Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

ој

шење, к. 1198, Јанчево равниште. Одатле иде ка северо-истоку—истоку до терасе, к. 1136, на којој је подигнут гранични камен бр. 71. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама и пашњацима.

Гранични камен Бр. 71.

Од граничног камена бр. 71 граница иде вододелницом у правој линији на север—северо-запад, прелази дугачко седло и пење се на мало голо брдо, к. 1107. Одавде силази на седло, мења благо правац и правећи кривину долази на к. 1113 и савијајући ка северу—северо-западу, поново се пење на једну терасу, к. 1181, а затим продужује право на север до врха Диздерица, к. 1151, на којој је подигнут гранични камен бр. 72. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама и пашњацима.

Гранични камен Бр. 72.

Од граничног камена бр. 72 (Диздерица) граница има општи правац ка западу и иде све вододелницом. Прво силази благим нагибом на седло на 650 м. од граничног камена бр. 72, па се одатле пење опет благим нагибом на Синанову Чуку, к. 1195, на којој је подигнут гранични камен бр. 73. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 73.

Од граничног камена бр. 73 граница има општи правац на запад и иде све вододелницом. Прво силази благим нагибом до подножја косе, где мења мало правац ка југо-западу, прелази преко широког седла, па се онда пење на једно мало округло узвишење. Одавде савија на запад и силази благим нагибом на седло, одакле се пење на мало издужено брдо, где понова мења правац ка југо-западу и силази врло благим нагибом, у истом правцу, до седла. Одатле понова скреће на запад и пење се на Јанкову могилу, на чијој је северној ивици подигнут гранични камен бр. 74, к. 1134. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 74.

Од граничног камена бр. 74 граница иде вододелницом у правцу на северо-запад. Силази прво на једно дугачко седло, преко кога уздуж прелази, па се затим пење стрмим нагибом на Планиницу, к. 1291, на чијој је северној ивици подигнут гранични камен бр. 75. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 75.

Од граничног камена бр. 75 граница иде вододелницом у правцу на северо-запад. Силази стрмим нагибом, улази у шуму, отприлике на 500 м. од граничног камена бр. 75 и силази на једно широко седло, прелазећи га у целој дужини. Одатле се пење право на север на плато Камена могила, где савија на северо-запад и силази на седло, кроз које пролази пут Царево Село — Царварица и долази до граничног камена бр. 76, који је подигнут на јужној ивици овог пута (на 150 м.). Између ова два гранична камена земљиште је под шумом.

Гранични камен Бр. 76.

Од граничног камена бр. 76 граница иде у правој линији на запад, пењући се стрмим нагибом и вододелницом до малог врха Боровица на коме је подигнут гранични камен бр. 77, к. 1040. Између ова два гранична камена земљиште је под пашњацима.

Гранични камен Бр. 77.

Од граничног камена бр. 77 граница иде вододелницом, прво у правцу на југ. Долази до бугарске карауле и иде њеном источном оградом у дужини од 46 м. (тако да караула остаје у Бугарској), а затим сече пут Кадин МостЦарево Село редом на 670, 810, 1040 м. од граничног камена бр. 77. Одавде савија полако на југо-запад, а затим нагло на северо-запад-запад и пење се до граничног камена бр. 78, који је подигнут на к. 974. Између ова два гранична камена земљиште је највећим делом под шумом.

Гранични камен Бр. 78.

Од граничног камена бр. 78 граница има општи правац на запад и иде вододелницом. На 8325 м. од граничног камена бр. 78 долази до седла, па се