Opštinske novine

Страна 430

ОПШТИНСКЕ новине

еајкада <је ислам био иавор и угаока наше политике, па је ;и сад још тако. Наши закони, наше државно! управио уређвње, наше судспво, све нам је то> иротисаео нашом вером. Све док наш народ не буде 'схватио —■ а делом ни сама наша интелигенција то још не схваћа — да су вера и државна уира|в'а две сашим одељене спвари, дотле код нас иеће бши сигурне основице за камве било озбиљније и трајније реформе". Зар се из речи овог умног турског ђенерала-ди. пломате, који Је пре осамдесет година својим очима меланхоличво гледао стални напредак младе Србије и сравњивао га са иазатком и пропадањем Турске Импери.је, не избијају мисли, какве су наших дана руководиле смелог и петровски строгог и одлучног реформатора Турске, Гази-Мустафа Кемал пашу? Него да не прекидамо разговор између паше и његовог госта. Капер наставља: „Догауетих себи нримедбу, да с обзиром на садашње стање ствари у свету можда неће тако скоро до&и до ( развоја прилика кака® Њепова Емселенција прижељкује. Док ислам унућује народ на отнор против реформ1и, реко^х, хришћшстао храбри аврје пристадице на напредак и усталаштво, из простог раздота Ш !'по сматра да и оно само још може дочекати даљи и савршенији развој. Указах на чињеницу, да се та тежња ка нанретку опажа и код хришћана, ко|]и су поданици Турске Империје, а нарочито' пак код хришћанских народа у већ слободним државама, иоје су само још ©асали султанови. Рекох да слобода и савремене установе у мшадој Орбији и код Срба у Аустрији морају силом околности код хришћана који су још (напосредно под Турском, п10Ј!ачат1и чежњу за истом таквом слободом и напратком. ТУРЦИ И „РАЈА". — Донекле сте у праву, рече ми Ахмед ефендија, поШто је био изменио неколико речи са пашом. Тачво је, да >се у том погледу Турска Царевина налази нред тешком дилемом. Знамо ми врло добро шта би смо све требали да предузмемо, да би смо били правични према својој: раји. Међутим, захтеви раје у толикој су савршеној суцротаоспи са теж^њама ггурокога народа, да се на 1неки компромис не може ни 1 номишљати. Ако се један део раје, као и. пр. овде у Србији, устанком и борбом властитом снагом ослсбоди, Турчин то прима фатал : ист|ички, готово раинодушјно'. Види у том просто „к'сме|т", вели „да је тако било писано". На дротив, Турчин никад не би трпео, да њагова властита влада из сопствених побуда учини рају у Турској грађанином равноправним са њим. Према томе, турска влада је стављена пред алтернативу да бира, хоће ли да се ослања на рају или на варод, из кога је и сама произашла. Међутим, ни цела наша историја, ни наша нарав не дотуштају нам да се ма и за један часак

колебамо у том избору. Никад раја не би могла бити поуздан осљонац Турске Царевине. То је извесно, јер знамо куд су упућене оимпатије раје*). Не остаје нам дакле ништа друго него да по најбољем 31нању и умењу припремам10' реформе, у колико нам ик овамви одаоси допуштају и у колико их 1М >ожемо поатупио и неосетно привести у дело,, а да њима не дражимо свој народ. Можда ће једног дана наш народ ипак почети да увиђа (вјредност тих реф!орм1и, на ћемо огнда моћи да радимо бржим темпом. ЧИБУК И КАФА. — О СПРСКОЈ И ТУРСКОЈ ПОСЛУЗИ. Овај пошитички разшвор, дно^струко занимљив, с обзиром на околности нод којима је ©ођен, прекинуо је чиб|у)к, моји не оме да фади |ни при најобичнијој посети (наргила је сматрана в1и1ше као редовна потреба, а чибук као посебна шжња посетиоцу). „Унеаојш^е г'а петорица слугу у плавим копораним;а, оперкаженим гајтанима. Један ми предаде чи;бук у руку, други је положио поред мене на вемљу лимену пепељару, трећи ми упарком потпали лулу, док су о^стала двојица остала да стоје поред врата, као свећа укочени, да чемају, да ли за њнх неће бити какве наредбе. Ношто! је сваки од -оне тројице био извршио сво ј део услуге омо чибука, ша 1се петорица иофронтише поред врата, премрстише руке премо груди, помлонише се, тачно сложивши 'овоје поирете, по воцнички се омрен;у|ше „на лево-мруг" и изађоше. За њима уђоше петорица других, мо,ји су вас исто тако 'цере1Мон1и !јално (стослужили црвом кафом". Капер се не упушта у расматрање о мовтрасту између овакве многобројне, добро одевсне и дисциплиноване личне нослуге пашине и бедног 'изгледа његових војнима у граду), али зато 1всли: Не могу а да том приликом не помбивм, да је начин мојим турсми служитељи, мао у осталом и српоки, обављају авој пооао 1 , кам'0 примају наредбе, мако нуде услуге, примаЈу ствари дате им на остављање или одношење, толико гибак и дискретав, готово љјубак, да је у тим већој опреци оа неки п ! ут толимо примитиввим вачивом изражавања тих људи. У том њиховом раду има тошико тачвости, обзирз, готово нежности, у њиховим помретима толимо склада и лепоте, да би ваши западњачми послужитељи могли много што-шта од њих научити. Једино што при том квари лепи утисак, јесте можда њихово еврошеивираво одело, моје Тур-чину ве стоји, мскје та

*) П-ознато је, да су у оно доба хришћани из Турске, не само Срби, већ и Грци, Цинцари, Јермени и др., кад би као печалбари, трговци, бегунци и т. д., код алек-синачког „ђумрука" прелазили на српско тло, падали на колена и љубили слободну хришћан* ску земљу. М. О.