Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Italije

_ 25 —

нама, затим по ширем гребену, покривеном кржљавим дрвећем, до испод једног стеновитог торња, који пада вертикално према јарузи, која се налази са западне стране (Италија). Коначно се пење до врха торња, по врло стрмој, стеновитој и оштрој ивици истога.

Источна страна (СХС) је врло стрма, стеновита и покривена кржљавим грмљем и јелама.

Западна страна (Италија) је врло стрма, стеновита и покривена кржљавим грмљем и јелама и сачињава изразиту, уску и стеновиту јаружицу, која се спушта скоро успоредо са граничном линијом.

Споредни стуб бр. 2/СХХХИ. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, врло стрмо се спушта до малог седла, са којег се спуштају према обема странама две врло стрме и стеновите јаружице. Затим се врло стрмо успиње по испреседаном и стеновитом гребену, покривеном кржљавим грмљем. Од стуба гранична линија скреће у правом куту према западу.

Обе стране су врло стрме, стеновите и покривене кржљавим грмљем.

Споредни стуб бр. 2/СХХХШ. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи гребена између долине Планица и потока Проде. Гребен је стеновит, испресецан, покривен кржљавим грмљем и сачињава ред врхчића, који се измењују са седлима.

Обе су стране врло стрме, стеновите и покривене кржљавим грмљем.

Споредни стуб бр. 2/СХХХТУ. — Налази се на изразитом врхчићу, од којег се одваја стеновити гребен, чији је највиши врх Мала Понца (к. 1901).

Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, спушта се по оштром гребену са стеновитим шиљцима.

Источна страна (СХС) је у горњем делу врло стрма и покривена кржљавим грмљем и ретким јелама, а у дољњем делу окомита.

Западна страна (Италија) је скоро вертикална и пада према јарузи, која се налази између гребена, по којем иде граница и стеновитог гребенчића, чији је највиши врх Мала Понца.

Споредни стуб бр. 2/СХХХУ. — Налази се на јужном крају стеновите и оштре терасе, која скоро сасвим затвара прелаз између Велике и Мале Понце.

Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану !:5000, врло стрмо се успиње по испресецаном, стеновитом и врло уском гребену. Са разних седала гребена спуштају се према обема странама уске, стеновите и скоро окомите јаружице.

(Обе су стране стеновите и окомите.

Споредни стуб бр. 2/СХХХУЛ1. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, у почетку по скоро равном гребену обраслом кржљавим грмљем, а затим се врло стрмо успиње по уском и стеновитом гребену са окомитим падинама.

Споредни стуб бр. 2/СХХХУП. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, врло стрмо се успиње по уском, оштром, стеновитом и испресецаном гребену са окомитим падинама.

ГЛАВНИ СТУБ БР. 8.

Положај стуба на терену одређен је споразумно од стране оба шефа топографа.

Његово тачно место сазнаје се из података следећих рубрика.

Одређен је геодетским путем.

Израђен од Талијанске Делегације.

Налази се на врху виса Велика Понца.

Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

У почетку пада по врло стрмом и стеновитом гребену, у југо-источном правцу, до једног карктеристичног седла са врло стрмим падинама и чини један ка југо-западу испупчен лук. Затим се пење благо по уском и стеновитом гребену у јужном правцу.

Западна је страна (Италија) у почетку стеновита и вертикална, затим врло стрма, испресецана и шљунковита.

Источна је страна (СХС) врло стрма и стеновита.