Opštinske novine

Страна 476

0 И IIIТ И Н С К Е НОВИНЕ

Г. Радојловића отпоздравили су у име гостију г. г. Берић Андреја из Нове Градишке и Мартин Цар из Црквениде. Кад је војна музика интонирала државну химну, узео је реч г. Андрија Берић, земљорадник из Нове Градишке, бивши члан Гл. Одбора бивше X. С. С. а сада сарадник листа „Сељачки Глас". — „Данас после 10 година, треба да почнемо од почетка. Ми смо сељаци сви до сада очекивали благодети Ослобођења и Уједињења, али смо сви били под курателом политичких партија. Дошли смо нашем љубљеном Краљу да му кажемо да нам је од часа до часа све боље", — изјавио је г. Берић, поздрављајући Њ. В. Краља и председника владе генерала г. Петра Живковића. Г. Мартин Цар, грађевински предузетник и члан многих наших патриотских удружења из Црквенице, доноси поздраве са плавог Јадрана својој српској сељачкој браћи. Апелује за слогу којом ћемо моћи Отаџбину да одбранимо од свих непријатеља споља и унутра. Кличе Београду, Узвишеном Владалачком Дому. КОД „СЛАВИЈЕ" Пети банкет општине Београдске био је код „Славије". Ту је госте на крају ручка поздравио у име Београда, његове општине и грађанства г. Д-р Л. Генчић, лекар и одборник општине Београдске овим говором: Говор Д-р Лазара Генчића, одборника Општине Града Београда Драга браћо, Први поздрав свих нас овде за овом свечаном трпезом прикупљених има да буде намењен нашем узвишеном и опште љубљеном Владаоцу, Његовом Величанству Краљу Александру I. Још као млад Престолонаследник он је најактивније учествовао у свима припремама Српскога Народа и његове војске за остварење оних највећих и најсветијих идеала које је његов народ гајио у својим срцима, од самог почетка Васкрса Српске Државе под славним прадедом Карађорђем па до остварења ове наше данашње велике и дивне Отаџбине. Ти су идеали били: ослобођење све наше браће, који су вековима стењали под туђом влашћу и њихово уједињење у једну самосталну п моћну Државу. Са тим идеалом у свом срцу и са од славнога оца и прадеде наслеђеном храброшћу, одлучношћу и несавладљивом енергијом. Он је у нашим ратовима за ослобођење и уједињење, почев од 1912. године па до завршетка Светскога Рата у 1918. години чинио све надчовечанске напоре, да се започето велико дело успешно заврши. Увек са својом војском, која га је искрено волела и верно слушала, Он је учинио, да се слава те војске прочула широм целога света и да се започето дело, и ако се имале да савладају највеће сметње

и претрпе најтежа страдања славно и са потпуним успехом заврши. Најсмелији снови многих минулих наших и ваших поколења, највећи политички планови многих наших и ваших политичара остварени су. Тако велико историјско дело, као што је било стварање моћне Југословенске Државе на развалинама велике Турске и Аустро-Угарске Монархије од којих је ова последња вечито тежила томе: да преко распарчаног и завађеног Југословенства завлада целим блиским истоком, морала је изазвати код многих велику завист. И у место да нас то стање опомене и што више придружи једне другима, ради што бољег и успешнијег отпора према могућим спољним опасностима, нашло се и код нас унутра доста наших људи, чија је дужност била да воде наш уједињени народ само путевима слоге, међусобног поштовања и споразума, али који као да су се и сами били уплашили од наше величине којима је она била као неки терет па су почели свим силама, тако рећи пуном паром, да раде на томе, да ту величину смање, да је подкрешу и да омету онај правилни историски развитак наше нове Државе, који јој је био намењен по самој природи, по положају који она заузима у Европи, по њеном огромном природном богатству и по изванредној способности и жилавости целокупног њеног населења. Оштре, нервозне, скоро хистеричне политичке борбе, које су за читавих 10 година вођене у разним крајевима наше велике и лепе Домовине, претиле су да њу сасвим ослабе, као год што може једна дуготрајна болест са бурним грозничавим знацима и нервозним појавама и најјачи човечији организам да ослаби и сруши. И баш кад су грозничаво стање и нервоза у нашем унутрашњем политичком животу били достигли највишу тачку, преко које се даље није смело ићи, онда је наш Узвишени Владалац, Његово Величанство Краљ Александар I, увек будан чувар народног јединства, својим познатим историјским актом прокламовао и наредио политички мир у земљи, као год што један паметан и искусан лекар наређује на првом месту мир оном свом болеснику, кога тешке нервозне и друге грозничаве болести растрзају. Од тог знаменитог дана протекло је нешто више од године дана а знаци оздрављења државног организма у свима правцима очигледни су за свакога и стога смо ми сви дубоко захвални творцу тог оздрављења и кличемо му увек једнодушно: Да Живи Његово Величанство Краљ Александар I! Да Живи Његов Дом! Драга браћо и мили наши гости, Грађанство Града Београда, Престонице наше заједничке домовине имало је при крају прошле године пуно радосних дана, када је дочекивало и примало у своју средину многобројне депутације, које су из разних Бано-