Opštinske novine

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 411

штво „Дечији Пријатељ", коме је циљ, да заједнички приређује недељне излете, концерте, дечије библиотеке, да подпомаже децу у свим правцима. Основао је ово друштво редактор једног радничког листа у ГрацуАнтон Африш, који је и сам био радник, па према томе добро упућен у све материјалне и душевне потребе сиромашнијих друштвених слојева.

Пионирка друштва „Пријатеља деце и младежи,, г-ђица Б. Тодоровић. У Берлину је слично друштво основано на иницијативу Д-р Курта Левенштајна, писца неколицине књиге о деци. Још интересантнија су берлинска дечија друштва „Цугшарен", „Хилфе", италијанско друштво „Фамилија Кооператита. — Сва су ова друштва под протекторатом и помоћи социјалних дирекција варошких општина! „Цугшарен" је искључиво дечије друштво. Организирали су га и воде га сама деца. Прошле године славило је ово дечије друштво десетогодишњицу свога рада, те је том приликом издало у властитој наклади свечану брошуру из које се види, да мали чланови овог друштва издржавају: један дечији врт, две дечије колевке за сто деце, дом за младеж дом за децу, да сами организирају дечија опоравилишта,

дечије екскурзије, међусобну помоћ, помоћ у дечијим судовима. Друштво „Хилфе" сачињава круг младих људи, који — ; како сами кажу - - из осећаја реципрочне одговорности врше социјални рад међу децом. Чланови овог друштва, њих сто на броју, поделили су се у неколико група од којих свака група ради у извесном делу града. Они посећују сиромашну децу, помажу их и материјално и морално. Интересантно је споменути, да је ово дечије друштво проширило своју акцију и на старце. Посећујући своје другове, они посећују и све оне домове у којима живе старп људи, обављају место Њ«;Х и за њих све оне ситне послове, којих има много и у свакој старачкој кући. Лако је могуће замислити психичко дејство ове пажње, а и њен велики самоодгојни значај за саму младеж. — У 1928 год. „Хилфе" је помагало преко 35 стараца. Укупни број чланова ових дечијих друштава у Немачкој одлази на стотине хиљада. Дечије друштво „Фамилија Кооператива" у Италији — основано на иницијативу професора Давида Леви Моренос — сачињава дечију радну кооперативу. Сваки члан ове дечије кооперативе има свој мали врт док се продукти продају заједнички а из добитка издржавају нови сиромашни другови. Ова дечија радничка колонија — први национални покушај у Италији једног јединственог полодјелског одгоја — броји 250 деце, која самостално обрађују преко 53 хектара земље по обалама Тибра. Међу другим дечијим установима и удружењима, заузимају важно место тако звани Киндерцелтлагер, дечији шаторски табори, који у истину сачињавају дечије државе у којим стотине и стотине деце живе извесни део године сасвим слободно по законима, које сами стварају у својим дечијим парламентима под управом свог дечијег претседника. У Немачкој је први покушај оваквих дечијих држава учињен у Брауншвигу са 200, а касније код Кила са 2.500 деце. Ови први покушаји наишли су на све већу и на све ширу примену. У њима је постигнут онај идеал, који тражи сликар Рерих: сва акција