Opštinske novine

Д-р Свет. Стевановић, новинар

Хлеб и његове цене — Зашго је у нас скуп хлебац —

II. Наш сељак пре него што ће да расече хлебац прекрсти га ножем. Од прастарих Мисирских гробница у које је остављано жито — као потреба чак и у загробноме свету — па до религиозне философије, која је унела хлебни императив чак и у молитве Богу: „Хлеб наш насушни дај нам за данас... Од јеврејске маце, па до хришћанске црквене нафоре; православног погребног и славског кољива, божичне чеснице и крсног колача!.. Од Аристотеловог прорицања: да ће добре Виле чаробнице ослободити робове од жрвњева — јер ће оне окретати воденичко камење док људи мирно спавају па до данашњих џиновских млинова са капацитетом од 100.000 килограма дневне поскупљавања. Од свирепог некадашњег кинеског кажњавања несавесних хлебара, па до париских побуна, када је гладнима саветовано: „да несташицу хлеба замену земичкама", и до бечкога устанка у 1911. години, због једне једине крајцаре хлебнога поскупљавања. Од пиперскога слепог Ветерана, који је учио свог младог унука: да у боју на Морачи не баци хлебне мрвице, већ да му их сачува као драгоцени „лек" од слепила, па до Шантићеве поеме, у којој босански кметови уздишу: „наш хљебе црни знојем поштрапани"!.. У свима тим временима и раздобљима хлеб је имао и сачувао своје фетишистичко значење. Његов култ и његова мистика леже у његовој неопходности за људе свих времена и свих култура! Хлеб је био и остао универзални инспиратор и коректор свих социјалних система старог и новог света: он ће то бити и у будуће. Хлебни значај није ништа мањи ни у нашем добу, које се одликује једновремено: ка-

надско-аргентинским житним џиновским елеваторима, и смртоносном глађу кинеских милиона: међународним аграрним проблемима због хиперпродукције жита, и истовременим све већим научним увећавањем жетвених приноса... Јевтино жито — скуп хлебац! Цане брашна угаоређене ш цанама пшенице показују \једну »елику наср-азмеру, а цеие хлеба ррвма берванеким ценама брашна такође. Тако м>и једемо окуп ,хлеб од јевтииога жита, због чега ииољопривредници нимало не нрофипирају од варошке житне потрошње, на чак ни у оиоме ирамену мада им је инострана пијаца ненристушачна. По лако нроеерљииим нодатцима у штам■пи види ое да су оадашње барзанаке нросеине цене ншеници: банатакој и бачкој, на Тиаи и Бе-геју, но 191.— динара, а да су оросечне цане брашну: 0. г., 0. гјг ., бр. 2 и 5 по 285.динара. ТО', дакле, значи: д.а(је брашно акупље од пшанице за 94.— динара оо метру. Млинар, истина, не може истерати из једне иоличине ишенице једнаку количину брашна. Јер, поред изнеаног малог „раатура" у млину нрилимом млавења, постоји и једно рабатир^ање 'издиајоњем макиња од брашна, а оне су јавтаније у овојој продајиој цани. Поред 01В01га млииари класирају брашно у врсте, :К10јима су равличите и цане; оне ^се крећу по овој скали: 330; 290; 235; 175; 132 и 92 динара; а мекиње 78.—• динара. Колико ће млинар добити милограма бр.ашна од оних различитих ирста: 0. г., 0. г.г. Бр. 3, 4, 5, 6, 7 и 8, 1или које ће он од оиих ирсти млети, а моуе не, ми то незнамо, јер то питање опада у компетанцију 1млинара 1И мли-