Opštinske novine

Страна 394

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

малу густину насељености, — да се он крај свега тога убрајао међу градове са највећим процентом морталитета од туберкулозе, да је у Почетку овог столећа морталитет био аећи од Наталитета, и да је најзад цифра општег морталитета Београда међу највишима у ЕврОпи. То су чињеНице које морамо иматп на уму када је у питању потреба Београда за зеленим слободним површинама. Београд је остао без иједног централног парка. Оно паркова и зелених површина које Београд данас има, претежно су перифериског карактера. Није потребно доказивати да је Калемегдан исто онолико градски парк,

опасивали тадањи Београд „у шанцу", на месту које су ти шанчеви заузимали и око њих, јавља се један слободан, незаузет и неизграђен појас, који се простирао од Дунавског краја до Саве* У то доба, крајем шездесетих година и почетком седамдесетих, Београд почиње нагло да се развија ширећи се према истоку и југу. Главни приступни путови: смедеревски, крагујевачки, вишњички и топчидерски почињу да се формирају као регулисане, праве и широке улице. Сва пажња око уређења Београда концентрисана је углавном на регулацију града. А под регулацијом тада се разу-

Некадање Старо гробље. Ограђени простор је црквено имање, које већ и сада не чини саставни део са општинским, које се види пред овим. Пр&ма Александровој улици види се низ барака и страћара које чине невероватан контраст са двема модерним зградама (десно Чехословачко послаество. Сасвим десно је кубе зграде новог Парламента.

колико ће то бити ускоро нови парк на Топчидерском брду, више Вајфертове пизаре. Растојање Калемегдана од данашњег фактичког центра града није ништа краће од растојања парка на Топчидерском брду. А баш та удаљеност, растојање које је потребно да се пређе од куће до парка, одлучиваће у великој мери о ефекту корисности једног парка. Ако је Калемегдан, крај свег свог перифериског положаја ипак веома обилно гшсећиван, то само потврђује колико становништво Београда осећа потребу за парковима, за одмороМ и разонодом у зеленилу, иако је то за многе посетиоце скопчано са великим губитцима у времену. * Када су у другој половини прошлог столећа уништени и заравњени шанчеви који су

ме само проширење, исправљање па чак и потпуно уништавање постојећих кривих и уских улица и стварање нових. Међутим, имамо један леп доказ да је било тада људи који су имали и друкчија и савременија схватања о томе како треба уређивати Београд. Тој доказ налазимо у веома интересантној студији о уређењу Београда из 1867. Писац те студије Емилијан Јосимовић назива је скромно „Објаснење предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у шанцу". Уз то „објаснење" приложен је и план тадање „унутарње вароши" са предложеном регулацијом, израђен пажљиво у размери 1 : 3000. То је у исто време и први план Београда којим се можемо служити са уверењем да у њему није унето ништа произвољно или нетачно. Овог пута, ми ћемо се задржати само на