Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 361

март 'Сав у оветлу и сунцу. Обилазим 'поново Текије, ал' сад «е у мирно, лано после подне, већ у јутро, кад у Вишњићевој улици све кипи 10Д живота. Већ од Јованове пијаце нанизали се продавачи један до другог. Ако се заустаеите само на час, слете вас са свих страна. Један вам нуди бисер, злато, другн везене туроке папучице, теглице за цвеће, посуђе, старе књиге, п^оношена одела — све богатство ове шарене, живе групе. Идете и осмејкујете се, сећате ое Дооитија и Вука, ко^ји су овуда «екад обилазили говорећи о Великој Школи, која је ту одмах у Јевремовој улици, што сече Вишњићеву улицу у којој ое налазе Текије, а која је сигурно добила овој назив по нашем старом на1родно1м барду Филипу Вишњићу. Ту су се поређале продавачице перја, цео низ интереоантних типова наших буњевки из суботичке околине. Пред њима велики џакови из којих вире беле пернате пахуљице,

а оне сложених руку, неомејане никад не престају говорити на свом жаргону у који се меша толико поанатих руоких речи. Насупрот продавачицама перја, берза рада под отвореним небом, беспослене служавке, а горе тик уз Текије с леве стране неки полу-немац, полу одомаћени елеменат, телали колико га грло носи о неупоредивој вредно(Сти и јач^ини ■својих дијаманата за резање стакла с којим дои.ста врши невероватне покусе. С десне је стране продаваоница плетарских ствари. И ту има свега: кошарица малих и вели!мих, играчака, справа свих могућих врста Вика, галама, живот притисли мали храм са ових страна, но он Ипак стоји читав и даје целој слици нарочиту леиоту. Уз мале кућерке огромне палате, а доље у даљини, као у некој магли, мирно тече Дунав засккругљујући ову слику града, у ком се укрстио исток « запад, града који је тако свој и тако леп.