Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

онда пење прво доста стрмим нагибом, повијајући се на југо-запад, па онда благим, до широког плато-а, прелазећи га целом дужином. Мења поново правац ка северо-западу, силази поново на седло, па се пење на један плато, к. 1085, на коме је подигнут гранични камен бр. 79. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 79.

Од граничног камена бр. 79 граница иде вододелницом, прво у правцу на југо-запад. Долази до широког седла на 700 м. од граничног камена бр. 79 и прелазећи га у целој дужини, мења правац његовом средином ка северо-западу—-западу и долази, пењући се, на мало узвишење, на коме је подигнут гранични камен бр. 80. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима. |

Гранични камен Бр. 80.

Од граничног камена бр. 50 граница иде вододелницом у правцу на север-северо-запад. Силази прво благим нагибом до коте 884, где мења правац ка северо-западу и улази у шуму, пре него што дође до једног седла, које прелази у целини. Одатле се пење ка северу-северо-западу, излази из шуме на 500 м. отприлике од граничног камена бр. 81, који је подигнут на једном подужем узвишењу, које се протеже са северо-истока на југо-запад. Између ова два гранична камена земљиште је под шумом и пашњацима.

Гранични камен Бр. 81.

Од гранчног камена бр. 81 граница иде вододелницом у правцу на југозапад-запад и силази на седло; одавде се пење на једно мало узвишење, к. 1085, па поново силази на једно ново седло, и одатле се пење благим нагибом у истом правцу до граничног камена бр. 92, који је подигнут на плато-у Штрби врх, к. 1132. Мзмеђу ова два камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 82.

Од граничног камена бр. 82 граница иде вододелницом у правцу на југозапад-запад, силази на седло, па се пење на једно мало узвишење; долази до једног врха преко кога прелази, и силази на седло, одакле се пење прво стрмим па онда благим нагибом, савијајући на југ до једног узвишења са кога силази на седло, па се пење на мало узвишење продужујући у истом правцу, па затим потпуно мења правац на северо-запад и долази у дугачки теснац, преко кога прелази уздуж и на крају кога опет мења правац ка западу и пењући се долази до малог узвишења, к. 1256, на којој је подигнут гранични камен бр. 83. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 83.

Од граничног камена бр. 83 граница иде вододелницом и има општи правац на северо-запад. Силази стрмим нагибом на седло, па се онда пење, прво благим, па онда врло стрмим нагибом у истом правцу до к. 1585 (Сива Кобила), на којој је подигнут гранични камен бр. 84. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 84.

Од граничног камена бр. 84 граница иде вододелницом и има општи правац на запад. Силази стрмим нагибом на седло, на 750 м. од овог граничног камена, па се онда пење на једно дугачко узвишење на 1250 м. одакле силази на једно седло, удаљено 2000 м., прелази га и савијајући ка југо-западу пење се, стрмим нагибом, на к. 1693 (Чука), на којој је подигнут гранични камен бр. 85. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 85.

Од граничног камена бр. 85 граница иде вододелницом и има општи правац на северо-запад. Силази стрмим нагибом на уско седло, које је удаљено 750 м. од граничног камена бр. 85. Мења правац на запад и пење се на округло узвшење на 1225 м., где мења правац на север-северо-запад, затим силази на мало седло, па се понова пење на округло узвишење (Калиманица), к. 2050. Одатле силази на издужено седло и пење се, благим нагибом, на узвишење, које се пружа у правцу север-југ, на коме је подигнут гранични камен бр. 86 (Куцолиница), к. 1756. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима и њивама.