Opštinske novine

ЈАВНА ГОВОРНИЦА

Милорад Марковић, пуковник у пензији НАШИ БУЛЕВАРИ

Под рубриком „ЈАВНА ГОВОРНИЦА", „Општинске Новине" ће од сада као орган Општине Града Београда пустати све написе, критике и питања из редова грађанства, која се по својој садржини буду односила на комунално-социјалне проблеме наше престонице, а својим тоном имала карактер апсолутне безпристраности и објективне начелности. За објављене написе у ЈАВНОЈ ГОВОРНИЦИ „Општинске Новине" ће плаћати сто динара од написа. Сви написи морају бити потписани. Када у раао шршеће гаашш дрвореди улицама почишу да пупе и да <Шо!Је : пугсољке развијају у !свеже бујно зелеиило овда еваки од нас са раширеним галућима и раширанМм зеницам>а поематјра ову благодет божју, коју нам наши дреореди оамнлостиео пружају, пружају нама, осуђеним да живот проводимо у зидинама 6еог)радс1ких гаалота, моје свој им ведичинама заклашају светлоет и зрак, тај, најеећи ■— дар божји! У тим нашим, беогр:адским др-воредгама, који нису толико обилни, буђење природе из 1ЗИМСК01Г 1сна даје нам имнулса, даје нам шаге, да ее у ееакоднееној борби за жиеот, ^макар и з-а моменат пренемо, и да видимо, да! поред те борбе за насушни хлеб и грубе реалноети поетоји нешто пгго је лепо — идешшо лепо, :а то је природа. И ми, који нисмо те ереће, да еа јавом буђеша п(рироде излетимо и еами по еилама на Тоичидерском брду и (околинИ Београда, у природу, и који омо те среће, да нае чаооеи рада стриктно еезују за канцеларије, магацине и радионице; ми емо благодарни, да од куће да наших поелоаних проеторија:, ба(р за неколико тренутака напајајмо 1 очи и плућа зеленилом наших дрвореда. А иад леии настану нееноене ерућине, без поеетарца, без даха; када еаздух трепери уеијан од сунца, зиди|н1а и ирелог асфалта — у дагаима тропеке жеге; тада оеи исти дрворе-

ди евојим гумастим крунам<а и лишћем, примајући на себе еажижуће еунчане зраке, опуштају под том еилном жегОм ееоје лишће; ада милоердно праее хлада и .заклашају нае од убиетвене жеге и емртОноених -сунчаних зрака ... Тада, излавећи! еа рада у подне1вне жеге и га01сле кратког одмора ераћајући ее на рад, чежњ!иво гледам10 да ее докопамо бг|р 2—3 корака благотворног хлада, што нам га наши, градеки, дреореди пружају. Дреореди су у велимим лрадоеима од неоцењивс благодети. И, уколико ее у једном велеграду В10ди културнија комуналиа политика, утОлико' се више обраћа пажша на хигијенске услов1е и утолико ее градови увигјају у све већа зе:ле1н!и1ла; те да и икаче теш1ку градску атм!Осферу разблаже и учине многољудНОМ СТаНОВНИШТВу ЖИВ10Т што сношљивијимАли, како је лрадеко стано{в|ни!штво саставми део »народа и државе у којој је тагј гред, а ив редоиа (становгаиштва. бира ее уп|рава, моја управља комунаином политиком; то је природво, да од карактервих оеобина 1стаковништва, 0ДН101СН0 народа, завишће и ехватање градских управа, па и извођење ко'муналне п !Ол1и1тике. Иако је гааш на|р1од земљораднички, живи у природи, у зеленилу, у шуми и воле природу; не можемо рећи, да је по рођењу, благородан према растињу, као ш'тО је благородан према живим створовима. То је потпуно разумљиво 1 . Наш је народ у томе етадијуму културе, и њему треба још доста времена да етигне и прими. културне особине народа, ко ји су ее развијали у куЛтури! — м!ирним животом, док је наш најрод та столећа: проводио У борби еа варварима — проти !В1ницим >а еваке културе. Београд под Турцим^а имао је зеленила по б:аштам1а и двориштима од воћа. За г(радеке дрвореде нису м^арили. Међутим, наши етари који су управљали момунаадом полИТиком Београда, јо1ш од самопа почетка српског обележја, имали су љубави према 1 равтињу и