Opštinske novine

Страна 418

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

баш и оиим, које се тичу нашега здравља. Диена идеја сљободе код на1с се по гдекада изметие у (самовољу и безобзирвоат нагјииже врсте. За то је.потово свугде мало реда, слабе дисцинлиие и врло рет>о правог дубоког оеећа|ја ва дужноет ирема другоме и орема заједвичким интересима. И она мало здраествених иравилника и закона, што! их имам>о (неревидијраиих више од 20 година!) слабо ее поштују — по гдекада најмање баш од оних, који треба у 1томе да предњаче; који треба да их врше... У најживљим улидама емештен гје н. -пр. магацин са сироиим кожама, а одмах пред њелоиим вратима (често баш и на самом тротоару) раетоваривају >се и претресају прдне бале вепране вуне и т. д. Оад прођеш поред отаорене дрндариице, где Се стари, може бити и заражени јоргани и јастуци дрндају, са којих се прашина диже и гао1ла улице захвата, а сад опет поред дућана са тако гаиеком настрешницом, да можеш о њу главу разбити ... или поред раакопана /тротоара да врат .сломиш. Зими се снег испред кућа не чисти, а кад је поледица, дешавају ее овбиљни несретни елучајеви... Још ни еумрак не иадне, а по гдекада баш и по дану преноси. се нужничка неч^истоћа, и то 'тако да целим путем оставља и видљива и осетљива трага ... А колимо' је кућа, па баш и уавних места, где ее нужници и не чисте, него се по гдекада и преливају !.. Сетите се само наших варошких ђубретара, њихова одела, њихове обуће, њ;иховнх кола и (целе опреме и или баш и наших десинфектора ... на се онда нећете чудити, зашто се варазе по Београду тако шире. Колико је механа и других јавних места, где се ђубре г.одинама ие И13но1си; колико је дворишта, из ко[јих се помије и св!ако1јаке друге силачине на улицу пуштају и тамо> елободно разливају?! Колико 'је кућа са оНом кобном таблом: „0|вде има 'заразне болести" а свет ипак широм у њих улази и по гдекада баш и поред ^стражара! 'Колико је трговаца, који отроиа и лекова продауу и ако је то забрањено; колико је баба и надри-лакара, којј^и болеснике и породиље упропашћују; колико је по купатилима и хамам1има трљаја, које злочине на. женама врше; колико је лончара, који земљане судове плеђеришу отровним глеђом или казанџија и цигана, који бакар калајишу (сувише олоиним калајем и т. д. и т. д.! Колико је у опште 1свакојаких озбиљних преступа гаротив ^здравља, а еико се на њих и не. 01ав |рће!? Па и сами лекарп ностали већ према тим по!јавама неосетљивиуи, те их слабо и иријјављ>уј 1 у. Али кад их и пријаве шта им вреди ... иријава им махом остала без уапеха. 'Богаташе и људе од положаја и „из странке" не 1аме нико за „таке ситнице" на одговор да позива и казни, а и сиромасима се таке кривице узима.ју само онда у поступак, кад полицији буду потребни и. пр. пјри каквим изборима или

за друге какве партијске и котеријске ујдурме ... Је ли ко заиигао, какве су нам учионице; какав наставни ирибор; колико је у Београду јектичавих наставника и наставгаица или фамулуса усред ситне деце и има ли отуда камве опаености -за школску младеж? Шарлах беени, а целе зиме ни најинтелиганпниие грађанство не да се уоаветовати, да не иде по олавама., сватови^ма, сахранама и т. д., или да и 1само бар аа овај мах не „држи славу", Ш. ШТА БИ ВАЉАЛО ЧИНИТИ? Према таквом неравумевању евојих личних и општих интереоа; 1црем1а тако неправилном схватању шрађанских дужности и ирава еасвим је ириродно, да ми Беотрађани још мало имамо |Пра1В1их вдравствених уатанова, каквих је у већим општинама, а нар 'ОЧ1Ито у престоницама иросвећеног овета, Или ако их бдш и И 'мамо>, да их често једва издржавамо, а још чешће толико вапустимо, да урраво 1 ^више не одговарају .својојј задаћи. Ако ћемо прав^о судити морамо иризнати, да се још до данас нисмо побринули ии да имамо „сво|ју" „варошку" .болницу у правом емислу гге речи, а камо ли да н. ир. имамо: нароч !Иту болницу за заразне болести, квартовске станице за прву помоћ; уређану ноћну елужбу лекара; поликлиничке амбулаторнје; општииака 1Стоваришта за прибор и справе око преноса и неге рањеника и болесника; цантралу ва иозајмицу потребног ирибора око породиља сиромашнијег грађаиатиа, школоване и извежбане нудиље и двориље; школске ковчеге за ирву помоћ; школске кухиње и трпезе за сиротну децу; грејалишта и трпеве за сиротињу зими; дадиљишта и игралишта за децу; онштииске -речне купаонице и општивско тоило и иарио купашило; ди1сианзере ва јектичавце; склоништа ва туберкуловну сиротињу; уређена иреноћишта за оие ко'ји немају свога стана; радвичке станове; 'азиле >за пијанце и неизлечиве 'болесвике, друштва пр>ошив ширења иолних )б|Олести; находишта 1за напуштеиу воворођеннад; скловишта за вавбрачве иородиље и пале девајке и т. д. и т. д. Колико је школа у Београду, моје одговарају и на|јакромвијим хигијеншим захтевима, а баш нам је у деци 1 не само сва милост и сва радост, него И1 сва будућност. Калдрма се једнаКо претреса и оправља, аилан се новац на то троши иа ипак је Београд још тако лоше калдрмисан, да се управо и не може чието држати. Шта вреди, ако 1се лети по пдакада која 'главнија улица пред вече полије, кад се из свих суоедних квартова сленне толико ирашине, да човека „удави" ... Ево се већ скоро 20 година боримо да добиуемо канализацију... од гога доба изгубисмо бар 5000 грађана !више, него што би их ив1гу1били, да смо тај посао одмах озбиљно ирихватиии и довр-