Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 395

оним местима Јосимовићевог предлога где је он говорио о теми која нас у овај мах занима. Ма како да цео његов предлог за регулацију спада у историју развитка Београда, ја сматрам да"је Јосимовић у тој својој студији рекао много таквих ствари које и данас, после више од 60 година, на жалост, имају исто оно значење које су и онда имале, ако не и веће. Колико морамо ценити огромну вољу, пожртвованост и љубав према Београду тог човека, када у његовом предговору прочитамо ове речи које скоро личе на оптужбу: „Уз готово трогодишњи велики труд и дангубу око премерења вароши и предлогу за њену регулацију, —■ уз толике претрпљене неповољности са свих*) страна у том послу, — најпосле и уз знатну новчану штету,

посебно обрадио поједине проблеме Београда, па већ на стр. 3. говори он о „ваздушним резервоарима": „У толикој вароши нема ни најмањега местанцета за удовољство житеља и за поправљање ваздуха... Док још бејаху Турци овде њихове многе баште, колико толико приносаху чишћењу ваздуха; од како пак они одоше, њихове се б аште утаманише и варош оста и без то мало ваздушних резервоара," „... И сад санитетне околности нису најповољније... али биће још и горе, када се житељство буде умножило, а јавни се ваздушни резервоари не буду подигли." „Пропустимо ли ми то урадити сада, где је врло удесна прилика по томе, што толику земљу имамо на расположењу, то ћемо много теже моћи поправити таку погрешку доц-

Панорама са Ташмајдана према Панчеву и Лаудановом шанцу. Изграђивањем Битољ. ске улице виеоким згрдама (као две десно) ова ће панорама свакако бити онемогућена: исти проблем као и са Теразиском терасом — ограничење висине зграда!

коју сам њега ради имао, — мишљах: ово ће ми бити најмања жртва за тако користну ствар, ако још и ово објаснење пројекта издам о свом трошку, без икакве користи за себе..." „А што Београђани... притом показаше тако слабо учешће, и што се на жалост, и с других страна опажа непојмљиво велика равнодушност, да не кажем немарност... то нека свако отуд на се узме и за то одговара, колико коме пада у део, — ја учиних што дојако могох и учинићу и даље колико још могу..." Јосимовић је систематски рашчланио и *) Курзив у оригиналу.

није, када већма будемо осетили потребу... и сва се она земља буде налазила у приватним рукама." Јосимовић затим детаљно излаже свбј предлог на који начин да Београд дође до јавних паркова или, како их он назива, „садова". Он предлаже „да се сва она земља у веругама шанца коју одсецају варошки венци, употреби на јавне садове". Према његовом предлогу, између „спољне и унутрашње вароши" (део у шанцу) било би шест таквих садова, који би опасивали унутрашњу варош и „који би, без сваке сумње веома приносили, колико бољем стању здравља толико и удовољству житеља и красењу вароши".