Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 363

једну кућу те }е ооправљена и удешегаа за давање балоеа. За ереме тих балова, била је забрањена музима у целој вароши. Власти су ишле од куће до куће виђенијих Срба и каређивали им да иду на бал. Ко ие би посетио бал, био је забележен, омрзнут :и гоњан. За бал се улазиина плаћала 17 крајаара од осо ,бе — а то је била велика еума за доба у онако тешким економсиим ориликама. Има забележено, да грађани и поред свега весеља у сали за иопраше, били непрестаио у страху да се коме од (власти не замвре, јер ее за најмавду кривицу аисило, омивало у гвожђа или ударало 1ПО ето штатиова у »ме казне. Тим се путем и таквим ередствима иаш народ иримордаао да покаже евоју лојалиост према омупаторској, туђинокој властн. Због овакве унраве и великих пореза мно>ги <ау Срби, житељи беогредске -вароши бежали из Београда у друге вароши напуштајући своје радње и имања. Овакве случајеве Администрацији Г)еоградскч1Ј доставља окупљач оорезе у Беогреду (Немац Гертнер) и пита: шта да ради са И1мањем тих избеглица? Управа Админиетрације му је одговорила, да таква им>ања изложи продаји за дужну порезу. Тако су многа имања цродавана у бесцење у Беаграду. Много је нашега народа и из осталик градоиа и села, због горе наведених орилика, избегло ју наше крајеве нод турском управом. Наш народ није омео јанно да исказује своје 1незадовољство због овакве, иесноше, немачке управе али је гласно изговарао пон слоиицу, створану у то доба, „преврии Боже" — молећи се Богу да што пре престане иад њим таква хришћаиска управа иа да дође нека друга упрааа. За време ове аустријске управе у Србији, Београд постаје цантар за (проовету нашега народа са обе стране Оаве и Дунава. А тај користан рад по наш народ доиеле су саме прилике, неочекиване за цара КЈарла VI и целе његове управе у Бооградској Администрацији. Како је цару наш народ био потребан за будуће ратооање то и није могао да не погврди решење карловачког црквеиог сабора о избору новог митрополита. Кад Аустрија заузе Београд, са Србијом, затекла је у Београду митрополита па га је ту и даље оставила. Шта више цар прошири његову вдаст (новембра 1720. год.) над пра. вославнима у Тамишмом Баиату, јер је, поменули смо, та цела област била под лЦчном, цароком управом. Митрополит Мојшје поетави у Банату две владике, једног у Вршцу а друго-г у Темипвдару. Тадашши карловачки митрополит Вићентије био је оболео. Тога ради био је се еастао црквани сабор у Петроварадииу (1722.) и изабрао је за админи-стратора карловачке митрополије бе-оградског митрополита Мој-

сија. А када карловачки митрополит умре (1726. г.) црквени оабор у Карловцима изабра за карловачког митрополита дотадашњег њеиог аДмииистратора, београдског митрополита Мојшја. Тако је извршено епајање (уједињење) ових двеју сриаких митрополија. Цару је био потребан наш народ за будуће ратоиање те иареди својој влади и она одобри овај евршени факт о уједињењу ових двеју наших митрополија. Од овопа спајања београдске М !итроп 'ОЛије са карлоначком била је велика добит не само за ширење иаше националне идеје ио и у томе, што су сада привилешје за Србе у карловајчкој митрополпјп имале да 1важе и за Београдску Администрацију, где еу дотле аустријске власти имале одрешене руке прама цр.авославнима, прготиву којих су 1ВОДИЛИ велику пропаганду. Ну, Београдска Админиспрација је рвдила да укине за Србе те повластице. И поред топа што су митрополити вешто бранили све повластице своје цркве ипак су аустријске власти ( ускратиле многе иоваастице и митрополиту и правос л аеном свештанству. Тако се у ово доба у црквеној и грађанској управи под ^ајустријсиом влашћу нађе уједињен део нашега иарода оа обе стране Саве и Дунава. Митронолит Мојеије, родољуб и свастан 1ав1оје дужности, настаде да се подин жу школе, да се наш народ просветом брани од иамале туђинаца и да у образованости стише друге напредвије народе. |Он је одржавао !везе са Руаијом, великом надом и заштитницом за све Славене, и од цара је молбом затражио да му пошље даа добра учи 1 теља: једног за латински 1 језик а једног за 1словански језик. Тада је митрополит Мојсије отворио неколико школа у Београду за наш иарод помоћу учитеља из Иусиј-е: нижу и вишу рускословенску школу, грчку школу и школу за црквеио појање. За католике је, царским указом, отворена (1726. г.) латинска школа, која се звала В-елика Школа или Академија. У оао1ј су школи наставници били језуити. Беопрадаки митрополит Мојсије је имао плату и то: од Србије 6000 фор. годишње; од СлавОније 3000 фор., а од Баната, по старом начину плаћања, два дуката од обор-кнеза (од кнежевине) а један дукат од кнеза (од општине). Доцније, као изабратом карлова'чком митрополипу, аустријска влада му је уступила црквано-митрополитско имање Даљ. Неко време на овоме 1им>ању није плаћано порезе али су му по том наредили порезу на то замљиште („^гипсћакбе"). Ову порезу су му напдаћивали из митрополитског прихода од Славоније. За време београдског митроиолита Мој■сија Срби еу у Београду подигли своју митрополитску цркву посвећшу Св. Арханђелу