Opštinske novine

Страна 304

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

зшачи раекрсницу двеју улица која чини четири одељка. То турско' насеље у Београду за време турске владавине, било је главна варош, чист турски крај. За време рата м!ногн су се Турци иселили или су се одселили у турску државу поеле закључења „пожаревачмог мира". Крај немачке вароши на Дунаву је доширао близу поменутог пристаништа и близу куле ,,Небојше". Немачка варош је била испрскрштана правим и лепим улицама, сга великим и лепим кућам>а. Немцима је управна (вмаст чинила еве олакшице, како би ее што пре оснажили њени житељи и запоеиодариии Беопрадом. Ова је варош имала шоје главпе улице ка Дунаву. Ова је варош имала да буде средиште трговине и саобраћаја, ередиште цивилЈних иласти и центар ваеколиког културног живста у Београду онога доба, Ова немачка варош је имала евој м-агистрат са кметом — Виг§егте1б1;ег — на челу. Немачка општинска управа је имала прихода од такоа за дојбијање грађанскбг права у тој општини; од пијачне таксе; од кантарине; од општииске 1т|рошари!не; од такса на гостионице, на радње и радионице и т. д. Али ови еу јо|ј приходи били мали те није једну једину грађаноку болницу (од 12 поетеља) могла да издржав1а већ је апеловала иа мило-срђе добрих људи да 1се оенује фо1нд за њено издржавање. Болница је имала -само једног лекара. Помиње се, да је услед недовољиих општинеких нрихода 1 било 1 само 4 онштивска ноћна стражара. А због овак1!нх новчаних прилика није ова оиштинока управа ништа предузимала од јавних радова ради побољшања хигијенских градских прилика јер -се зна да ни поеле дееет година аустријске владавине варош сва још није била иалдрмисана. Немци >су желели да држе ову трговину у Србији у евојим рукама те еу и етворили трговачко друштво „Оријенталиа ком-панија" са седиштем у Београду. Председник Београдске Адми1нистр!ације, принц Алексавдар Виртембершки, је предлагао дворском Камералном Већу у Бечу, да ее Срби нагнају, да уђу у ову комнанију или ако то не хтедну, да се приморају да једино од ње купују своје производе. У овоме акту, упућепом ломенутом Већу у Бечу, принц ваводи као разлоге за ово приморавање: „што су (Срби врло штедљив народ и мало потреба има те је у могућности да да-је своју робу јевтиније него други". Чим је .аустријска воу'ска посела Србију цар Карло VI је наредио те су дошла три калуђера језуитекога реда. Њима је по буџету за Београдску Админи1страцију одређена плата по 1000 фор. на годину. Главни циљ им је био да раде на унији српске православне цркве са католичком црквом. Како се доцније бро'ј насељеника Немаца у Београду повећа-

вао то се досељавају и многи други калуђерски редови: бенедиктинци, францисканци, минористи и др. Задатак им је био, да шире 1веру каполичку међу православнима у Србији и све управне власти су их помагале у томе раду. Католици у Србији су добили (1726. год.) и (сиога владику (бискупа). Њему је Смедерево било одређено за седиште али је он остао у Београду. Под њим су били католици у Шапцу, Јагодини, Параћину, РуДнику и Смедереву. Католици су имали у Београду неколико храмова, створених од обичних, напуштених, !турских кућа. А кад су затражили од управе АдминистрациЈе да подигну нову катедралу, власт им је уступила једну турску добр!0' очувану џамију те >оу је преобратили у цркву катедралу. Отварали су и основне школе, које су такође имале да помопну ширење католичке вере. Учитељи о!вих школа имали су да полажу испит из правила католичке вере пред језуитима и ако га положе могли су добити учитељска места. Тада су језуити отворили у Београду католичку в!ишу школу — неку врсту гимназије (1726. год.). Српска варош се пружала од „Варош капије", падином, ка данашњој жељезничкој станици у правцу Топчидерског друма. Срби, које је аустријска власт трпела а ве и помагала, били су вреднији и довитљивији од Немаца и може >се рећи, да је трговина у Београду била- у главвоме у п.нховнм рукама 1 . По угледу на Немце, који су, поменули см>о већ, били створили своју „Оријенталну компанију" Орби су спворили свој „трговачки еснаф" и о њему написали правила. Скупштива еснафа је тада одредила дваЈнаест виђеник београдских трговаца који су отишли у Беч и поднели цару ова 1 правила ва потврђење. По препо:руци принца Александра Виртембершког, цар Карло VI : је Србима одо-брио „нео'пходно потребне гаранције за могућност трповине" али им све (одредбе о!ве еснафске уредб® није потврдио, бојећи се да не би сасвим пре-отели маха у трговИни над Немцима. Та одобрена еснафска уредба је обухватала: увоз индустријских продуката и мавифактурне р!0!бе како истока тако' и запада из Турске, Аустрије и Немвчке. У њиховој (српекој) вароши једино су они имали права трговати о1в1ом робом; свима другима било 1 је забрањено 1 . Још су Срби —Београђани имали права пр!Одават1И1 ову ро»бу по 1селима» и 1 годишњим панађурима. Ко није припадао овом еопафу а трговао би том робом, имао је се сматрати .за кријумчара !и> роба му је одузимана и продав-а!н1а ва јавној лицитацији. Од овако продате робе један део вовца је припадао правјославној цркви св. Арханђела Михаила, у Београду; други део еснафској каси >а трећи део управи Београдске Администрације.