Opštinske novine
Страна 412
ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ
лежи у рукама деце. Одрастао човек у овим дечијим државама није над њима, он је њихов друг према коме се они односе као раван према равном. —• Кад је претседник немачког парламента Лебе посетио ове дечије државе, деца су га једноставно другарски ословљавала и називала: „ујак Паул". Кад одрастао човек помаже слабијем од себе, изгледа то сасвим природна ствар, што је и у истини; но кад дете помаже детету, онда човек не осећа само радост, већ се у човеку буди и вера, да људи долазе на свет са божанском искром љубави и милосрђа, коју само треба даље гајити, да би донела велики плод. Како се дете ипак увек несећа, или боље рећи несхваћа, ако само живи у добрим околностима, да друго дете може бити гладно, то је у овоме данашњем увођењу деце у социјалну акцију за помоћ деци велика добит. Дете помажући другом детету постаје и само боље, место оног поквареног дечака, који у причи великог руског писца удара напола смрзнуто дете, појављује се друго које га диже и води. Као социјални радник у ширем смислу, и законодавац све више показује интерес према дечијем питању; положај је детета данас реформиран и подлежи константној реформи и у цивилном и у казненом праву, а донет је и цео низ нових, раније потпуно непознатих закона, чија је сврха што већа заштита детета. Грађански је закон с обзиром на дете највише измењен у односу према ванбрачном детету, дакле у односу детета, које нема законитог оца. — Док је старије законодавство, које је почивало на Наполеоновом цивилном кодексу негирало скоро у целости сва права ванбрачног детета, данас је законодавац — полазећи од правилнијег расуђивања питања индивидуалне одговорности — законски положај ванбрачног детета скоро у целости приближно законском положају брачног детета намећући подједнаку одговорност за његов просперитет и на ванбрачног оца, као и на ванбрачну мајку. У казненом праву у односу према детету учињена је највећа реформа померањем доба казнено-правне пунолетности, потпуне криминалне одговорности, те завођењем омладинских судова за малодобног починитеља,
дакле завођењем једне институције, која нема само непосредно значење, већ и велику посредну вредност, јер је она у вези са спсцијалним проучавањем разлога дечијег криминалитета, много допринела интензивнијем проучавању целог комплекса питања, која се односе на децу, особито дечије психологије. Међу дечије законе најновијег типа долазе на прво место закони за социјалну заштиту деце. Модел је овим законима немачки
Голубовић: Портре београдске девојчице
Дечији закон за социјалну заштиту — из 1922 г. који је међу активне факторе социјалне дечије заштите увео и највише државне и локалне институције, Министарство унутрашњих дела, као и све градске и сеоске општине. Да би дечије законодавство било што прегледније, да би се што јасније испољила потреба реформе и надопуне у појединим законским одредбама, које се односе на децу, данас се пројектује и стварање специјалних дечијих кодекса. То ће у новом дечијем законодавном раду свакако бити једна од најлепших тековина. Из литературе о дечијем питању, као увек свежа, увек нова лектира, долази у првом реду у обзир велики број часописа, који излазе као орган појединих или удружених министарстава, великих градских општина и