици пута, к. 1179. Између ова два гранична камена „земљиште је под њивама и пашњацима.

Гранични камен Бр. 69.

Од граничног камена бр. 69 граница иде вододелницом ка северу и пење се на гребен Беџева Буква, к. 1187. Одатле продужује у истом правцу и пење се на плато Грашева Чука, к. 1212, спушта се на седло, затим се пење на мали врх, па онда се спушта на мало седло и опет пење на мало узвишење. Одавде се спушта на широко седло, прелази га и пење се затим на к. 1208, која се налази на јужном крају дугачког плато-а, који се пружа у правцу ка северозападу, прелази преко овог плато-а целом његовом дужином и долази до к. 1212, Бели камен, која се налази на северној ивици плато-а. Одавде полази на запад, пење се на к. 1241 и силази на пространу терасу, на којој је подигнут гранични камен бр. 70, к. 1233 (Борова Могила). Између ова два гранична камена земљиште је под њивама и пашњацима.

Гранични камен Бр. 70.

Од граничног камена бр. 70 граница силази вододелницом у правцу на север-северо-исток, прелази преко широког седла и пење се на дугачко узви-

8