Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 433

»моалн су стести за : потребом, да се бвоградске улице украсе дрворедима, и да Беог.рад који иије бриљирао у саниггариим и хишјен<ским приликам«, бар тим путем помогне. Пр^вји који је показао разумевање у естет-, ском и хигијенском уређењу Београда био је Атанаеије Николић, родом из Брестоица у Бачкој — 1803. год. свршио технику у Бечу! и >око четрдесетих година проиплог столећа прешао у Србију, где је заузим;'.о угледне положаје у Министарству Унуцрашших дела и био поверљиви' личност ЈКЈнеза Михаила. Његовим иастојањем засађени су биШи чувени Теравијски кестенови, и дриореди испред двора. Он је засадио јабланове у Абаџиској чаршији и Краљице Наталије улици, затим тополе на Топчидерском друму. Најзад, његово је дело и Тончидер!, моји је још 1830 године био под баруштинама! у трски и рогову. После АТанасМја Николића није се гаишта радшго »а подизању градсмик булевара- Ову је пажњу тадање Беошрвдске управе апсорбовао Топчидер, а доциије Калимегдан. Осамдесетих годииа прошлог столећа почела је општина да обрића пажњу на уређењу градских улица. Али није било разуметања. Отишло се у крајност. Тадања управа сматрала је за потребно да све улице ггошуми, без обзира да ли те улице по својој ширмкти колотрага и шириии тро1т1®а|р1а, дозвољавају поди1зање дрвореда; тако, да су дрвореди постали сметња саобраћају. Поред тога што ни избор др^вета ии-је одговарао намегаи, она нису могла услед саобраћаја да .се развијају и оетала су кржљава; те нити ^су служпла циљу коме су била намењена, нибтга су била украс градским улицама. Овакви су већином дрвореди на тадањим перифериским улицама Београда — на Енглезовцу и свима улицама Источног и Западног Врачара, као> и у Палилули. Оа доцнијим уређењем Београда, Душанова улица и улица Краља Александра, требале 'Су да добију изглед буле!вара, и покушало се је, да им се да изглед западноевропских булевара. Није се успело. И једна и друга улица, остале су оа дрворедима закржл*алим, 1И'Скри1Вљени!М и ружним, да је услед тога и цео изглед ти!х двеју улица рогобатан и неукусан. Заинтереоован за узрок неуспеху, обратио сам се једгаом нашем старом стручњаку из народа и љубитељу умраш^авајња зеленилом наш^е ијрестонице, и он ми је дао оиај одговор: — Иматудоста узрока. Јаих делимудве групе: у групу која је гаезавиоиа од нас, и у груну која се може отклонити, јер зав!иси од гаас. Највећи нецријатељ нашег растиња и наших булевара јесте географеки положај Београда и његова ко'ш;ава- Други не мањи непријатељ је чув-ена „Београдска прашигаа". Друга група је наша неетручвост и незиање, из кога

може да се таоређа чигав низ узрока. Први човек који вам је делом показао, да Београд може да уђе у ред културних градош1а био је инжињер Леже. Сквероои ш Теразијама и стручно булевардисање Кнез Милошеве улице његова су дела. Штета '■... Рат је прекинуо ове радове ... —- На будућност гледам са пуно оптимизма. Оа модерним зидањем Београда: асфалтирањеЈи улица и проширењем водовода, један од природних непријатеља ваших булевара и паркова •—• „београдска прашина", побеђева је. Наука и школа проиаћиће ерество и за кошаву, а међу првим биће пошумљавање Источног Врачара око Лаудавовог Шанца. Што се тиче друге групе узрока, она је у рукама г- КЈрстића. Не иозн-ајем га лично, али његова дела знам, и ценим их. Ако му се буду пружила срества и оетавила иницијатива, верујем да ће од Калемегдана ванравити рај... Опажања овог стручњака из народа потпуно .су тачва и ми можемо по његовим речим:а да будемо у пуиом смислу оптимисТе за наше уређење Београда у будућноети. Али, поред евега тога, вама је потребан још један елемегаат: културно ваепитање етановништва нашега града. Ми смо још далеко од културе стано !Е1Н ! иштва великих, занадних градова. Ми још немамо овог осећања према растињу, кога имају западии народи. Ми још ематрамо да је растиње без Живота, без осећаша. И све донде, док наше еуграђане ве васпитамо да буду ва том етепену културе, дарастиње сматрају живим бићемрове дотле нећемо умети цеиити њихов живот и потребу тих бића, коуа ничу, расту и живе иае ради и ради освежавања нашег здравственог стања. Кад будемо до тог култургаог схватања дошли, онда ћемо умети и цевити и знати важ(ност .и вредноет дрвореда !и булевара у нашој престогаици. Не узимајући у обзир варварске и кјриминалне случаје упропашћавања дрвета по престогаичким улицама, навешћемо веколико прим-ера беевесног уништавањи. Зи'м!и, кад дрвеће спава, и када је најосетљивије на порреде, редовно ее дешава, да приликом гастовара цепаница из кола и камиогаа,, вемилице ^се бацају гаа тротоар и на стабла дрвореда, без обзира, да ли те цепа■нице ударају о дрво и да ли му чине повредеНије редак случај, да тако вабацане цепаннце ређају се до самих грана. И нико, ви власник куће, ни полиц!и)јске власти, ништа не реагарају, на ово бесвесво упропашћивање дрвореда, за шта је требало да прохује читаве децевије, да ее они подигну. Приликом највовијег калдр'мисања Београда коцкастом калдрмом, ово се је исто дешавало, оа много тежим гаозледама. И месецима је то камење кубицираво око уличгаик дрв'Ореда, гушило и гулило етабла, због чега су мвога дрвета страдала. Имали смо при1лике да будемо очевидци,