Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Страна 399
на .рских стручњака, Али, оно што је за свс ја)ано, јесгс факат: |да иу■ ујмоии исод рспшх' воденица само 4—5 од сто самлеване таличине ил>и вредности. (Воденице. и шоточаре немају она.ј произвјодни капацитет коуи имају млинови 1с аавој им машинамим инаталацијама; |СП'010обним да еамељу !и. по дссет вапона дневно. Због тога је млинарски „ујам" код бољега, т. . ј. хлебиог.а брашна — од читавих 49,21 на сто в>елики и, управо, непоумљив. Уамем10 ли у ироцену друпи, лакши случа|ј, набићемо следеће чињеиице. За брашно бр. 5, од кога се прави најобичнији црни хлебац, важи берзавска цена — данас — 235.динара просечно. Дакле 44.— динара више од просечне цене најбоље банатске пшенице. Не,ка би процанат за мекиње био 10% , ипак би оа укључењем меиињске продауне цене остао тај вишак 29.— динара, над ценом ншенице. То би био уј<ам за црно брашно. Р-ачун би био овакав: пшеница сто килопрама., брашно девед,0сет, мшиње десат: 191:212 |- 8 - 220 динара. Ил1и 15.18 од сто мељаве, а то је три пута В!ише од ,оне коју (н-аплаћују в10 |данице. 'Колики је упицај млинарства !на гакупоћу брашна 1и хлеба може се судити и но следећем напису, узетом из „Југословенског Лојда" — број 255, од 5-ХЈ-1929. године:
„Конференција војвођанских млинара на ујам. У суботу одржана >ј е у 11овом €а|ду конференција в^ај^вођанских млинара, који мељу ,на уј,ам. На њцј (је с обзиром на ниске цене жита рааправљано о увјетима ,мељаве на уја.м, те је вжључвно, да се у будуће има рачунатИ 16 по сто за мељаву, 2 по сто на распрашивање. Према томе нз 100 килотрама■ брашна нмаае се млети: 20 милограма !нулера, 42 кнлаграма б>р. 8 >и 28 кн чогрг.ма пос.ија. К"(>ш|к у ре:шшја је нааал.е закључила,, да >се у |будуће нема мањати >бр!ашно з>а пшеницу". Међутим, важпија, већа и фаталнија од о:ве берзанске је >она фактичка разлика у.ценама ншанице п брашна. По тврђењу хлебара, они плаћају брашно по 290, 350 и-380 динара сто килограма. Ако би ово било утврђанО' као факат, онда би просечна цана 1брашну, које они употрабљавају ,у ,пр!оизводњи хлаба: 0. г., 2, 3, 4 и 5, била не 220.—; већ 340.— динара. Ево нодатака ко[је су х,лебар!И изнели у својој званичној праставци >(шт,ампа!во,ј у „Занатлији" 1-XII-1929. год.), да поткрепе своје захтеве код баогрздтее (општинаке управе, и у гаовинаракоме чланку зв,аничног.а преставника хлабар^аке 'Организације (штамнаном у „Занатлијн" бр. 11. од 15. марта о. г.)
За 300 кгр. хлеба треба брашна: Његове и хлебне цене
1 ХЛЕБНЕ КОЛИЧИНЕ И ВРСТЕ
Потребно килогр. брашна
Износ - брашнених цена у динарима
Износ хлебних цена у динарима
У новембру >> з* О СЗ 2 СХ о оа о о П X
У марту > X > га >> Ри о св с 2
Цена једноме | кгр. брашна у [ новембру пр. г.
Укупна цена потребних количина брашна
Цена једноме кгр. брашна у марту о. г.
Укупна цена потребнпх количина брашна
Цена једноме I хлебу у месецу новембру 1929.
Укупна цена хлебу добив. из низн. кол. браш.
Цена једномо хлебу у месецу марту 1930 г.
Укупни продај. износ хлебу добив. из озн. к. б.
дин.| п
дин. п
дин.] п
дин.1 п
дин.1 п
динЈ п
ДИН-1 п
дин.ј п
Брашноза 150 кгр. црног хлеба БрашнозаКХ) „ п.белогхлеба Брашно за 50 „ белог хлеба
118,78 -750 39.. оо
116 78 39
3 3 3
10 30 60
366 260 141
—
2 3 3
90 50 80
336 273 148
. 3 4 4
50 50
525 400 225 —
3 - 4 4
50 20
525 400 210
—
Збир динара и килограма :
236 -15 (1
233 !
767
. г
757
1150
113б|
Пре него што пређемо на даље излагање ствари морамо се осврнути на неке од ових т врдњи хлебара. По њима је брашно з,а црни х лебац било окупље у децембру него у м>арту За 7 од сто, а за полубели и бели хлебац Јввииниј е з.а 6 и за 5 од сто. Ово је чудно&ат о због тога, што су хлебари код >фебру,арСк °г пос1купљ!ивања хлеба правдали то новим
и општим поскупљавањем брашна, на основу чега 'Оада и јадамо скупљи хлебац. Ист'0 тако је чудновата њихова тврдња о томе,. да је сада јев-пинији бели хлебац, а да је полубели и црни ва старој цени. Шта в!ише, јпо 10 !в !им њиховим податцима — које упо'радно довосимо — сада је јевтиније и брашно и хлебац, наго што је било у децам-