Opštinske novine
Страна 478
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
играча са добрим коловођима дају правац и тон кретања и воде за собом и оне неумешне или пакосне и непослушне играче. А кад је од тих последњих играча претила највећа опасност великом Југословенском Колу, нашао се један Велики Вођа ,који је снажном руком повео цело Коло у напред, наредивши свима играчима прво, да се нико не пушта из кола, а затим да се сви окану оних личних зађевица и задиркивања, које кваре веселост и оних намерних играња у раскорак, која ометају брзо напредовање и кретање у
Г. Д-р Лазар Генчић
Колу. Играчи су послушали свога Вођу и наше Југословенско велико Коло развија се и пролепшава се из дана у дан и неће проћи дуго време па ће се тако дотерати и довести у склад, да ће својом лепотом задклити цео свет, и милина ће бити видети га. Често ћете чути како се каже: да кроз уста великих људи и великих песника сам Бог говори својој пастви на земљи. И наш велики песник каже: да је наше Коло од самога Бога наређено; он вели: „Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога". Ето, драга браћо, још један разлог више зашто се наше велико Југословенско Коло није смело, нити се могло, нити ће се икада смети и моћи растурити. Ваши пређашњи политичари су вас годинама одвраћали од нашег заједничког и споразумног рада; они су вас дражили против ове наше моћне и лепе заједнице до које смо дошли после вековних патња и страдања и надчовечанских напора, а само тако задобивене тековине трајне су и чврсте. Све што се муком спечали боље се сачува; најбрже и најлакше потроши свој новац и упропасти своје имање онај, који је до њега дошао на лак начин. Ваши вођи су вам доказивали, да би ви били богатији, сретнији, за-
довољнији и напреднији кад би били ван ове наше заједнице. Неумесно и непаметно је то било; ми овде увиђали смо то и раније а сада се необично радујемо што ево и вас видимо како сте пошли једино исправним путем који једино води моћи и напретку т. ј. путем преко слоге, међусобног поштовања, споразума и заједничког рада. Ваше куће, њиве, ливаде, воћњаци и све ваше друго имање вреди знатно више када сте са свима нама у заједници, но када би били ограничени на себе саме и најужу своју околину. Сваки од вас и нас треба да је поносан што је члан заједнице у једној великој и угледној држави, јер је он у њој и већи и јачи, исто онако као што је сваки Енглез, Француз, Немац, Американац, Италијан и т. д. поносан и јак зато, што је грађанин једне моћне, добро уређене и на народној слози засноване државе. Да би тај понос сачували, сви се морамо увек сетити и својих грађанских дужности: да неуморно, сложно, без икакве мржње и зависти једни према другима — јер се из мржње и зависти рађа само зло, а никада добро, — и непрекидно радимо на унапређењу и развијању целокупног нашег привредног и културног стања, како би што пре стигли и друге народе у великим и напредним државама. Ми се не смемо више утркивати у томе ко ће кога више да нагрди и опањка; наше надметање има да се огледа у што бољем развитку наше привреде, трговине, у увођење свих потребних здравствених и хигијенских мера у нашим домовима, селима и варошима, у што боље развијање наших путева и других саобраћајних средстава, у што бољем васпитању наше заједничке омладине. Радећи тако ми ћемо најсавесније испунити своје грађанске дужности и сваки ће од нас допринети много, да наша заједничка Отаџбина, Краљевина Југославија, буде још силнија, богатија и напреднија и ми ћемо сви, заједно са својим Узвишеним Владаоцем бити сретни и задовољни, а биће задовољни и радоваће се нашој слози и напретку и сви наши велики пријатељи које имамо у свету. Поздрављајући вас најсрдачније у име Београдске Општине и Београђана, ја вас молим да те поздраве однесете собом свима вашим на дому заосталим сродницима и пријатељима и да сви верујете у то: да сте ви за нас овде увек били и увек ћете остати наша мила и драга браћа. Живели! КОД „СРПСКЕ КРУНЕ" На банкету код „Српске Круне" било је сељака из Далмације (Дрниш, Шибеник, Сплит, Сињ, Имотски); из Босне (Травник, Мусовача, Зеница, Јајце, и други). При крају ручка сељаке је поздравио у име београдске општине г. Милан Ђ. Радосављевић, председник Удружења резервних