Opštinske novine

^трана 396

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Површине пројектованих садова Јосимовић је тачно израчунао и у плану их обележио. Тако садови почевши од савске падине Према Дунаву имају ове површине: 3030, 3398, 7017, 11964, 18383 и 6137 кв. метара, тако да би само унутрашња варош имала паркова 50 хиљада кв. метар^а. Оно што је у овом предлогу битно, то је чињеница да је највећи део пројектованих паркова заузимао „земљу дојако неупотребљену или већином правитељствену." Јосимовић се не задржава само на теоријама и добрим намерама, него улази у саме детаље остварења својих замисли и објашњава на који се начин има извршити експропријација и процена приватног земљишта, предлажући да се накнада изврши „или у новцу или са онолико плацева колико треба", подразумевајући ту слободно државно земљиште на другом месту. Вредне су пажње речи којима Јосимовић завршава своју студију о уређењу Београда: „Мој предлог ништа није мање но идеалан, него је само сушта, у најтешње границе сведена реална потреба. Далеко је пак заостао, на жалост, за оним што би од Београда по његовом срећном и важном положају могло и требало да буде и што бих ја знао од њега да направим". * Од Јосимовићевих шест садова остварена су само два сквера: онај на Топличином венцу, код хотела „Палас", и онај на почетку Позоришне улице. Да није било његовог предлога, можда би и те површине биле изидане као што се десило са осталим, које су имале бити заиста паркбви ужег Београда. У плану Београда од 1878 видимо већ нови регулисани део града изван шанца, чије границе иду од „Мостара" преко тадањег „Војничког поља" (на коме су доцније изграђене зграде држ. болнице и медицинског факултета) на „Славију", затим Београдском улицом, преко Тркалишта на Палилулу, где се граница изграђених блокова и улица губи у пространим пољопривредним добрима, која се простиру све до Дунава. Ни у томе плану не видимо да се помишљало на стварање каквог парка у самом граду. Међутим, у то време је морало бити сасвим јасно и очигледно да се процес парцелисања и изграђивања дотадањих њива и мајура ничим не може задржати, и да ће се таквим изграђивањем за свагда онемогућити стварање једног централног парка, ако се не буде резервисао и откупио један слободан комплекс земљишта. Па ипак, ми у томе плану видимо да постоји један паркиран блок —• то је тзв. парк Министарства Финансија, који је још до пре неколико година постојао.

Претварањем „градског поља" у Калемегдански парк тадање потребе Београђана биле су колико толико задовољене, иако још Јосимовић, говорећи о Калемегдану, као месту разоноде и одмора Београђана, каже да им је сад и то ускраћено и да се „житељи или сасвим лишавају тог нужног удовољства или долазе до њега тек неким, многим због даљине преседајућим трудом, излазећи у сад код касарне, који нам је тек од скора отворен."*) Да је, међутим, многим грађанима и Калемегдан био још тада удаљен, довољно је погледати план од 1878. Даље стварање паркова сведено је само на случајно протекле, слободне површине. Тако су постали парк код железничке станице и Карађорђев парк, чија би вредност била много већа да немају периферијски карактер. Почетком овог столећа постојало је једно слободно земљиште у центру града звано Батал џамија. И ако је својим централним положајем могло бити ванредно искоришћено за стварање једног парка, то место се одређује као веома погодно за нову зграду Народне Скупштине. После рата, један однегован парк се уништава,**) али се зато ствара један нов, пред зградама Универзитета. Простије речено: колико се добило у парковима толико се исто изгубило. . *\ Свакоме је јасно да данас у Београду постоји још једна једина могућност за стварање једног централног парка. Та могућност је Старо гробље и Таш-мајдан. Истина је, да је Генералним планом предвиђено да се цео комплекс између улица: Александрове, Таковске, Битољске и Старине Новака резервише за будуће јавне грађевине и цркву Св. Марка, и да се остали део има паркирати. Али је исто тако истина да ће се грађењем црквених зграда на имању цркве Св. Марка, поред грађења Поштанске Штедионице потпуно блокирати главни приступ томе парку; да ће тиме изглед на њега из града бити потпуно затворен и онемогућен и да ће се ограђивањем црквене порте не само изгубити један велики део тог комплекса, него ће тиме бити ако не онемогућен, а оно отежан приступ из Таковске улице будућем парку. Осим тога од пресудног ће значаја по будућност овог јединог могућег централног парка Београда бити то, што ће он бити са свих страна опасан низом јавних или приватних грађевина. Део према Александровој улици имао би бити грема Генер. плану изграђен зградама Министарства Унутрашњих и Спољних послова и палатом Правде. Да ли

*) Доцније Ботаничка башта. **) Код Министарства Финавсија.