Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

10

"тање ће протопласме на извесном ступњу да застане; ако сад један такав препарат под микроскопом полако загревамо, приметићемо, да се протопласма., пошто је до неког извесног степена загрејана, почиње опет да креће. Што се вишо препарат загрева, и кретање протопласме бива све брже, док не достигне своју највишу тачку, иза које кретање протопласме бива све спорије, док најзад опет не застане. У длачицама од бундеве почиње протопласма да се креће на 10—11,0., а највиша граница лежи на 470" |

Из овога излази важан, а прост закон: сваки рад биљних органа почиње тек пошто се температура повисила до неког извесног степена над тачком мржњења сокова.

Кад се температура, почињући од ове крајње границе. пење, онда наступа убрзавање и већа енергија животног рада, али само до извесног ступња, на коме вршак достигне. Што се сад температура од овог ступња буде више пењала, то ће се све више смањивати и брзина и енергија животног рада, док најзад са свим не застане, а то ће бити, кад се температура попне до неке извесне висине, која не прелази преко 50'С.

Брзина и енергија животног рада најбоље се огледа у растењу. Што 15 она већа, и растење ће бити брже, и обратно. |

За неке домаће биљке нађене су опитима оне три границе, које смо у сад постављеном закону поменули, т. ј. зна се, на коме степену тек почињу, кад најбрже, а кад опет због високе температуре најспорије расте. За предмет испитивања узето је клијање семена, једно што се лакше може да регулише влага и температура земљи“ шта него ваздуха. а друго што корен правилније расти од других изданака, па се може тачније и да мери.

"ТВ. Ј. басћа: КБећтђисћ а, Воваик. ТУ. Алш. стр. 100.