Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Italije
пр
Израђен од Талијанске делегације.
Налази се на широком, скоро.равном и клизавом врху овалног виса Мојстровка, а над већ раније постојећим тригонометриским центром.
Гранична линија од овога стуба до следећег иде у правој линији. Пада врло благо по маркантном и клизавом гребену.
Југо-источна је страна (Италија), у близини граничне линије, благо нагнута и клизава, затим стрма и стеновита.
Северо-западна је страна (СХС), у близини линије, благо нагнута и клизава, затим врло стрма и стеновита.
Споредни стуб бр. 6/!. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
Пада врло стрмо, у општем правом правцу, по стеновитом и клизавом гребену.
На југо-источној се страни (Италија) налази стрма и стеновита јаруга, која пада упоредо са линијом.
Северо-западна је страна (СХС) стрма, стеновита и клизава.
Споредни стуб бр. 61. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линијиви, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
Пада врло стрмо, у правом правцу, до подножја једне високе стене са видљивим, хоризонталним слојевима, затим пада блаже по клизавом гребену до северо-источне ивице широке терасе.
Југо-источна је страна (Италија), у почетку стеновита и вертикална, ствара једну упоредо са линијом спуштајућу се јаругу, затим је стрма и клизава.
Северо-западна је страна (СХС), у почетку врло стрма и стеновита, затим се проширује и ствара стеновито и клизаво удубљење са малим вртачама и јаружицама, које се спуштају ка следећем стубу.
Споредни стуб бр. 6/Ш. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
Пада врло стрмо по стеновитом гребену, ствара оштар завијутак (теме угла ка југу) и пада блаже по стновитом и маркантнијем гребену, стварајући, у последњем делу, ка северо-западу испупчен лук.
Јужна је страна (Италија), у првом делу врло стрма и стеновита, затим стеновита, клизава и благо нагнута; приближавајући се ка дну широке јаруге нагиб постаје све блажи.
Северна је страна (СХС) стеновита и вертикална; од ње се спушта у првом делу, а упоредо са линијом јаруга.
Споредни стуб бр. 6/У. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
Пада врло стрмо по вијугастом и стеновитом гребену до седла, затим се пење по вијугастом гребену, а преко једног стеновитог и оштрог узвишења до стеновитог врхчића.
Јужна је страна (Италија) благо нагнута, стеновита и клизава, те ка дну широке јаруге постаје све блажа. Северна је страна (СХС) стеновита и вертикална.
Споредни стуб бр. бјУ. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
Пада у врло кратком делу преко стеновитих отсека, затим иде скоро равно по уском, испресецаном и стеновитом гребену, коначно се благо успиње.
Јужна је страна (Италија) стрма, стеновита и клизава.
На северној се страни (СХС) налаиз дугачка, стеновита и клизава јаруга, која се спушта благо у линији противном правцу. Десна страна јаруге је у правцу севера стеновита и вертикална.
Споредни стуб бр. бЈУ1. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
Пење се благо у правом правцу по стеновитом и травом обраслом гребену, од којега се ка западу спушта (СХС) карактеристична јаруга.
Источна је страна (Италија) обрасла травом и постепено стрмија, затим стеновита и клизава.
На западној се страни (СХС) налази дугачка, клизава и благо нагнута јаруга.
Споредни стуб бр. бЈУП. — Гранична линија од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.
У почетку се врло благо пење, затим пада под истим нагибом по маркантном и стеновитом гребену, који је обрастао травом.