Opštinske novine

Страна 222

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

манданту >Омедерева, да још сад колико год може омета. онабдевање Београда. Продужинши пут, 1султаи у логар.у код 1сала Трупала, на ушћу [Нишаве у .Мораву, сазива диван, где се још једном решава о заузећу Шапца и дају последње инструкције Ахмед паши. Уједно се ту доноси одлука, да се бродовима доауку ДунавојМ тешки топови у Омедерево, да би се оданде извели пред Београд. Тридесетог јуна султан логорује у Крушевцу (који еу Турци звали „Алађа Хисар"), а оданде настављају пут пре-ко Чачка. Нај.зад, 2. шабана (7. јуна), султан стиже у Дебрц на Сави, негдашњу престоницу краља Драгутина.

ђаве, оставши са свега стотинак војника и још нешто издајника, решио је да настави отпор, не хотећи попустити у овојим незнабожачким прохтевима. „Сутрадан, ратници замахнуше мишицом крајње храбрости и пожртвовања. Приелони>ше уз градске зидине лествице, које су биле у току ноћи иарађене и -стадоше се пети уз њих без трага страха или зебње. Јањичари пак, пуцајући из пушака и гађајући -стрелама, нису дали неверницима ни да привире преко зида. А кадгод би неки од ратника дочекао срећу мученичке омрти за веру, десет би ее других отимало да заузме његово место у ју-

1 с_у'Ј ^(т" -^1»

\ 1 ј Ј (Љ ^ ој.1; С ' г • ЈПасус из оригиналног дела: „Историја војне султана Сулејмана I. против Београда".

Ахмед паша је у главном извршио наређење, да до доласка еултановог еврши са Шапцем. Град је пао, некако баш у исти мах, кад је султан стигао у Дебрц. Шабац је била прва тврђава оовојена за владе Сулејмана Ве.личанственог. Даћемо неколико одломака из описа о заузећу Шапца: „...јРумелијоки беглербег Ахмед паша, чим је са осталим беговима и ратницима стигао под Шабац, отворио је, еходно султановој наредби, борбу са неверницима, који еу, пошто је тако било еуђено, почели из све снаге да туку топовима и да гађа.ју камењем падишахове борце. Пошто је у околини града било доста дрвећа и џбуња, то су ови почели да граде лествице од ио 100 степени и да копају ровове. Иначе еу ваљани Румелијци одмах .првог дана водили борбу пред Шапцем од ране зоре до мрака. „Кад неверници запазише колики је напор и колика је невероватна смелост ових ратника, а пошто су уз то јш и сазнали, да еу они били тек претходница победоноене султанове војеке, која ће и сама кро.з најкраће време да се појави, па ће после да им пресече пут бегства ^и избављења, пошто су разни ускоци и други издајници, који еу се последњих дана били склонили у Шабац, били јавили овим нитковима, колика је страшна сила слугу Господара Правоверних и колико су вешти оевајању градова, невероватан је страх овладао срцима неверника. Велико мноштво бранилаца, одрекавши послушност запозеднику .града, отворило је тајну капију, поседало у бродове спремљене на Сави и њима је из града утекло на острво Срем (у целом овом делу Срем се доеледно назива „острвом", ваљда збо-г његовог положаја између еамих великих река. Пр.). Међутим, заповедник твр-

ришном одреду. Најзад је известан број ратни1ка тако иродро у >саму тврђаву. Повадише бритке сабље и побише многе невернике, који су већ били посустали у борби. Остали, са заповедникам на челу, заробљени су, оковани и одведени пред румелијеког беглербега Ахмед пашу, који је наредио да се сви, изузев еамог заповедника, оштрицом мача отправе у пакао. Њихове отсечене главе пак и окованог заповедника, послао је у логор султанов..." У понедељак, 3. шабана (8. јула), султан Сулејман, „појахавши коња" (ту напомену писац никад не заборавља, кад год прича да је падишах где изишао на бојиште, на смотру војске или сл.), свечано улази у освојени Шабац. Победник, Ахмед паша, окружен угледнијим беговима, изилази у сусрет Гоеподару Правоверних, који их је 'наградио — како вели нисац —• „великом срећом, што им је допуетио да пољубе царске узенгије и блаженством да чују похвалу и одобравање из уста султанових". НА БЕОГРАД!... Пиеац затим вели, да је испрва била намера султанова, да одмах по заузећу Шапца пређе преко Саве и пође право на Будим, „престоницу мађарских неверника", те да „у првом реду изврши постављени задатак победоноеног рата еа краљем овог народа". Међутим, на путу од Ниша до Шапца добио је довољно података, који су з^казивали на то, да би поход на Будим могао да се претвори у катастрофу, ако би му за леђима остао незаузети Београд. Био је већ утврдио, да се Београд неће моћи заузети тек онако успут и узгред, као што је заузет Шабац. С тога је