Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 483

у економском делу „Журнала де Деба" од 27-Ј-1930. Чланак у преводу гласи: „Уопште је мишљење јако раширено да је распрострањеност употребе електрике потиснула стару индустрију плина на друго место. Ова последња има друга посла и не треба јој бранити се, јер се брзо развијала, усавршавала те пружа леп пример снажне обнове. Још одавна употреба плина не ограничава се само на осветљење јавно и приватно. Покретна снага а нарочито загревање апсорбују све већи део производње. Електрика најјаче конкурише плину у осветљењу, јер је много згоднија и практичнија и ако не економичнија; али и на том пољу потрошња плина остаје скоро стална, највише ако показује врло лаку склоност ка назатку. Стална такође, покретна снага употребом плина од угља позвана је да осетно напредује. Занимљиви огледи извођени су на том пољу и неки индустријалци више цене плински мотор него електрични у случајевима, где је потребан непрекидни рад пуног замаха. Али је главна примена плина у садашње време за загревање. Нарочито за животне потребе једног модерног града. Кад се тиче кујне, купатила, увођења централног грејања, кућевна економија тежи све више и више да замени чврсто гориво плином. У погледу индустријског загревања плин има две предности сасвим одређене према угљу: он допушта да се добију температуре далеко постојаније и не садржи сумпора ни фосфора. С тога се плин тражи од стране свих оних којима су од претежне вредности поменуте две особине плина. Најпосле плинаре уштеђују скупо умагацанивање и своде на најмању меру трошкове ручног рада. Пећи и огњишта за топљење метала, за поступно хлађење стакла, за каљење, при ковању, за савијање метала итд. напуштају скоро сваки дан све више угаљ или кокс ради изразитих предности гаса. У Француској кућевно или индустријско грејање заузима више од 50% утрошка. Завођење дегресивних тарифа, мере недавно усвојене од већине општина које контролишу гасна предузећа, допустиће индустријалцима да искористе плин као што се ради у иностранству. У неким градовима Европе загревање троши 70 до 80% производње.

Саме бројке собом говоре. За 20 година производња плина се упетостручила, а она се повећава годишње и даље око 5%. Од 1200 милиона кубних метара у 1920 она је прешла на. 1400 у 1922, 1700 у 1927 и није далеко да већ сада достигне 2 милијарде кубних метара. То представља само тек 45 кубних метара на главу од становништва, док се у Немачкој потроши 55, у Холандији 65, у Белгији и Енглеској по 190. Један становник у Паризу троши 195 кубних метара годишње док Лондонац скоро 300 метара. (Где си Београде! Прев.). Ето колико широко поље делатности отворено остаје нашим плинским друштвима у тој области битно националној, где се од стране конкуренције нема шта бојати. У исто време док је плинска индустрија повећавала своју производњу она се и усавршавала. Али развој се овде није ограничио на техничке напретке мање више важне, но и на концентрацију капитала апсорпцијом малих друштава. од стране предузећа на широкој основи. Ратне несреће, оскудица у угљу а нарочито његова географска подела у односу на целокупну површину земље привукли су пажњу на животну потребу, да се економише са горивом искоришћавајући га рационално. Нова се техника појављује; она се састоји у предходној дестилацији са скупљањем нузпроизвода (споредних производа), којој следује претварање у плин чврстог остатка. Већ се може и сада предвидети тренутак где ће територија бити посута великим централама за дестилацију и великим централама за газенфикацију (за претварање у плин, плиновање); ове су последње нарочито одређене за снабдевање електричних централа. На тај ће се начин постићи највећи учинак (рандман). Заиста нисмо још ту. Али се већ може утврдити приближавање па и делимична фузија између плинске индустрије у ужем смислу и индустрије кокса. Обе производе плин и ако су њихови циљеви јасно подвојени при почетку, пошто је једној циљ управо плин а другој ковински кокс. Али та разлика тежи све више и више да ишчезне; развој у модалитетима дестилације угља и искоришћавање споредних производа врши се на неки начин упоредно а у обрнутом смислу. С друге стране шири се употреба плина добијеног при производњи кокса за потребе градске као и