Opštinske novine

општинске новине

- Страна 431

готово у|Н!а«ав!у1ј|е. Уз сликовите локрете личи сликовито одел^о. Једно без другог иамеће се у карикатуру. 01;т гчоу1;м ш оссгоегмте? —- Н>его1ва м« Екселенција наређује да в<а1С пита^м, шта и^ма иоеог у Ввропи, рече Ахмед ефеадија, пошто амо били попили кафу. Ако ииеам био рад вероиати да Њ. Емселенција ематра да Беопрад ие лежи у Европи и да је аа њега овај наш коитинеиат исто што м Америка, Аустретија или Сандричка Острва, то оам морао да претпостаеим, да ое шо источњачком начииу И !3р1а:>ка1вања земље ван оадашњих или доскорашњик граница Тујрске Имиерије, насељане искључиво немуслиманима, а напосе (оавремвне вападњичке земље, називају иратмо „Европом". Међутим, не М'Огадох себи лако објаснити ц(и;љ питања, необичног, или постављеног са неког нарочитог, •висомог становишаа. Зар можда пресветли паша не зна за догађаје вашег доба, за актуелна питања данашњице? С обзиро!М на важни, или бар деликатни и експоми!рани иоложај који је заузимао, тешмо је било тако што претпоставитИ'. Пошто је био у сталном ли,ч1Ном додиру са београдским конаулима европ.ских сила, то је на оротив 1 морао и више оазнати него обич1ан смртни мога кова,. Да ли је Њ. Екселенција можда хтела да чује мој суд о појединим питањи^ма и догађајима. Мислио сам да је тај оу|д и сувише безиачајан аа даљи разној ствари, да бих могао ома^рати за поистојно да преоветлом паши досађујем излагањем 1овојих политачких погледа на 1СВ1ет. С тога рекок, да њ. Екоеленција треба да ме вдвини, што се тога тиче; ©ећ сам, рекох, некоиико' недеља на путу, те не могу служити вовостима од неке важности. Оматрао оам да на пример чињеница да у Немачкој;, жељној уједињења-, влада нише раздора но икад, није никаква новост, 1већ „стара прича" за пресветлог пашу. Да бих међутим избегао камв|0!м питању, које би ме могло доеести у

још куд и камо већу наприлику, ја сам врдао све дотле, док нисам успео вратити разповор на тобож многох1ваљене турске иојне устарове. Вероватно се Капер бојао, да га паша, с обзиром на порекло посетиоца, не стане испитивати о распо. ложењима Чеха после тек минулих бурних револуционих дана 1848./49. год., о Славенима у Ауетрији у опште, о сим.патијама за Србију и „Москове" и т. д, што би евентуално, а с обзиром на честе дискретне везе између пашине околине и суедних ц. к. војних команди у Земуну и Петроварадину, могло за њега имати и врло иепријатних последица. Убрзо пошто је тако избегао тугаљивим питањима, аудијенција код паше је завршена: ... „Паша даде Ахмед ефандији неки знак, на што ме овај повва да пођем на разгледање појединих војних устаноеа у фаду. „Паша ме је отпустио исто онако како ме је био примио', седећи и пушећи, али љубазним климањем главом. Ахмед ефандија гаак предаде ме неком Турчину, — ако се ,не варам био је то наки хоџа или дервиш — да ме !01ваЈ! нрати нри мојој „инопекцији" по (тврђаии 1 . О самој поеети у војној болници, Капер се изражава врло дискретно. Вели, да је по излаеку из града имао да оде на ручак код неке српске породице, иа да ближим описом оног што је видео у граду иеће ни накнадно да поквари апетит себи и другима. Нарочито, вели, »е би, с обзиром на предстојећи из. ванредни српеки ручак, било приетојно, кад би го«поио о болничкој кухињи, где су тројица мрких турских низама, окупљени око неког казана, рукама „што годинама оетадоше жељне воде" увијали некакве сарме. Много је, вели благодарније, говорити „о кухињској вештини српеког народа, који и у овом погледу, као и у војничком, епада међу прве народе у Европи". О овом ерпском ручку, који је Каоера толико одушевио, као још о неким његовим доживљајима и утисцима из тадањег Београда, говорићемо можда другом приликом.