Opštinske novine

===== ОПШТИНСКЕ мовине

Страна 386

Дуг је био век који је проживео представник српског православља, велики су његови напори и борбе, а још су већа дела која красе његов живот, испуњен плодним прегнућима, жилавошћу расног духа који је у њему

Њ. В. Краљ иза ковчега поч. Патријарха Димитрија.

нашао најјачи изражај и беспрекидним стварањем, чији је сјај у толико привлачнији у колико је то деловање праћено урођеном скромношћу једног у истини народног човека.

Поникао из једне скромне и сироте породице Патријарх Димитрија очувао је традиционалну радљивост и повученост човека ствараоца кроз цео живот. ПрилиКом свог избора за Патријарха, он је уздигнута чела рекао и са топлом искреношћу којом се увек одликовао, да захваљује провиђењу што га је из скромног занатлиског дома довело на престо древних Патријарха. Његов пут постепеног дизања од скромног ученика једне сироте занатлиске породице до црквеног престола показује и све величину човека, чији живот, посматран и са те стране, пружа светао пример самостваралаштва. Све што је имао он је сам постигао, а то му је и стварало популарност код народа без обзира на сталешко и друго припадништво. Ове непрегледне масе народа које се данас тискају да своме Патријарху кажу последње збогом показују најбоље колико је велика љубав према њему и како тешко пада губитак за који с правом смемо рећи да се осећа и код наше браће других вероисповести. Јер, блаженопочивши Патријарх Димитрије, поред својих несравњених врлина у борби за српство и православље био је сав прожет вером у победу идеје нашег народног јединства, залажући се и сам целим сво^јим бићем за ту велику идеју, која је у њему имала верног тумача и браниоца. И не само да се његов утицај испољавао на тој страни часне и увек доследне одбране југословенске мисли него је он, тако исто, био у најјачој мери агилан и на пољу општег сређивања свих односа у друштву и држави.

Г. Д-р Милослав Стојадиновић оирашта се са поч. поглаваром Православља у име Београда и његовог грађанства