Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 223

решио да одгоди иоход ,на Будим и да свом снагом удари на Београд. О самом Београду, писац на том месту вели: ,Д>еоград јесте и врло простраиа и врло висока тврђава, силно утврђена, са ванредно развијеним зидовима и рововима, окружена Савом и Дунавом. Као тарди и тешко приступачни град, Београд је био постао неко уточиште јунака и све најхрабријих невер.ничких хуља. Где год би у српској и угарској земљи наишли на неког нарочито неустрашимог борца, на каквог особитог нечистог крволока, упутили би га у Београд. Пошто су се побри-

за владе овог еадишаха, заузет свега .за дан И (ПО. У истом циљу се затим набрају неуопели походи ранијих султана на Београд. Тако се вели гза султана Бајазита, да је неколико пута прелазио на „острво Срем" и тамо заузео многе градове, али да у опште није ни помишљао на заузимање Београда, с обзиром на његова јака утврђења. Такође ни султан /Мурат, вели се даље, кад је 1437. год. заузео шест важних тврђава, није се могао решити да нападне на Београд.

Београд из 1821. год,: турски амам...

нули, да што више појачају средства, којима је располагала ова тврђава, они су, у својој души 1криво1вер|Ника сматрали одбрану овог града као један од најкрупнијих задатака своје вере. „А збиља, незгоде за правоверне, а повољне О1К0ЛНОСТИ за невернике биле су у погледу Београда веће но што се то у опште може исказати и описати. А осим тога, кад год је раније какав одред ратника хтео да крене иут Београда, ииткови који живе у земљи, кроз коју је војока имала да прође, редовно су о томе обавештавали невернике у тврђави, који би се благовремено спремали да одбију напад. А кад год би опет противници извршили какав препад у неки од суседних муслиманских крајева, нападачи би Успели да се склоне у Београд пре но што би правоверни ратници стигли да их казне.,.' Као што се види, овај хроничар, по свој тфилици какав лични историчар султана Суле јмана, тежи овим да оправда, зашто је Беог Рад заузет тек после дуге, страшне и крваве °псаде, док је Шабац, прва тарђава оовојена

ПОДИЗАЊЕ МОСТА ПРЕКО САВЕ КОД ШАПЦА. Поучен тим примером, султан Сулејман је наредио, да се код Шапца сагради мост преко Саве, да би султан прешао у Срем и са леве обале сам управљао опсадом. Велики везир Пири-паша пак требао је да управља нанадом на десној (београдској) обали, па је одмах после пада Шапца добио наредбу да наступа ка Београду. Исто су тако у опсади имале да учествују трупе из давно већ турског Смедерева. Још један разлог претходном преношењу операција у Срем био је, што су становници тога „острва", како писац вели „познати са своје отпорности и тврдоглавости", „имали 1Много богатих градова и села", које је ваљало опљачкати. Грађење моста код Шапца отпочело је 4. шабана (9. јула). Сва војска на расположењу упућена је на обарање стабала, у чијем су извлачењу на обалу учествовали и .бегови и аге, па и највећа госпоштина из султанове овите.