Opštinske novine

Проф. Д-р М. Јовановић - Бату1'

Београд са здравственог гледишта почетком овога века (Студија — јавно предавање, одржано у сали Вел. Школе 29. фебруара 1904.) (Свршетак)

Беопрад је на ирајној ивици Истока и Запада — дакле утраво ва јраскрсници две |рав«е културе —• а то се опажа и еа животу њепоиих нрађана. Појред овега коезерватививма у Н0КИМ погледима и иавикама оии ипак источњачки — еођени, одушшљано и без критике — гарихватају шаку гаовину, која им у Сјауном, шаревом и лаком руху са Запа.да до:ђе... памза точеото- забасајуи у ташог, у шљам праве јкултуре! зато ик култура често само нечистим ршом шине слегао, мајмунско имитовање « неогаравдан раскош пјреотимљу мах, па полако сахрањују наше старе гаородичне арлине — нашу народну ивдивидуалншт. У томе омо често такО' страсни, да ћемо од својих најпречих животних иотреба, од 1С »ојих уста отаинути —• само да угодимо сујегги, страати шадауућим струуама — моди. Многа жена наша јрадиуе ће гледати сгаоју рођену децу и голу и гладну, шоју трпазу празну, евоје 01пњиште хладно!, свог мужа Где се очајно бори са 1веч1итим меничним гаротеотима... него што &е се одрећи камве забаве,,нове хаљине, камве стране бање или камвог фешинебл зимогаања... Колико је паших ситних чиновника или друших „танких домаћина", који ће се н0престан1О задуживати — (само да може сваки дан по два пута на ииво-, а по три-четири пута у кафану — на разго ©|0 |р, шак, партију домина или карата. Јесте ли ишли ноћу нашим главнијим улицама, и јесте ли запазили, из колико се >јавних локала чује свирка, песма, дрека, теревенки и урнебес; на колико се меата ипра шах, домине, томболе, и карте — као да и сиаком прелива, и као да цео Београд не зна за дуг и меницу!? Јесте ли рачуиали, колико је у о-пште механа, кафана и кафаница у вароши, па јесте ли се запитали, какви кзу то локали: •— како се држе; — шта се у њима гостима за јело' и лиће слу>ки, ко сдужи и у чему?.. Тесни, ниски, мрач-

ни, влажни, чађави простори; густ, тежак запаран, дуванским димом засићен једва провидан ваздух; зими усијане пвовдене пећи 1са исквареним сулундарима, који се пуше; неочишћане чађаве лампе; иапљуван, глибав, кваран и труо гаато1с; промукао, гаотпирен ^и подбухнут пазда закрвављених, дремовних очију; исгаијен, мршав, кашљав, јектичар или сифилистичан келнер .. а око голик или прљавим, исполиваним трпежњацима застртих ^столова (мењауу се гости — по гдекада баш и и;з заражених кућа. (Сваки |је попушио те иоћи неброуено цигарета; мешао свакоуака пића; узимао по пет-шест гаута црну каву, „жив се кидао" што му никако карта не иде"; помамио се од чуда, шта је све очима видео или ушима чуо ... па је онда једва једн-ом пред зору кући пошао, ако га друштво није још навело да у загрљају какве заражене блуднице достојно заврши та|ј дан... Ако баш у таивим гариликама и није овоје лично здравље оштетио, омрњ^ио је тиме здра/вље своје порО'дице. Дошао је празна џепа кући. Потрошио је оиО', што је требао за најпрече живопне намирнице употребити ... па се онда са же* ном кавжи, што она толико' млеко деци даје; што у пећ троши; што занајслабије 1 дете и пар* ченце меса тражи „кадсенема"... ПоЈтребесенагло множе; ирикоди споро расту; утакмица све већа и насолидниуа; борба за огастанак све тежа ... а М1и још насређени и неспремви ... па часом залутамо оним странпутицама, које је гарава култура већ даино нагауатила. У том лутању смо страсни. Улажемо све сокове овојих живаца; напрежамо све снаге сноје до> ис* црпљења... па је ли онда чудо, амо се брже истрошимо и похабамо; ако брже старимо; ако гаре врамена малакшам10'; — ако бишо телесно било морално гаосрнемо ... Сличну а баш и исту по^јаву оретамо^ и у јавним приликама београдсмог живота — па