Opštinske novine

Страна 258

=ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ћан за образовање велимих сала, градских подрума, барова, кинематографа и томе сличио. Али оудећи гао програму, откуп земљишта и величина грађевписког програма уређења терасе ивиокују 'Оистем.атскО'Г рада _ и опровођења у току неколико пуних година и то само на техничкој разради питања, не рачунајући ту и факат да на расходе аа откуп земљишта и шрађење терасе потребне оу многе десетине милиона дииара. Озде треба још напоменути да се у еадашњем прелазном стању шојавио један нов моменат о иоме се мора водити рачуна. У 1926. години |у Паризу били су велики радови на просецању последњег дела булевара Осма.на (Раусмана)-. За време просецања овог булевара били су стицајем самих постојећих околности 'Отворени у унутрашњости булевара мноли блокови и калкани, ограде и т. д. који су овим својим отварањем добили небично ружну слику неуређаности и срећа је, да је ово било одмах маокирано новим трађевинама, које -су обележиле границе новог булевара. Исто тако и код нас, приликом рушења зграда на земљишту које је Општива откупила отворене .су задње правице имања које I излазе таа ул. Краљице Наталије. Док је отвор био мали њега је маскирала дрвана арка (сада је порушена). Али сада, када еу све грађе: вине са стране Теразије иорушене, ова слика | неуређаности заузима цео предњи део поглеI да са Теразија. Разуме се, док будућа монумантална тераеа ! још не буде еаграђана, потребво би било да се лредузме мера да се маскира отворана и | неоспорно јако ружна унутрашњост блока, и осим тога 'Некако уреди и празни простор, који се налази у самом зазидавом центру вароши. Ово маскирање такође не би омело затворити поглед на савску долину, који је био и главни повод и задатак самог устројства ове терасе; тиме је иокључан најпростији и најјефтинији начин маакирања — постављање високог плота од палате „Луксор" до куће бр. 5. у Призревској ул. ^са ракламама, каио је то било неколико година пре. Због / тога било је нађено да је најбољи начин маскирања прогвизорно уређење овог празног прО'Стора у виду јаввог парка са (архитектонском обрадом уласка у овај парк и постављањем скромних архитектонских украса у самоме парку.

Потребво је поменути, да је у рааради ове идеје провизорног уређења терасе главви моменат тај да горњи део прааног шростора мора имати по могућности што веће размере, јер само одавде могућво је видети ону слику, која ће ее пружити поематрачу са будуће монументалне терасе, која ће својим горњим делом улазити у дубину блока у виду трга, (чиме ће слика перспективе бити анатно проширена). Остали део у хармонији са првим горњим делом био би обрађан у облику ове терасе, на два метра ниже сваки од другог, са проетраним шеталиштем и архитектурним украсима. Што >се тиче горњег дела, треба рећи, да оно игра улогу као вестибил, који води у парк и везује њега са тргом Теразија; зато датом му формом нолукруга, оивиченог са стране парка коловадом, добија се са једне стране ефекат архитектоноког завршетка трга између зпрада „Москва" и „Балкан", а са друге етране пролазнику Теразијама 1неће се затварати поглед на савску долину провидном колонадом. Осим тога иоематрач има узвишење око колонаде, које ће њега уздићи изнад калкањана и кровова кућа на предњем плану перспективе и даће могућност видика са што -ширим хоризонтом. Друга, ередња тераса је централви део иарка; она има потпуно други карактер: њен нив1о је ■нижи од горње терасе са два метара, и одав- ; де нема оогледа на еавеку долину са околином, јер њега кровови и калкани кућа затварају; зато о-на мора служити за одмор пролазника што је за цантар вароши врло корисно и умеово, а богати украс вазама, фонтевом, цвећем и т. д. лепо ће поихички и естетски деловати пролааниковом одмору. Трећа тераса, која је још ^нижа за.два метара од друге терасе, има исти карактер, као и друга с том разликом што суседство калкана кућа изазива потребу обраде доње њене стране. Зидови перголе и високи жбунови ће ааклонити доњу страну тако, да шетач неће ш приметити 1суседство калкана. Пергола и мали базен ће дати неку интимвоет и мирноћу овом куту терасе, што ће још више допринети карактеру изолације овог дела од живог промета на Теразијама. Не улазећи у поједивости карактера паркирања о чему би имало да каже евоју реч општинско оделење за паркове треба овде само поменути да украси цвећем и др. мора-