Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 419

шили, па ето се још и данас дааимо у ссипствеиом гаду и гледамо, ка1ко ! нам се та!ј гад у куће увлачи те их влажи . .. Једва смо дошли и до водовода, -па и то смо иавели тако, да већ наколико лподана лети иемапдо давољво воде ... Подиго1С1М!о &авод за десинфекциуу, али ваља рогледати еамо његова кола и његове дезинфемторе; ваља знати да партаје гдекада по недељу дана чекају, док на ших „ред дође" ... и да ее деаинфекција ее ирши строго п,рема потреби и природи сумшивих објеката, иего тресма шакај прапианоу тарифи, наким тамсама, за којје се еаме нартаје — према своме нахођењу јрешавауу („хоће ли велику ■или малу деаинфекцију"); па ћемо одмах моћи пресудити, како та1ј завод функционише, и зашто еу ее — и поред њега — толике заразе код нае тама рећи одомаћиле. И у еанитетаким уредбима емо прилично ззастаии. Немамо управо још нн пра |В1илник, ноји |би обухватао целокупну санитетску олужбу у 01ПШТИИИ. Наш санитетски закон је Још И13 г. 1882. а баш од тога до'ба је коракнула социјална медицина и комувална санитетска служба тако далеко у вапред, да је он у многим С1В01ЈИМ одељцима јсада већ застарео. —- Нарочито би се то могло рећи за оне одредбе које 'ое одеосе на сузбијање зараза, дакле баш оних болести, које се чеспо у Београду јављају. Израђени су додуше ранИје наки паоебни иравилници за санитетаку |службу у општини (н. ир. прав1илник за про>!ституц|ију, правилник за деаинфекцију, гјрађерииаки закон, правилник 10 потрошњи ©10де из јводовода и т. д.), али је већ и за њих реви'Зија потребна. Немамо још ни правилника за рад на јаввим тргов1има и за контролисање нам1ир|ница, за нродају и нромет јела и пвћа, за |рад у фабрикама и радионицама, за употребу деце и жена —■ нарочито труддак— у !творжицама и занатима, за рад на камад у стану 1самог радника', за рад иреко одређеног времена, особ1ито ноћу, за држање и поступање. с млађима, за прода[ју и употребу 1 судов1а за јело и пиће, за исправвост дечјих играчака, за изношење ђубрета и т. д. Нем-амо још ии званичног санитетског годишњака престонич(Ке општине,. из кога би се могао видети биланс вашега живота. Не стогјимо б!оље ии са јцриватним удружењима и установама, којима би била задаћа, да 1се старају око чувања и унаиређења нашег здравља. Толико чиновништиа, полнки сггудевти аа Велике Школе, Богословије и Тргозачке Академије; толика трговачка омладина; толике младе занатлије и други радници, па ■је !ипак ретко кога од њих видети, да у дивној божјој врироди пошраже залоша и асвежења овом истрошеном и заморенам телу. На Калнмецдану је додуше, у извеано доба 1Много °вета, али 1се 1ава та маса збила у «нај круг око шедрвана или у ану крајну алеју крај Саве

(Фићир-дану) и дипне толику прашииу, да је лоре него по улицама. Ретко ћеш видети копа да се шета 1и свеж ваздух тражи баш и кад заиђе споредним стазама, а у Тоичидеру сваки одмах -са трамваја седа за гастионички сто и паручује — пиво... <Кад смо видели иавеће друштво или бар груиице младих људи по 10НИМ дивљим шумарцима на падинама тоичидераког брда, Торлака и Авале? Све то пусто и за време иајлепшег иролећа, а сва младеж варошка збила се у загушљиве, прашљиве и задимљене кафане. Не 'склапа друшпва и клубове, где ће овоје тело вежбати, (ово[ју вољу челичити и то(ј каракте|р формиржи, него траж:и (партиуске једномишљенике и полвтичке зборове. Велосипедако и клвзачко друштво за млађу интелигенцију као да и не оостоји, а о удружењима за јахање, лов, веслање, иливање, рвање, 6'Орење, мачевање, пееничење, утрмивање, шор-лапту, крикет, лом тенис, диакус, „ски" и друге кориане илре и забаве једва ко(ји ив ших крулова и помишља... Из нашик школа нестало је, управо и наставе у гимнастици и систематскам телеаиом вежбању (илрама), а и док је још лостојала, мно,ги су родитељ1И нар101читу лекараку сведоџбу тражили — (само да- своје дете од „те лудорије" ослободе. „Душаи Силни", истина, ради и понекад се јави, али и он као да хо>ће да забаса у параде: — у атлетику и волтижирање. „Соко" једва даје икакве знаке о ;свом жив101ту, а баш је у духу сриског народа, да се телесно вежба. Нико: ваљда и нема леиших и кориснијјих гимнастичких игара од нас, али ,их ми варошави слаба иоанајемо ... Потрошачка Задруга за набавку добрих и здравих живошних намирница као да се једва држи; млекарска задруга ни приближно не одловара својој праиај задаћи — бар у здравсвенам иогледу, а: и болничке масе нису још код еас ухватиле таква корана, као што би било поггребно... Немамо ни задрулу за производњу чиота, здрава и стерилисана млека, а баш је то нашем лрађанству прека нотреба. Немамо: друштва за прву помоћ ири нееретним случајеиима ии за избављање живо1та („Самарићана"); друштва за подизање и одржавање скверова и оаркова и ако их имамо врло мало; друШ(ТВ10 за напуштену децу, коуа имају своје родитеље; друштво за изашиљање слабуњаве и болешљиве деце на море, у шумоиите висаве, у феријалне калоније и т. д.; друштво за набавку таплог одела и дрва за сиратињу, а нарочигго друштва за лрађење здравих и јефтиних стаиова за средњу класу и шромашније грађане... Чак ни друштво! за сузбкјање алкохолизма није нашло довољно одзива ! .. А ав1а та друштва у другом свету напредују и велике каристи донасе. Баш тој

] ) Берлински „Тиргартен" сам има 260 хектара површине, бечки пратер 781, Јашпоипб-пар у Филаделфији 1200... а наш Калимегдан и Карађорђев парк?