Opštinske novine

Страна 328

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

* Беопрад је, како >сам торе ломеиуо, вако«ом 10 проширењу атара од 12. X. 1929. добио извеане заканоке шодлоге којима се регулишу основна иитања о екшроприацији приватних добара за комуналне оврхе. Тај закон је у ствари )само један онажан темељ на коме треба даље градити, иа је у закону чак изрично и 1опоме1нуто да ће се оетали детаљи регулисати уредбама које имају да обухвате и детаљно обраде ова она питања која су у закону сам'0 у главним потезима обележена. Једно од тих ;важних питања која [ се што пре морају регулисати или једном посебном уредбом или еамом уредбом о изершењу Генералног плана, — то је иитање екопроприације и апроприације за комуналне оврхе, а на бази Генералног плана. ■Начин на иоји се до'сада рршила екопронриација приватних добара за)онивао се у главноме на слободноме уверењу и елободноме расуђивању о томе: како и у коме ^смислу утиче експроприациј а одн. апроприација на остатак земљишта, у молико еопетвеник тиме губи одн. до^бија, и у »олико ће он у ближој или даљој будућности имати изгледа на новећање вредноети баш услед извршене експроприације, која ее већином врши ради проширења старих или гароеецања нових улица итд. Нови 1закон 10 атару (Општине Београдеке питање екепроприације за комуналне еврхе раздваја у две групе. Тако, у гарву групу „неопходно потребних" екопраприација епадају она заузимања приватних имања која еу иотребна за 'канализацију, водовод и оеветлење. У тим (Случајима енопроприациј а 1се врши по кратком иоступку. Разлог што је код ових радова заведен кратки поступак био је тај, да технични, еезонски и неодложни радови не би морали бити обустављани, у елучају када ее наиђе на приватна иамања, неопходна за извршење тих радова. Екепроприације из друге групе (чл. 9.) одноее се на „нотребе регулације и гробља", где се неће примењивати кратки поступак, и где „незадовољна страна има .право жалбе на одлуке изабраног еуда Првостепеном Суду за град Београд", који доноси у поеледњој инставцији коначну одлуку „по оцени свих околности гао евом елободном убеђењу". Не улазећи у оцену ове гаоделе на две групе и начина на који су груписане, ја ћу

ее задржати прво код екопрогариација у вези ■са регулацијом. Експроприсања приватних имања за гаотребе каналивације, водовода и оеветљења представљају гао самој природи ствари цроетији и одређенији проблем него што је случај са експроприацијом за регулацију. Извођење гарве групе радова у главноме ће се вршити преко огаштинских земљишта, а у нолико ће се вршити преко приватних, то ће бити у најчешћем случају везано и за регулисање улица, као што је био елучај са епровођењем главног нолектора кроз Булбулдереки булевар, где је требало извршити евспроприацију нриватних имања да би се канализациони колектор могао извеети. Међутим, том шриликом извршено је и проеецање одн. проширење Булбулдерског булевара на томе делу. Питање екепроприације за регулацију решавано по гаринципу елободног убеђења како од стране проценилаца тако и од етране највише инетанције (чл. 9.), без гарецизних одредаба које ће бити заоноване на енономекофинансиским и урбанако-техничким привцима, — излагаће се опаеноети да буде, иако привидво добро, де факто погрешно решавано. Пројектована регулација чеето може да буде повод тјзв . „(опекулацији еа земљиштем", па 1када до извршења експроприације дође, може се наићи на вештачки етворене, неоразмерно високе цене, које >су екочиле искључиво е обзиром на будуће гаројектовано уређење тога краја. Комиеија која буде процењивала има ли меета наннади, и дао има у колино, за експроприеано земљиште, у првом реду морала би да води рачуна о томе канве промене и у коме обиму наетају код приватног имања тиме што ће се !извршити екепроприација. Вратимо ее баш на случај еа екепрогариацијом за нолектор у Булбулдерском булевару. Доенора су ева земљишта од Кнез Милетине до Гробљаноке ул. па и даље, у котлини самог потока, била иеноришћавана, еа малим изузетком, као „баштоване" од којих је и до сада остало нешто трага. Рентабилност тамвог земљишта, које је могло бити чак и врло рационално иекоришћавано, ипак не може издржати упоређење еа рентабилитетом једног грађевиноког плаца на булевару ширине 35 метара.