Opštinske novine

Комуналне занимљивости

ГРАДОВИ У БРОЈКАМА Већ еу се у најстаријим вековима по градовима скупљале велике масе света. — Атена је у 4. веку пре Христа имала 160.000 становника 1 , Александрија 500.000, Рим 900.000. Средњи је век окарактерисан расплињањем становништва. Број је градског становништва у авом периоду незнатан. У XIV. је веку н. п. у Лондону било само 35.000 становника, Бристолу 9.200, Оксфорду 3.800. Данас пак има преко 16 градова чији број становништва прекорачује 1,000.000 људи — 5 у Америци, 5 у Европи, 5 у Азији — и 53 града чији се број становника креће између 500.000 до 1 милион. До почетка XIX. века> највећи су се градови налазили у Азији. Велики европски и амерички градови појава су задњих 50—70 година. Ова је појава везана с пресељавањем становништва, с изменом бројвог односа градског и сеоског ставовништва. Према попису становништва из 1919. г. у Немачкој је н. п. живело у: становника Берлину — 1 — 3,в04.000 другим градовима чији број становника надмашује 100.000 —- — — 10,264.000 градовима чији се брај становника креће између 10—1ТО хиљада 12.351.000 градовима с бројем становн. од 2—10.000 11,269.000 серским окрузима —■ —• 212,180.000 На тај начин од целокупно-г становништва живи у Немачкој в2,9% у градовима, 37,1% у сеоским окрузима. Карактеристика је расподеле (градског становништва у Немачкој — развој великих градских центара. — У Француској осим Париза постоје само три града чији број становника надмашује 260.000; у Енлеској овакових градова сем Лондона има 11; у Немачкој осим Берлина — 19. Од других европских земаља релација градског и ееоског становништва стоји н. п. у Француској тако, да од целокупног становништва на градско отпада 46,7%; у Аустрији је, према попису становника од 1920. г. 60,2% живело у градовима, 39,8% по селима; у Русији — према попису становника од 1920 г. отпадало је на градско станавништво 16,5%, на сеоско 84,6%. — Интересантно је приметити, да се код дељења места на: град и село у Русији не узима европски метод по ком у град апада свако место чији број становника прелази извесни максимум, већ се ова деоба врши према администрацији.

ЧИКАШКИ ГРАЂАНИ СПАСАВАЈУ СВОЈУ ОПШТИНУ КОНАЧНОГ БАНКРОТА У дневној је штампи било у више махова и обилно говора о очајном финансијском положају општине града Чикага, једног међу највећим градовима на свету (1920 од. 2,701.000 ставовника, сад близу 3,500.000). Сад се под вођством великог банкара, ин. дустријалца и т. д. Силаса Страуна образовао „Одбор Грађана за Помоћ", који је себи ставио у задатак, да под извесним условима санира финансијски положај града, бар у толико да његових преко 40.000 чиновника и службеника не би остали без плата и средстава за живот. Градска управа је без речи примила све услове „ултиматума" одбора грађана, којим се тражи, да све општинске влаети раде по упутствима тога одбора, односно да траже његову сагласност за све важније одлуке. По пријему тих услова, одбор грађана ставио је на расположење градекој управи: првих 80,000.'000 долара за најхитније издатке. ИСТОРИЈАТ РЕЧИ „КОМУНА" Комуна данас у главном означује територију, којом управља еамостално начелник, претседник скупа с одбором, односно скуп грађана престављених у општини. У средњем веку називали су се „комуном" они градови, који еу од овојих суверена из. војевали декрете на основу којих су се користили извесном аутономијом. „Париска комуна" означује револуционарну власт, која је била установљена 10. августа 1792., као и другу револуцијонарну власт, која је установљена у Паризу 1871. након пруоке опсаде. ОТВАРАЊЕ ВЕЛИКЕ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕУ ОСТРАУ У Острау је град у просторијама Градске Штедиокице оснс*вао јавну ческо-немачку библиотеку и чктаоницу, која иза прашке градСке библиотеке До= лази на прво меето. Отварање ове веЛике Градске библиотеке извршено је на најсвечанији начиН у присуству преставника ових друштвених СЛојева. МОНОГРАФИЈА ГРАДА СУШАКА Под наеловом „Повијест Града Сушака" изашла је монографија овог нашег лепог града на приморју. Текст допуњује слике из етаријег и новијег живота града. Дело је написао Д-р Андрија Рачки, намењујући ч^исту добит ђачкој мензи и дечјем склоништу ка Сушаку.

[=]□[=]